Genetski Modifikovani Organizmi 153749

SADRŽAJ:

UVOD

2

ŠTA JE GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA?

3

KOJE SU NEKE OD PREDNOSTI GM HRANE?

3

KOJE SU NEKE OD KRITIKA NA RAČUN GM HRANE?

5

LJUDSKO ZDRAVLJE

5

ŽIVOTNA SREDINA

5

EKONOMSKI EFEKTI

6

PREDVIĐENI RAZVOJ

7

ZAKLJUČAK

8

LITERATURA

9

1

UVOD

Zahvaljujuci napretku molekularne biologije i genetickog inženjerstva, kraj proslog veka obeležen je stupanjem na scenu nauke i tehnologije genetski modifikovanih ogranizama. Postavljaju i mnoga pitanja sa naučnih, tehnoloških, ekoloških, društvenih, etičkih, ekonomskih i političkih aspekata. Pojam genetski modifikovani organizam, odnosi se na sve organizme čiji je genetski materijal promenjen na način koji se ne dešava prirodno nego pomoću tehnika genetičkog inženjerstva. Ta tehnologija je poznata i pod nazivima „moderna biotehnologija“ ili „genska tehnologija“, odnosno „tehnologija rekombiniranja DNA“. Na taj način se kreiraju GM biljke koje se uzgajaju kao usevi za proizvodnju GM hrane. Komercijalni uzgoj GM biljaka je započeo 1995. godine kad je odobren uzgoj sorte paradajza sa zakašnelim trulenjem. Od tada se računa da se takve kulture uzgajaju na oko 500 miliona hektara, te da je trend povećanja iz godine u godinu oko 10-15 posto. Na tržištu Evropske Unije trenutno je odobreno 6 različitih kultura: kukuruz (u 12 različitih genetičkih događaja - events), soja (1 genet. događaj), karanfil (4 genet. događaja), pamuk (5 genet. događaja), uljna repica (3 gen et. događaja) i šećerna repica (1 gen. događaj). Kukuruz je bio prva kultura koja je odobrena za uzgoj u svim državama članicama. Ukupno je poznato 16 genetski modifikovanih kulutura. To su kukuruz, soja, pamuk, uljana repica, paradajz, krompir, šećerna repa, piriniač, pšenica, karanfil, bundeva, duvan, cikorija, lan, dinja i papaja. Na gotovo svim površinama su uzgajane pretežito četiri poljoprivredne kulture: soja (60%), kukuruz (23%), pamuk (11%) i uljana repica (6%).

2

ŠTA JE GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA?

Termin GM hrana ili GMO (genetski modifikovani organizmi) se najčešće koristi da označi biljke gajene za ljudsku i životnjsku upotrebu putem najnovijih tehnika molekularne biologije. Ove biljke su izmenjene u laboratoriji gde su im poboljšanje željene osobine, kao što su povećana otpornost na herbicide ili poboljšanje nutritivnog sadržaja. Jačanje željenih osobina se tradicionalno vršilo kroz uzgoj, ali konvencionalne metode oplemenjivanja biljaka mogu biti veoma dugotrajne i veoma cesto nisu precizne. Genetski inženjering, s druge strane, može da kreira biljke sa željenim osobinama veoma brzo i sa velikom tačnošću. Na primer, genetičari mogu da izoluju gen odgovoran za sušu i ubacite taj gen u različite biljke. Nove genetski modifikovane biljke će razviti toleranciju na sušu. Ne samo da se geni mogu preneti sa jedne biljke na drugu, već i geni iz ne-biljnih organizama takođe mogu da se koriste. Najpoznatiji primer je upotreba B.t. gena u kukuruza i drugim usevima. B.t. ili Bacillus thuringiensis, je bakterija koja proizvodi kristalne proteine koji su smrtonosni za larve insekata. tavljeni u kukuruz, omogućavaju mu proizvodnju sopstvenih pesticida protiv insekata.

KOJE SU NEKE OD PREDNOSTI GM HRANE?

vetsku populaciju čini preko 6 milijardi ljudi, a predviđa se da će se broj udvostručiti u narednih 50 godina. Obezbeđenje dovoljne količine hrane za ovaku brojnu populaciju biće biti veliki izazov u narednim godinama. Neki veruju da je rešenje u genetski modifikovanoj hrani. Jedna od prednosti je i povećana otpornost useva, jer gubitci od uticaja insekata dovode do velikih finansjskih gubitaka pa čak i problema gladi u zemljama u razvoju. Poljoprivrednici obično koriste više tona hemijskih pesticida godišnje. Potrošači ne žele da jedu hranu koja je tretirana pesticidima zbog potencijalnih opasnosti po zdravlje, a javlja se i problem poljoprivrednog otpada od preterane upotrebe pesticida i đubriva koji može da dovede do trovanja vode i prouzrokuju štetu po životnu sredinu. Gajenje GM hrane kao što je B.t. kukuruz može eliminisati primenu hemijskih pesticida.

3

Za neke useve, uklanjanje korova fizičkim sredstvima nije isplativo, tako da poljoprivrednici često koriste velike količine različitih herbicida za unistavanje korova, a to je skup proces, koji zahteva negu, tako da herbicid ne štete usevima i okolini. Gajenje biljaka genetički tako da budu otporne na neke vrlo jake herbicide može sprečiti ekološke štete smanjenjem količine herbicida. Postoji mnogo virusa, gljivica i bakterija koje izazivaju bolesti biljaka. Biljni biolozi rade na stvaranju biljke sa genetičkom otpornošću na ove bolesti. Neočekivani mraz takodje može uništiti osetljive sadnice. Antifriz gen od riba iz hladnih voda je uveden u biljke kao što su duvan i krompir. a ovim antifriz genom, ove biljke su u stanju da tolerišu niske temperature koje bi inače veoma oštetile useve. obzirom da broj stanovniku u svetu raste i sve više zemljišta se koristi za izgradnju stanmbenih objekata, umesto za uzgoj hrane, poljoprivrednici će morati da uzgajaju useve na mestima koja su ranije bila nepodesna za uzgoj. Stvaranje biljkaka koje mogu da izdrže duže suše ili visok sadržaj soli u zemljištu i podzemnim vodama će pomoći ljudima da uzgajaju useve na nekada negostoljubivim mestima. Neuhranjenost je uobičajena u zemljama trećeg sveta gde se siromašeni ljudi oslanjaju na jedan usev kao što je pirinač za glavni sastojak njihove ishrane. Međutim, pirinač ne sadrži dovoljne količine svih potrebnih hranljivih materija za sprečavanje pojave neuhranjenosti. Ako pirinač može genetski da sadrži dodatne vitamine i minerale, nedostaci takve ishrane mogu biti ublaženi. Recimo, slepilo koje se javlja zbog nedostatka vitamina A je čest problem u zemljama trećeg sveta. Istraživači na Švajcarskom Federalnom Institutu za Tehnologiju stvorili su "zlatni" pirinač koji sadrži neuobičajeno visok sadržaj beta-karotena (vitamina A). Postojali su i planovi da se razvije i pirinač koji ima povećan sadržaj gvožđa. Međutim, istraživanje je prekinuto usled nedostatka donacija, veruje se, pod uticajem energične borbe protiv genetski modifikovane hrane širom Evrope, tako da se ovaj nutricionistički poboljšani pirinač ne može naći na tržištu. Lekovi i vakcine često su skupi za proizvodnju, zahtevaju posebne uslove skladištenja i nisu dostupne u zemljama trećeg sveta. Istraživači rade na razvoju jestive vakcine u paradajzu i krompiru. Ove vakcine će se mnogo lakše isporučvati i skladištiti od tradicionalnih vakcina. Medjutim, nisu sve genetski modifokovane biljke predvidjene za ishranu. Zagađenje zemljišta i podzemnih voda predstavlja veliki problem u svim delovima sveta. Biljke, kao što je topola, genetski su modifikovane da očiste teške metale iz zagađenog zemljišta.

4

KOJE SU NEKE OD KRITIKA NA RAČUN GM HRANE?

Ekološki aktivisti, verske organizacije, javne interesne grupe, profesionalna udruženja, neki naučnici i vladini zvaničnici su svi izrazili zabrinutost zbog korišćenja genetski modifikovane hrane, kao i brigu zbog potencijalnih opasnosti, i uputili kritiku vladi zbog neuspeha da ostvari adekvatan regulatorni nadzor. Većina zabrinutost oko GM hrane spada u tri kategorije: zaštita životne sredine, uticaj na zdravlje čoveka i ekonomske probleme.

LJUDKSO ZDRAVLJE Mnoga deca u A i Evropi razvila su alrgije opasne po zivot na kikiriki i drugu hranu. Postoji mogućnost da uvodjenje novih gena u biljku može da stvori novi alergen ili izazove alergijsku reakciju kod osetljivih osoba. Predlog da se gen iz brazliskog oraha ugradi u soju je odbačen zbog straha od alergijskih reakcija. Potrebna su opsežna istraživanja da se izbegnu ovakve opasnosti. Etiketiranje ovakve hrane u ovom slučaju može biti od velike važnosti. Nedavno su izvršena ispitivanja, objavljena u časopisu Lancet, u kojima se istraživao efekat genetski modifikovanog krompira na probavni trakt pacova. Studija je pokazala značajne razlike u crevima pacova hranjenih izmenjenim i neizmenjenim krompirom. Ipak, stručnjaci tvrde da je ova studija pogrešna, jer gen uveden u krompir je cvetni lektin, supstanca za koju se zna da je toksične za sisare. Naučnici koji su kreirali ove sorte krompira su izabrali da koristi gen lektina samo za testiranje, i ovaj krompir nikada nije bio namenjen za ljudsku ili životinjsku potrošnju. U celini, sa izuzetkom mogućih alergija, naučnici veruju da genetski modifikovane namirnice ne predstavljaJu rizik po ljudsko zdravlje.

ŽIVOTNA SREDINA Nedavne studije pokazuju da polen od B.t. kukuruza uzrokuje visoku stopu smrtnosti kod gusenica leptira monarha. Monarh gusenice konzumiraju mlečne biljke, a ne kukuruz, ali postoji opasnost da se polen od B.t kukuruza vetrom prenese na biljke u susednim poljima. Iako studija nije sprovedena u prirodnim poljskim uslovima, ovi rezultati se smatraju verodostojinim. Nažalost, B.t. toksini ubijaju mnoge vrste larvi insekata, nije moguće napraviti B.t. toksin koji bi ubijao samo štetočine koje oštećuju useve a za sve ostale insekte bio bezopasan. Iako je ova studija bila preispitana, trenutno ne postoji saglasnost o rezultatima ovih istraživanja, što znači 5

da će potencijalni rizik po razne organizme biti podlegnut daljim ispitivanjima. Sa druge strane postoji bojazan da će razne štetočine vremenom razviti otpornost na B.t. kukuruz. Drugi problem je ukrštanje biljaka stvorenih sa otpornošću na herbicide i korova jer će se kao rezultat toga javiti otpronost korova na herbicide. Na ovaj način može doći i do ukrštanja ne-modfikovanih farmskih useva sa genetskim modifikovanim, što farmere suočava sa tužbom od strane komapanija koje uzgajau genetski modifikovane useve. Postoji nekoliko mogućih rešenja ovih problema. Geni se razmenjuju između biljaka putem polena. Postoje dva načina da se spreči prenošenje gena. Prvi je da se stvore biljke koje su sterilne, tj ne prozvode polen, a drugi način je da se biljke modfikuju tako da polen ne sadrži ove gene.

EKONOMSKI EFEKTI Mnogi zagovornici genetski modifikovanih useva tvrde da je niža stopa korišćenja pesticida donela veći prinos i profitabilnost za mnoge poljoprivrednike, uključujući i one u zemljama u razvoju, ali dovođenje genetski modifikovane hrane na tržište je dugotrajan i skup proces, a, naravno, agro-biotehničke kompanije žele da obezbede profitabilni povraćaj njihovih investicija. Mnoge nove tehnologije genetskog inženjeringa biljaka su patentirane, a povreda patenta je veliki problem u agrobiznisu. Ipak, postoji zabrinutost da će patentiranja tih novih biljnih sorti podići cenu semena toliko visoko da mali poljoprivrednici i zemlje trećeg sveta neće biti u mogućnosti da priušte seme genetski modifikovanih useva, što će dovesti do širenja jaza između bogatih i siromašnih. Jedan od načina za borbu protiv mogućih kršenja patenta je da se uvede "gen samoubistva" u GM biljake. Ove biljke će davati plodove samo jednu sezonu i proizvodiće sterilna semena koja ne klijaju. Poljoprivrednici bi trebalo da se snabdeju novim semenima svake godine. Međutim, ovo bi bilo finansijski pogubno za poljoprivrednike u zemljama trećeg sveta, koji ne mogu da priušte da kupe seme i svake godine tradicionalno izdvajaju deo svoje berbe za seme za sledeću sezonu. U otvorenom pismu za javnost, Monsanto je obećao da će odustati od svih istraživanja ovog gena.

6

PREDVIĐENI RAZVOJ

ok njihova praktičnost i efikasnost u komercijalnoj proizvodnji tek treba da u potpunosti bude testirana, u narednim decenijama možemo očekivati sve brži razvoj i veću upotrebu ovakvih proizvoda. Bezbednosna ispitivanja ovih proizvoda takođe će biti nepohodna, zbog sigurnosti da će uočene prednosti zaista našiti skrivene troškove i mane razvoja. Naučnici, uz podršku savremenih rezultata, ističu da usevi stvoreni putem GM tehnike imaju manje šanse da budu podložni nepoželjnim promenama nego konvencionalno uzgojene biljke. Neke od, do sada, dokazanih prednosti, su širok spektar useva otpornih na štetočine, bolesti i herbicide, hrana sa mogućnošću dužeg čuvanja, održavanja kvaliteta i smanjenim brojem prirodnih toksiknata (kao što su glikoalkaloidi krompira) i alergena (kao što su alergijski proteini u orasima) i povećanje otpornosti useva na negostoljubivu sredinu. Budućnost predvidja razne primene GM hrane kao što su lekovi u hrani, recimo banane koje proizvode vakcine protiv zaraznih bolesti kao što je hepatitis B, ribe koje sazrevaju brže, voće čije drveće daje prinos godinama ranije itd.

7

ZAKLJUČAK

Genetski modifikovana hrana je stigla. Ona koja je već na policama supermarketa je prošla rigorozne bezbednosne provere, kao što će i mnoga koja tek čeka na ispitivanja. U jeku debate lako je zaboraviti da je DNK, i uvek je bila, deo naše svakodnevne ishrane. nevno, svako od nas troši milione primeraka više hiljada gena. Mnogi od ovih gena su u potpunosti održivi na mestu potrošnje, a kao i u većini slučajeva ne znamo kako deluju. Potrebno je ozbiljno shvatiti razvoj genetski modifikovane hrane, raspravljati o pitanjima koja se tiču njene upotrebe i uticaja, kao i ozbiljno proceniti rizike i prednosti.

8

LITERATURA: www.csa.com www.betterfoods.org www.ifoam.org www.wikipedia.org www.zdravlje.hr

9