Umberto Eko - Nulti Broj 3gv65

S ita​li​jan​skog pre​ve​li Mi​re​la Ra​do​sa​vlje​vić i Alek​san​dar Levi Na​ziv ori​gi​na​la: Um​ber​to Eco - NU​ME​RO ZERO

Za Ani​tu

Only con​nect! E. M. For​ster

I Subota, 6. jun 1992, 8 h

Jutros voda iz slavine nije potekla. Blop, blop, kao da je novorođenče dvaput podrignulo, a potom ništa. Pokucao sam kod komšinice: kod njih u stanu sve je u redu. Možda ste zatvorili glavni ventil, rekla mi je. Ja? Ne znam ni gde je, nedavno sam se doselio, znate, a kući se vraćam tek uveče. Ali zaboga, kad odlazite od kuće na nedelju dana, zar ne isključujete vodu i plin? Ne ja. Baš ste neoprezni, pustite me da uđem, pokazaću vam. Otvorila je ormarić ispod lavaboa, nešto je pomerila i voda je potekla. Vidite? Zatvorili ste ga. Oprostite mi, baš sam rasejan. Eh, vi što živite singl! Ode komšinica, koja, kao i svi, uveliko već koristi engleske reči. Treba da smirim živce. Kućni duhovi ne postoje, osim u filmovima. A ja ne hodam u snu, jer čak i da mesečarim, ne bih znao da postoji taj glavni ventil, inače bih ga zatvorio i kad sam budan, pošto mi tuš kaplje i lako može da se desi da ne sklopim oka celu noć, slušajući dobovanje tih kapi, kao da sam u Valdemosi. Doista, često me to probudi, ustanem i odem da zatvorim vrata kupatila, kao i vrata koja iz predsoblja vode u spavaću sobu, da ne bih čuo to prokleto kapanje. To nije moglo da se desi zbog, šta ja znam, nekog električnog kontakta (ručka ventila, kao što joj ime kaže, mora se okrenuti ručno), pa čak ni miš, koji bi tuda protrčao, ne bi imao snage da je pomeri. To je starinski gvozdeni točkić (sve je u ovom stanu staro najmanje pedeset godina), a uz to je i zarđao. Dakle, za to je bila potrebna neka ruka. Nalik na čovečju. A nemam dimnjak kroz koji bi mogao da uđe onaj Poov majmun iz ulice Morg. Hajde da razmislimo. Svaka posledica mora imati svoj uzrok, tako barem kažu. Da odmah odbacimo božje čudo, ne vidim zašto bi se Svevišnji zamajavao mojim tušem, nije to Crveno more. Dakle, prirodna posledica mora imati prirodan uzrok. Sinoć, pre odlaska na spavanje, uzeo sam jednu tabletu stilnoksa i popio čašu vode. To znači da je do tog trenutka još bilo vode. Jutros je više nije bilo. Elem, dragi moj Votsone, ventil je neko zatvorio tokom noći - a taj neko nisi bio ti. Neki čovek ili nekoliko ljudi bili su u mom stanu i plašili se da ću se probuditi, ne toliko zbog buke koju su pravili (bili su gotovo nečujni), koliko zbog tog kapanja, koje je čak i njima zasmetalo, možda su se i pitali kako je moguće da se već nisam prenuo iz sna. Zato su, za svaki slučaj, uradili ono što bi učinila i moja komšinica: zatvorili su vodu. A potom? Moje knjige su rasute u svom uobičajenom neredu, po njima su mo-

gle da vršljaju tajne službe iz celog sveta i da prelistavaju stranicu po stranicu a da ja to ne primetim. Nema svrhe da zagledam u fioke, ili da otvaram ormar u predsoblju. Ako su hteli nešto da pronađu, u današnje vreme dovoljno je da učine samo jedno: da pretraže moj kompjuter. Možda su, da ne bi gubili vreme, jednostavno sve presnimili i otišli kući. A tek sada, otvarajući i zatvarajući jedan po jedan dokument, verovatno su primetili da u kompjuteru nema ničega što bi moglo da im bude zanimljivo. Šta su se nadali da će pronaći? Očigledno je - to jest, ne mogu to drugačije da objasnim - da su tražili nešto što se odnosi na novine. Nisu glupi, sigurno su pomislili da sam pisao beleške o svemu čime se bavimo u redakciji - pa sam stoga, i da sam, ukoliko nešto znam o zamešateljstvu s Bragadočom, svakako to negde i zapisao. Sada su već dokučili stvarno stanje, da ja sve čuvam na jednoj disketi. Razume se, noćas su posetili i kancelariju i nisu pronašli bilo kakvu disketu. Dakle, upravo izvode zaključak (ali tek sada) da je verovatno nosim u džepu. Kakve smo samo budale, verovatno se sada vajkaju, trebalo je da mu pretresemo sako. Budale? Govnari. Da su vispreni, ne bi morali da se bave tako prljavim zanatom. Sada će ponovo pokušati. Sposobni su da maznu pismo, poslaće tobožnje džeparoše da me napadnu na ulici. Moram, dakle, da požurim pre nego što se vrate, da pošaljem disketu na neku post restant adresu, a posle ću već videti kad je bezbedno da je podignem. Ma kakve mi to budalaštine padaju na pamet, ovi su već ubili čoveka, a Simei je netragom nestao. Njima nije bitno da saznaju da li ja nešto znam, niti šta ja to znam. Ubiće me iz čiste predostrožnosti, i gotova stvar. Ne mogu ni da razglasim u štampi kako ja o tom zamešateljstvu ne znam ništa, jer čim to kažem, dajem do znanja da ipak nešto znam. Kako sam dospeo u ovu papazjaniju? Mislim da je za sve kriv profesor Di Samis, kao i činjenica da znam nemački. Zašto sam se setio Di Samisa i tih događaja koji su se zbili pre četrdeset godina? Zbog toga što sam od tada neprestano živeo u uverenju da je Di Samis kriv što nikada nisam diplomirao, a u ovu gužvu sam upao upravo zato što nikada nisam diplomirao. Uostalom, Ana me je ostavila posle dve godine braka zato što je shvatila, kako je sama kazala, da sam neizlečivi gubitnik - ko zna kakve sam joj bajke pre toga napričao, da se prikažem u što lepšem svetlu. A nisam nikada diplomirao zato što znam nemački. Moja baka je bila iz Južnog Tirola i još u detinjstvu me je naučila da govorim taj jezik. Već od prve godine fakulteta, da bih se izdržavao tokom studija, prihvatio sam da prevodim knjige sa nemačkog. U to doba je znanje nemačkog, samo po sebi, već bilo zanimanje. Čitali smo i prevodili knjige koje ostali ne razumeju (a tada su ih smatrali značajnim), i bili smo plaćeni bolje od prevodilaca s francuskog, pa čak i s engleskog. Mislim da je to danas slučaj s onima koji znaju kineski ili ruski. Kako bilo, moglo se ili prevoditi s nemačkog, ili diplomirati, nije se moglo postići i jedno i drugo. Kad se prevodi, naime, to znači

da se ostaje kod kuće, zimi u toplom, leti u svežem prostoru, rad u papučama, a pre svega, nauči se gomila toga novog. I zašto onda pohađati predavanja na fakultetu? Iz lenjosti, odlučio sam da i na fakultetu upišem nemački. Neću morati mnogo da učim, razmišljao sam, ionako već znam sve. Šef katedre u to vreme bio je profesor Di Samis, koji je, kako su studenti govorili, svoje orlovsko gnezdo svio u oronulom baroknom zdanju, gde je veliko stepenište vodilo do prostranog predvorja. S jedne strane su se nalazile prostorije Di Samisove katedre, a s druge strane svečana sala, kako ju je Di Samis pompezno nazivao, a zapravo je to slušaonica s pedesetak mesta. U prostorije katedre moglo je da se ulazi samo s natikačama. Na ulazu ih je bilo dovoljno samo za asistente i za još dva-tri studenta. Ko bi ostao bez natikača, čekao je ispred da na njega dođe red. Sve je bilo navošteno, verujem, čak i knjige na policama po zidovima. I lica asistenata, već sasvim ostarelih, koji su ko zna otkad čekali da na njih dođe red da postanu profesori. Sala je imala veoma visok lučni svod i gotičke prozore (nikako mi nije bilo jasno otkud oni u baroknom zdanju) sa zelenim vitražima. Tačno na vreme, to jest petnaest minuta posle zakazanog termina, u pratnji vremešnog asistenta koji je išao za njim, na metar odstojanja, i mlađih asistenata, koji još nisu napunili pedeset godina, na dva metra odstojanja. Vremešni asistent nosio mu je knjige, a mlađi magnetofon - magnetofoni su krajem pedesetih godina bili ogromni, ličili su na rols-rojs. Di Samis je onih deset metara, koji su prostorije katedre delili od slušaonice, prelazio kao da ih ima dvadeset: nije išao pravolinijski, već je krivudao, ne znam da li sledeći neku parabolu, ili elipsu, glasno ponavljajući „evo nas, evo nas”, potom bi ušao u salu i seo na nekakav isklesani podijum - gotovo se moglo očekivati da će otpočeti nastup rečima: zovite me Išmael. Staklo vitraža bojilo je svetlost u zeleno te je njegovo zlobno nasmešeno lice izgledalo mrtvački dok su asistenti uključivali magnetofon. Potom bi otpočeo: „Nasuprot onome što je nedavno rekao moj uvaženi kolega profesor Bokardo…”, i tako bi nastavio naredna dva sata. Zbog te zelene svetlosti obuzimala me je nekakva vodnjikava pospanost, kakva se ogledala i u očima asistenata. Znao sam za njihovu muku. Po isteku ta dva sata, dok bismo mi studenti pohrlili napolje, profesor Di Samis bi im naložio da vrate magnetofonsku traku na početak, sišao bi s podijuma, demokratski seo u prvi red s asistentima, te bi svi zajedno iznova preslušavali dvosatno predavanje, dok bi profesor zadovoljno odobravao svaki deo koji mu se činio ključnim. A valja napomenuti da je tema kursa bio Luterov prevod Biblije na nemački jezik. Prava poslastica, govorile su moje kolege kolutajući očima. Na kraju druge godine, vrlo retko pohađajući nastavu, odvažio sam se da tražim odobrenje da napišem rad o ironiji kod Hajnea (činio mi se utešnim njegov stav prema nesrećnim ljubavima, koji je, kako je meni izgledalo, odisao zasluženim cinizmom - pripremao sam se za lična ljubavna iskustva). „Vi

mladi, vi mladi”, neutešno mi je rekao Di Samis, „vi biste odmah da pređete na savremenike…” Shvatio sam, kao u nekom trenutku prosvetljenja, da mogu da se oprostim od pisanja rada kod Di Samisa. Onda sam pomislio na profesora Ferija, bio je mlađi, uživao je ugled zbog svoje blistave inteligencije, a bavio se romantizmom i njemu bliskim periodima. Ali starije kolege su me upozorile da će mi u diplomskoj komisiji svakako biti i Di Samis, kao drugi član, te da ne smem zvanično da se obratim profesoru Feriju, jer bi to Di Samis odmah saznao i omrznuo me za sva vremena. Moraću da krenem zaobilaznim putem, da bi ispalo kao da je Ferio zatražio da kod njega napišem rad, pa će se Di Samis naljutiti na njega, a ne na mene. Di Samis je mrzeo Ferija iz prostog razloga što ga je on lično doveo na katedru. Na univerzitetu (tada, a verujem i danas) sve je obrnuto u odnosu na običan život: nisu sinovi ti koji mrze očeve, već očevi mrze sinove. Mislio sam da ću moći da se približim Feriju tobože slučajno, tokom nekog od seminara koje je Di Samis organizovao jednom mesečno u svojoj svečanoj sali, a posećivale su ih mnoge kolege zato što mu je polazilo za rukom da dovede slavne naučnike. Međutim, to se ovako odvijalo: odmah posle predavanja usledila bi debata, a tu su glavnu reč vodili samo profesori, potom bi svi izašli napolje, jer su predavača vodili na ručak u restoran La Tartaruga, najbolji u tom delu grada, u stilu sredine XIX veka, s konobarima koji nose frak. Da bi se od orlovog gnezda stiglo do restorana, trebalo je da se prođe kroz široku ulicu s porticima, potom da se pređe preko starog trga, da se skrene iza ugla veličanstvene palate i, najposle, da se pređe preko još jednog manjeg trga. E, sada, dok se povorka kretala ispod portika, govornik je prolazio okružen redovnim profesorima, vanredni i docenti pratili su ih na rastojanju od metar, asistenti na rastojanju od dva metra, a najodvažniji studenti na razumno većem rastojanju. Kada bi stigli do starog trga, studenti su se opraštali od povorke, na uglu veličanstvene palate odlazili su asistenti, vanredni profesori i docenti prelazili su preko manjeg trga, ali su se pozdravljali ispred restorana, u koji su ulazili samo gost i redovni profesori. Tako profesor Ferio nikada nije saznao da postojim. U međuvremenu mi se ogadila ta akademska sredina, više nisam odlazio ni na predavanja. Prevodio sam kao mašina, ali tu nema biranja posla, tako da sam na Danteov stilnovistički jezik prebacivao trotomno delo o ulozi Fridriha Lista u stvaranju onoga što se zove Zollverein - Nemačka carinska unija. Jasno je zbog čega sam tada prestao da prevodim s nemačkog, ali je već bilo kasno za povratak na studije. Nevolja je u tome što ne možete da se pomirite s tom idejom: i dalje se živimo u ubeđenju da ćemo danas-sutra položiti preostale ispite i odbraniti diplomski rad. A kada živimo gajeći lažne nade, već smo gubitnici. Kada to napokon shvatimo, tada smo se već predali. U početku sam našao posao kao kućni nastavnik jednom malom Nemcu u Engadinu, koji je bio previše glupav da bi išao u školu. Klima izvrsna, usamlje-

nost podnošljiva, izdržao sam godinu dana pošto je bilo dobro plaćeno. A onda, jednoga dana, dečakova majka pripila se uz mene na hodniku, nagoveštavajući da joj ne bi bilo mrsko da se poda (meni). Zubi su joj štrčali, a i nausnica joj je bila osenčena brkovima, te sam joj uljudno dao do znanja da ne pristajem. Tri dana posle toga dobio sam otkaz, zato što dečak nije napredovao. Potom sam životario baveći se piskaranjem. Mislio sam da ću pisati za ozbiljne novine, ali sam naišao na razumevanje tek u nekoliko lokalnih listova, gde sam objavljivao pozorišne kritike provincijskih predstava i gostovanja putujućih pozorišnih trupa. Još uvek je bilo varijetea pa sam za pišljivi honorar pisao prikaze tih revijalnih predstava, gvireći iza zavese u igračice obučene u mornarsku odeću, očaran njihovim celulitom, a potom sam im pravio društvo u mlečnom restoranu, gde su uz belu kafu - kad nisu bile švorc - večerale jaje na maslacu. Tu sam stekao i svoja prva seksualna iskustva s jednom pevačicom, u zamenu za blagonaklonu belešku - za neki list iz Saluca, ali njoj je i to bilo dovoljno. Bio sam bez stalnog boravišta, živeo sam u različitim gradovima (stigao sam u Milano tek na Simeijev poziv), radio sam korekture rukopisa za najmanje tri izdavačke kuće (uglavnom fakultetske knjige, ali i za velike izdavače), za jednu od njih uradio sam reviziju odrednica u nekoj enciklopediji (trebalo je proveriti datume, naslove dela, i tako dalje), sve su to bili poslovi u kojima sam stekao ono što je Paolo Vilađo u jednom trenutku nazvao čudovišnom kulturom. Gubitnici, kao i samouki, uvek poseduju mnogo šira znanja od pobednika, ali ko želi da bude pobednik, mora da ovlada samo jednom oblašću, a ne da gubi vreme da ih sve upoznaje, dok je zadovoljstvo erudicije prepušteno gubitnicima. Što više toga neko zna, to mu sve manje toga ide kako treba. Nekoliko godina proveo sam čitajući rukopise koje su mi davali izdavači (katkad čak i oni značajni), jer kod njih niko nema želju da čita rukopise koje im šalju. Plaćali su mi pet hiljada lira po rukopisu, proveo bih ceo dan ležeći u krevetu i munjevito čitajući, a potom bih napisao svoj sud, na dve šlajfne, puštajući na volju vlastitom sarkazmu kako bih sahranio nepromišljenog autora, a u izdavačkoj kući svima bi laknulo, odgovorili bi drzniku, sa žaljenjem, da moraju da odbiju njegov rukopis, i idemo dalje. Čitanje rukopisa koji nikada neće biti objavljeni takođe može postati zanat. U međuvremenu desila se i ta veza s Anom, koja se završila onako kako je bilo neminovno. Od tada više nisam uspeo (ili nisam žarko želeo) da se ozbiljno zainteresujem za neku ženu, jer sam se plašio da ću ponovo neslavno proći. Za seks bi se pobrinuo u terapeutskom vidu, poneka usputna avantura, gde nema bojazni da ću se zaljubiti, jedna noć i zbogom, hvala, bilo je prijatno, povremeno i plaćeni snošaj, da me žudnja ne bi opsedala (zahvaljujući onim igračicama, celulit mi nije smetao). Za to vreme sanjao sam ono što sanjaju svi gubitnici: da jednoga dana napišem knjigu koja će mi doneti slavu i bogatstvo. Da bih naučio kako se postaje veliki pisac, bio sam čak i crnac (ili ghost writer, kako se to danas kaže, da budem politički korektan) jednog autora kriminalističkih romana,

koji se i sam, kako bi se knjige bolje prodavale, potpisivao američkim pseudonimom, poput glumaca u špageti vesternima. Ali bilo je lepo raditi u senci, skriven iza dvostrukog paravana (Drugi autor, i drugo ime Drugog autora). Pisao sam tuđi krimić s lakoćom, bilo je dovoljno da podražavam Čandlerov ili, u najgorem slučaju, Spilejnov stil, ali kada sam pokušao da sastavim nešto svoje, primetio sam da pri opisima nekoga ili nečega upućujem na knjiška poređenja: nisam bio kadar da kažem da neko odlazi u šetnju tog sunčanog i vedrog popodneva, već sam govorio kako je nebo iznad šetača „kao na Kanaletovim platnima”. Shvatio sam da je i D’Anuncio tako pisao: da bi rekao kako izvesna Konstanca Landbruk poseduje određene vrline, pisao je da je nalik na ženske portrete Tomasa Lorensa, za Elenu Muti napominjao je da njene crte lica podsećaju na profile kakve je Moro slikao u mladosti, dok Andrea Spereli liči na portret nepoznatog plemića iz Galerije Borgeze. I tako, ko bi hteo da pročita roman, morao bi da prelistava i ilustracije u nekoj istoriji umetnosti sa kioska. Ako je D’Anuncio bio loš pisac, to ne znači da i ja treba da budem takav. Kako bih se oslobodio rđave navike da citiram, odlučio sam da se okanem pisanja. Ukratko, nije to bio neki naročit život. A kada sam prevalio pedesetu, stigao mi je Simeijev poziv. Zašto da ne? Na kraju krajeva, hteo sam i to da probam. Šta sada da radim? Ako promolim nos iz stana, biću u opasnosti. Odgovara mi da sačekam ovde, u najgorem slučaju, oni su ispred i čekaju da izađem. A ja neću izaći. U kuhinji ima nekoliko pakovanja krekera i mesnog nareska. Od sinoć mi je ostalo i pola flaše viskija. To može da mi potraje dan-dva. Nasuću sebi malo viskija (a posle možda još malčice, ali tek po podne, jer se od jutarnjeg pića pobrljavi) i pokušaću da se vratim na početak ove pustolovine, nema čak ni potrebe da pogledam disketu, jer se svega jasno sećam, barem zasad. Strah od smrti daje krila pamćenju.

II Po​ne​d e​ljak, 6. april 1992.

Si​mei je imao lice kao da je neko dru​gi. Na​i​me, ni​ka​da ne upam​tim ime kad se neko zove Rosi, Bram​bi​la i Ko​lom​bo, pa čak i Ma​ci​ni ili Man​co​ni, jer to pre​zi​me nosi i neko dru​gi, tako da pam​tim je​di​no da se taj čo​vek zove kao i neko dru​gi. E pa do​bro, Si​me​i​je​vo lice nije se mo​glo upam​ti​ti jer je bilo na​lik na ne​či​je tuđe. U stva​ri, nje​go​vo lice bilo je na​lik na bilo koje dru​go. „Knji​ga?” upi​tao sam ga. „Knji​ga. Me​mo​a​ri jed​nog no​vi​na​ra, pri​po​vest o go​di​nu dana rada na pri​pre​mi dnev​nog li​sta koji ni​ka​da neće biti ob​ja​vljen. A opet, te no​vi​ne tre​ba da se zovu Su​tra, što liči na slo​gan bilo koje naše vla​de: na to ćemo se vra​ti​ti su​tra. Da​kle, na​slov knji​ge sva​ka​ko će biti Su​tra: juče. Lepo, zar ne?” „I že​li​te da tu knji​gu ja na​pi​šem? Za​što je sami ne na​pi​še​te? No​vi​nar ste, zar ne? Ba​rem su​de​ći po tome da se spre​ma​te da bu​de​te ured​nik dnev​nog li​sta…” „To što je neko ured​nik no​vi​na ne zna​či nu​žno da ume i da piše. Ako je neko mi​ni​star od​bra​ne, to ne zna​či nu​žno da ume da baca ruč​ne bom​be. Ra​zu​me se, to​kom cele na​red​ne go​di​ne pre​tre​sa​će​mo knji​gu iz dana u dan, vi ćete mo​ra​ti da je stil​ski uo​bli​či​te, da joj date ko​lo​rit, ali kada je reč o glav​nim cr​ta​ma, za to ću biti za​du​žen ja.” „Ho​će​te da ka​že​te da ćemo obo​ji​ca pot​pi​sa​ti knji​gu, ili će to biti Si​me​i​jev in​ter​vju koji je ura​dio Ko​lo​na?” „Ne, ne, dra​gi moj Ko​lo​na, knji​ga će biti ob​ja​vlje​na pod mo​jim ime​nom, a vi, po​što je bu​de​te na​pi​sa​li, mo​ra​će​te da iš​če​zne​te. Vi ćete biti, bez uvre​de, pi​sac iz sen​ke, nègre, što bi re​kli Fran​cu​zi. I za Dimu su ta​kvi pi​sa​li pa ne znam za​što ne bi mo​gli i za mene.” „ A za​što ste iza​bra​li baš mene?” „Zato što ima​te spi​sa​telj​skog dara…” „Hva​la.” „… ali to još niko nije opa​zio.” „E baš vam hva​la.” „Izvi​ni​te, do sada ste ra​di​li samo za lo​kal​ne dnev​ne li​sto​ve, oba​vlja​li ste cr​nač​ki po​sao u obla​sti kul​tu​re za po​je​di​ne iz​da​vač​ke kuće, na​pi​sa​li ste je​dan ro​man u tuđe ime (ne pi​taj​te kako, ali do​pao mi je šaka, i može da se čita, ri​tam je do​bar) i prem​da ima​te pe​de​se​tak go​di​na, po​hr​li​li ste k meni čim sam vam ja​vio da mo​žda imam neki po​sao za vas. Da​kle, ume​te da pi​še​te, zna​te šta je knji​ga, ali je​dva ži​vo​ta​ri​te. Ne tre​ba da se sti​di​te. Eto i ja, po​što sam spre​man da ure​đu​jem no​vi​ne koje ni​ka​da neće iza​ći, ja​sno je da ni​ka​da ni​sam bio kan​di​dat za Pu​li​ce​ro​vu na​gra​du, bio sam samo ured​nik ne​kog sport​skog ne​delj​ni​ka i jed​nog me​seč​nog ča​so​pi​sa za mu​škar​ce, ili, da tako ka​že​mo, za usa​mlje​ne mu​škar​ce…” „Mo​gao bih do​sto​jan​stve​no da vas od​bi​jem.” „Ne​će​te to uči​ni​ti jer vam nu​dim šest mi​li​o​na me​seč​no to​kom go​di​nu dana, na crno.” „To je mno​go za pro​pa​log pi​sca. A po​tom?” „A po​tom, kada mi pre​da​te knji​gu, re​ci​mo u roku od šest me​se​ci na​kon za​vr​šet​ka ek​spe​ri​men​ta, još de​set mi​li​o​na, na ruke, u kešu. I to ću vam dati iz vla​sti​tog dže​pa.”

„A po​tom?” „A po​tom je to vaša stvar. Ako ne spi​ska​te sve na žene, konj​ske trke i šam​pa​njac, za go​di​nu i po dana za​ra​di​će​te više od osam​de​set mi​li​o​na, bez od​bit​ka za po​rez. Moći ćete na miru da odlu​či​te šta ćete da​lje.” „Samo da raz​ja​sni​mo. Ako mene pla​ća​te šest mi​li​o​na, ko zna ko​li​ko ćete vi do​bi​ti, izvi​nja​vam se, a po​tom, biće još ured​ni​ka, i tro​ško​va za štam​pa​nje i di​stri​bu​ci​ju, a vi mi tvr​di​te da je neko, pret​po​sta​vljam neki iz​da​vač, spre​man da go​di​nu dana pla​ća za taj ek​spe​ri​ment, a da on sam od toga ni​šta ne do​bi​je?” „Ni​sam re​kao da on od toga neće do​bi​ti ni​šta. Biće da i on ima svo​ju ra​ču​ni​cu. Ali ja je ne​mam ako na​po​slet​ku no​vi​ne ne budu iz​la​zi​le. Ra​zu​me se, nije is​klju​če​no da iz​da​vač na​kon tih go​di​nu dana odlu​či da zbi​lja poč​ne s ob​ja​vlji​va​njem tih no​vi​na, ali to će u tom tre​nut​ku po​sta​ti kru​pan za​lo​gaj i pi​tam se da li će hte​ti da to i na​da​lje bude pod mo​jim ru​ko​vod​stvom. Zato se pri​pre​mam da pri​hva​tim či​nje​ni​cu da će na kra​ju go​di​ne iz​da​vač za​klju​či​ti da mu je ek​spe​ri​ment uro​dio plo​dom, u skla​du s oče​ki​va​nji​ma, i da može da za​ta​ra​bi du​ćan. Tako ću biti spre​man: ako sve dru​go pad​ne u vodu, ob​ja​vi​ću knji​gu. Biće to pra​va bom​ba i ima​ću ma​snu za​ra​du od au​tor​skih pra​va. Ili će, a to je tek pret​po​stav​ka, neko po​že​le​ti da spre​či nje​no ob​ja​vlji​va​nje i is​pla​ti​će mi odre​đe​nu svo​tu. Bez od​bit​ka za po​re​ze.” „Shva​tam. Ali ako že​li​te da vam bu​dem odan sa​rad​nik, mo​žda tre​ba da mi ka​že​te ko pla​ća, za​što po​sto​ji pro​je​kat dnev​nog li​sta Su​tra, zbog čega ve​ro​vat​no neće uspe​ti i o čemu ćete go​vo​ri​ti u knji​zi koju ću, bu​di​mo otvo​re​ni, ja na​pi​sa​ti “ „Ova​ko: pla​ća nas ko​men​da​tor Vi​mer​ka​te. Ve​ro​vat​no ste čuli za nje​ga…” „Po​znat mi je Vi​mer​ka​te, s vre​me​na na vre​me to ime osva​ne u štam​pi: ima u vla​sni​štvu de​se​ti​ne ho​te​la na ja​dran​skoj oba​li, broj​ne sta​rač​ke do​mo​ve za pen​zi​o​ne​re i in​va​li​de, pod nje​go​vom ša​pom je či​tav niz sum​nji​vih po​slo​va o ko​ji​ma se mno​go go​vor​ka, ne​ko​li​ko lo​kal​nih TV sta​ni​ca koje emi​tu​ju pro​gram od je​da​na​est uve​če, i to is​klju​či​vo re​kla​me, te​le​šo​po​ve i tu i tamo po​ne​ku raz​go​li​će​nu za​bav​nu emi​si​ju…” „I dva​de​se​tak no​vin​skih iz​da​nja.” „Žuta štam​pa, čini mi se, tra​če​vi o estrad​nim zve​zda​ma, tipa Oni, Iza ku​li​sa, kao i ča​so​pi​si o sud​skim is​tra​ga​ma, na pri​mer Ilu​stro​va​ni zlo​čin, Šta se kri​je u po​za​di​ni, sme​će, treš.” „Ne, ima tu i spe​ci​ja​li​zo​va​nih re​vi​ja, o ba​što​van​stvu, pu​to​va​nji​ma, au​to​mo​bi​li​ma, je​dre​nju, pa Le​kar u va​šem domu. Pra​vo car​stvo. Lepa je ova kan​ce​la​ri​ja, zar ne? Ima čak i fi​kus, kao kod onih glav​nih baja na dr​žav​noj te​le​vi​zi​ji. A na ras​po​la​ga​nja su nam i ve​li​ka pro​sto​ri​ja, open spa​ce što bi re​kli Ame​ri​kan​ci, za čla​no​ve re​dak​ci​je, je​dan so​bi​čak za vas, mali ali pri​sto​jan ka​bi​net, i još jed​na pro​sto​ri​ja za ar​hi​vu. Sve bes​plat​no u ovoj po​slov​noj zgra​di gde su sme​šte​ne i sve dru​ge ko​men​da​to​ro​ve fir​me. Za sve dru​go, pri​pre​mu i štam​pa​nje na​ših nul​tih bro​je​va, ko​ri​sti​će​mo opre​mu na​me​nje​nu osta​lim ča​so​pi​si​ma, tako da su tro​ško​vi ek​spe​ri​men​ta sve​de​ni na pri​hva​tlji​vu meru. I prak​tič​no smo u cen​tru, a ne kao oni ve​li​ki dnev​ni li​sto​vi do či​jih re​dak​ci​ja mo​raš da ko​ri​stiš dve li​ni​je me​troa i još jed​nu au​to​bu​sku pri​de.” „A šta ko​men​da​tor oče​ku​je da mu ovaj ek​spe​ri​ment do​ne​se?” „Ko​men​da​tor želi da se do​mog​ne vr​hu​ške u fi​nan​sij​skim kru​go​vi​ma, u ban​ka​ma, a mo​žda i u ozbilj​nim dnev​nim no​vi​na​ma, i to po​mo​ću pret​nje da će ob​ja​vlji​va​ti novi list, u ko​jem će se iz​no​si​ti isti​na o sve​mu. Dva​na​est nul​tih bro​je​va, re​ci​mo 0/1, 0/2 i tako da​lje, štam​pa​nih u ve​o​ma ma​lom ti​ra​žu za mali krug lju​di, koje će ko​men​da​tor naj​pre pro​ce​ni​ti, a po​tom se po​sta​ra​ti da ih vidi ko tre​ba. Kada ko​men​da​tor bude po​ka​zao da može da do​ve​de u ne​pri​li​ku vr​hu​šku u fi​nan​sij​skim i po​li​tič​kim kru​go​vi​ma, vrlo je mo​gu​će da će ga za​mo​li​ti da se oka​ne te ide​je, on će odu​sta​ti od iz​da​va​nja li​sta Su​tra i tako će ste​ći ula​zni​cu za vr​hu​šku. Uz​mi​te, na pri​mer, samo dva po​sto ak​ci​ja u ne​kim od vo​de​ćih dnev​nih no​vi​na, u ne​koj ban​ci, ili ka​kvoj zna​čaj​noj TV mre​ži.” Oteo mi se zvi​žduk: „Dva po​sto je ogrom​na svo​ta! Ima li on nov​ca za ta​kav po​du​hvat?” „Ne iz​i​gra​vaj​te ne​vi​na​šce. Go​vo​ri​mo o fi​nan​si​ja​ma, ne o tr​go​vi​ni. Naj​pre ku​piš, a po​sle ćeš već naći

i no​vac da to pla​tiš.” „Shva​tio sam. A shva​tam i da bi ek​spe​ri​ment tre​ba​lo da uspe samo uko​li​ko ko​men​da​tor ne bude re​kao da no​vi​ne na kra​ju uop​šte neće iza​ći. Svi tre​ba da po​ve​ru​ju kako nje​go​va roto-štam​pa radi pu​nom pa​rom, da tako ka​žem…” „Na​rav​no. Ko​men​da​tor čak ni meni nije re​kao da no​vi​ne neće iza​ći, ja to samo po​do​zre​vam, za​pra​vo, si​gu​ran sam u to. A za to neće sme​ti da zna​ju ni naši sa​rad​ni​ci, s ko​ji​ma ćemo se su​tra sa​sta​ti: oni tre​ba da rade u uve​re​nju da gra​de vla​sti​tu bu​duć​nost. Za taj de​ta​lj zna​mo samo vi i ja.” „Ali šta će biti s vama ako po​tom ob​ja​vi​te šta ste sve ra​di​li tih go​di​nu dana, s ci​ljem da omo​gu​ći​te ko​men​da​to​ru da uce​nju​je.” „Ne po​mi​nji​te reč uce​na. Mi ćemo ob​ja​vlji​va​ti ve​sti, kao što kažu u Nju​jork tajm​su, all the news that's fit to print…” „… a mo​žda i još po​ne​ku pri​de. ” „Vi​dim da me ra​zu​me​te. A da li će ko​men​da​tor po​sle da ko​ri​sti naše nul​te bro​je​ve da ne​ko​ga za​stra​ši, ili da nji​ma bri​še zad​nji​cu, to je nje​go​va, a ne naša stvar. Naj​va​žni​je je da u mo​joj knji​zi neće biti reči o tome ka​kve smo odlu​ke do​no​si​li na re​dak​cij​skim sa​stan​ci​ma, za to mi vi ne bi​ste bili po​treb​ni, do​vo​ljan bi bio i ka​se​to​fon. U knji​zi će mo​ra​ti da se do​ča​ra pot​pu​no dru​ga​či​ji list, da se po​ka​že kako sam go​di​nu dana mu​ko​trp​no ra​dio da na​pra​vim no​vi​ne na te​me​lji​ma pro​fe​si​o​nal​nog no​vi​nar​stva koje je imu​no na sve pri​ti​ske, na​go​ve​šta​va​ju​ći da se po​du​hvat ne​slav​no za​vr​šio zato što nije bilo mo​gu​će da jed​no slo​bod​no gla​si​lo za​ži​vi. Zbog toga mi je po​treb​no da vi pu​sti​te ma​šti na vo​lju, da ide​a​li​zu​je​te, da na​pi​še​te epo​pe​ju, ne znam da li sam ja​san…” „U knji​zi će biti pri​ka​za​no upra​vo su​prot​no od ono​ga što se do​go​di​lo. Sjaj​no. Ali ras​krin​ka​će vas.” „Ko? Ko​men​da​tor, koji bi mo​rao da kaže da to nije isti​na, da je je​di​na svr​ha ce​log pro​jek​ta bilo uce​nji​va​nje? Bo​lje mu je da osta​vi lju​de u uve​re​nju da je mo​rao da odu​sta​ne jer je i on bio izlo​žen pri​ti​sci​ma, da mu je bilo dra​že da uga​si no​vi​ne nego da po​sta​nu gla​si​lo, što se kaže, koje se po​vi​ja kako moć​ni ve​tro​vi du​va​ju. Ili će nas mo​žda ras​krin​ka​ti čla​no​vi naše re​dak​ci​je, koji će u knji​zi biti pred​sta​vlje​ni kao no​vi​na​ri s in​te​gri​te​tom? Moja knji​ga će biti bet​se​ler”, baš tako je iz​go​vo​rio tu reč, kao i svi dru​gi, „i niko neće hte​ti ni ume​ti da joj pro​tiv​re​či.” „U redu, po​što smo obo​ji​ca lju​di bez kva​li​te​ta, izvi​ni​te što ci​ti​ram Mu​zi​la, pri​hva​tam po​god​bu.” „Vo​lim da sa​ra​đu​jem s lo​jal​nim lju​di​ma koji go​vo​re ono što im je na duši.”

III Uto​rak., 7. april

Prvi su​sret s ko​le​ga​ma iz re​dak​ci​je. Ima ih še​sto​ro, čini se da je to do​volj​no. Si​mei me je upo​zo​rio da neću mo​ra​ti da ju​rim oko​lo to​bo​že tra​ga​ju​ći za ve​sti​ma, već da tre​ba uvek da se​dim u re​dak​ci​ji i pra​tim sve što se do​ga​đa. A evo kako je, pred​sta​vlja​ju​ći me, oprav​dao moje pri​su​stvo: „Go​spo​do, da se upo​zna​mo. Ovo je ko​le​ga Ko​lo​na, čo​vek s ve​li​kim no​vi​nar​skim is​ku​stvom. Biće mi de​sna ruka - i zato ćemo mu do​de​li​ti ti​tu​lu po​moć​ni​ka glav​nog ured​ni​ka; nje​gov naj​va​žni​ji za​da​tak biće da re​di​gu​je sve vaše član​ke. Svi vi ste do​šli ova​mo s ra​zli​či​tim rad​nim is​ku​stvom, jed​no je kad se radi za neki list ek​strem​ne le​vi​ce, a sa​svim dru​go kad se is​ku​stvo sti​če u, re​ci​mo, no​vi​na​ma koje se zovu No​vo​sti sa de​po​ni​je, a bu​du​ći da smo (kao što vi​di​te) spar​tan​ski ma​lo​broj​ni, onaj ko se pret​hod​no ba​vio či​tu​lja​ma mo​žda će mo​ra​ti da piše osvrt na kri​zu vla​de. Po​treb​no je, da​kle, da se stil ujed​na​či, pa ako se ne​ko​me omak​ne da u član​ku upo​tre​bi reč apo​te​o​za, Ko​lo​na će vam reći da to ne može i pre​dlo​ži​ti od​go​va​ra​ju​ću za​me​nu.” „Pre​ko​mer​no ve​li​ča​nje”, ka​zao sam ja. „Eto to. A ako neko, kako bi opi​sao oso​bu koja voli udob​nost, na​pi​še da je kon​for​mi​sta, pret​po​sta​vljam da će ko​le​ga Ko​lo​na biti do​volj​no sa​ve​stan da mu pre​do​či kako svi je​zič​ki struč​nja​ci is​ti​ču da ta reč ozna​ča​va čo​ve​ka koji se pri​kla​nja nor​ma​ma nje​mu va​žne dru​štve​ne gru​pe, da​kle, opor​tu​ni​stu, a ne lju​bi​te​lja kom​fo​ra.” „Ne, ko​le​ga Si​mei”, ume​šao sam se, „u tom slu​ča​ju reći ću da tre​ba da upo​tre​bi upra​vo reč kon​for​mi​sta, jer uop​šte nije va​žno šta tvr​de je​zič​ki struč​nja​ci, naš či​ta​lac to ne zna, a kon​for​mi​stu će od​mah po​ve​za​ti s ne​kim ko bi da se va​lja u luk​su​zu. Tako su ga na​u​či​li štam​pa i te​le​vi​zi​ja. Jed​na​ko kao što su ga ube​di​li da se kaže Au​strâli​ja i đa​ku​zi, a pra​vil​no bi bilo Aùstrāli​ja i dža​ku​zi.” „Od​lič​na ide​ja, ko​le​ga Ko​lo​na, tre​ba da se obra​ća​mo či​ta​o​ci​ma nji​ho​vim je​zi​kom, a ne je​zi​kom in​te​lek​tu​a​la​ca koji će i obi​čan pa​soš na​zva​ti put​nom is​pra​vom. Osim toga, čini mi se da je naš iz​da​vač jed​nom re​kao da je pro​se​čan uz​rast gle​da​la​ca nje​go​vih TV ka​na​la (reč je o men​tal​nom uz​ra​stu) dva​na​est go​di​na. To se ne od​no​si na naše či​ta​o​ce, ali nije na​od​met da im pri​pi​še​mo odre​đe​nu sta​ro​snu dob: naši bi tre​ba​lo da su pre​va​li​li pe​de​se​tu, ve​ro​vat​no su uzor​ni i če​sti​ti gra​đa​ni želj​ni vla​da​vi​ne za​ko​na i reda, ali i glad​ni tra​če​va i ot​kri​ća o raz​nim vi​do​vi​ma ne​re​da. Poći ćemo od na​če​la da nisu ono što bi​smo na​zva​li stra​snim či​ta​o​ci​ma, na​pro​tiv, ve​ći​na naj​ve​ro​vat​ni​je u kući nema ni​jed​nu knji​gu, prem​da, kada to bude ne​op​hod​no, go​vo​ri​će​mo i o ne​kom po​pu​lar​nom ro​ma​nu, ne​kom koji se u ce​lom sve​tu pro​da​je u mi​li​o​ni​ma pri​me​ra​ka. Naš či​ta​lac ne čita knji​ge, ali voli da za​mi​šlja kako po​sto​je ve​li​ki umet​ni​ci koji su ču​da​ci i mi​li​jar​de​ri, kao što ni​ka​da neće vi​de​ti iz​bli​za neku du​go​no​gu film​sku zve​zdu, a ipak žudi da sa​zna sve o nje​nim taj​nim lju​ba​vi​ma. Ali vre​me je da se osta​li pred​sta​ve. Sami. Da poč​ne​mo od je​di​ne dame, go​spo​đi​ca, ili go​spo​đa…” „Maja Fre​zi​ja. Ne​u​da​ta, ili de​voj​ka, ili singl, kako god ho​će​te. Dva​de​set i osam go​di​na, za​ma​lo di​plo​mi​ra​la na svet​skoj knji​žev​no​sti, mo​ra​la sam da na​pu​stim stu​di​je iz po​ro​dič​nih ra​zlo​ga. Ra​di​la sam pet go​di​na u jed​nom tra​čer​skom ča​so​pi​su, mo​ra​la sam da se šu​njam po sve​tu estra​de i da na vre​me na​nju​šim ko će se s kim smu​va​ti, da po​ša​ljem fo​to​gra​fe da ih vre​ba​ju u za​se​di; još če​šće sam bila pri​nu​đe​na da na​-

go​vo​rim ne​kog pe​va​ča, ili glu​mi​cu, da iz​mi​sle novi flert s ne​kim, te da ih po​ša​ljem na sa​sta​nak s pa​pa​ra​ci​ma, to jest da se pro​še​ta​ju dr​že​ći se za ruke, ili čak da se to​bo​že kri​šom cmok​nu. U po​čet​ku mi se po​sao svi​đao, ali mi je sada već do​ja​di​lo da pri​čam baj​ke.” „A za​što ste, dušo, pri​hva​ti​li po​ziv da uče​stvu​je​te u na​šoj pu​sto​lo​vi​ni?” „Mi​slim da će se dnev​ni list ba​vi​ti ozbilj​ni​jim te​ma​ma i da ću ima​ti pri​li​ku da se do​ka​žem u is​tra​ži​vač​kom no​vi​nar​stvu koje nema veze s lju​bav​nim skan​da​li​ma. Ra​do​zna​la sam i mi​slim da imam do​bar njuh.” Bila je vit​ka i go​vo​ri​la je sa uz​dr​ža​nim po​le​tom. „Od​lič​no. Vi?” „Ro​ma​no Bra​ga​do​čo.” „Ne​o​bič​no ime, oda​kle ste?” „Zna​te, to ime je je​dan od mo​jih mno​gih ži​vot​nih ma​le​ra. Iz​gle​da da na en​gle​skom ima neko po​grd​no zna​če​nje, ali na svu sre​ću, ne i u dru​gim je​zi​ci​ma. Moj deda je bio na​ho​če, a kao što zna​te, u tom slu​ča​ju ime de​te​tu daje op​štin​ski ćata. Kad je sa​di​stič​ki na​stro​jen, može da po​ča​sti i ne​kim pre​zi​me​nom kao što je Ne​per​ga​ća, na pri​mer, ali moj deda je na​le​teo na ćatu koji je bio samo do​ne​kle sa​di​stič​ki na​stro​jen, a i obra​zo​van, po​zna​vao je en​gle​sku knji​žev​nost… Kada je reč o meni, moja spe​ci​jal​nost su skan​da​lo​zna ot​kri​ća i ra​dio sam upra​vo za je​dan ča​so​pis na​šeg iz​da​va​ča, za Šta se kri​je u po​za​di​ni. Ali ra​dio sam samo ho​no​rar​no, pla​ćao me je po ob​ja​vlje​nom član​ku.” Što se tiče pre​o​sta​le če​tvo​ri​ce, Kam​bri​ja je pro​vo​dio noći po če​ka​o​ni​ca​ma de​žur​nih bol​ni​ca i po​li​cij​skih sta​ni​ca, lo​ve​ći fri​ške ve​sti o hap​še​nji​ma, ili o žr​tva​ma vra​to​lom​nih sa​o​bra​ćaj​nih ne​sre​ća​ma autoputu, i nije mu po​šlo za ru​kom da se pro​bi​je; Lu​či​di je na prvi po​gled uli​vao po​ve​re​nje, ali ra​dio je za li​sto​ve za koje niko ni​kad nije čuo; Pa​la​ti​no je dugi niz go​di​na ra​dio u ne​delj​ni​ci​ma koji su ob​ja​vlji​va​li ukr​šte​ne reči i re​bu​se; Ko​stan​ca je bio lek​tor u ne​ko​li​ko dnev​nih li​sto​va, ali su no​vi​ne s vre​me​nom ima​le sve veći broj stra​ni​ca, niko nije uspe​vao da pro​či​ta baš sve pre od​la​ska u štam​pu, sada se već i u naj​u​gled​ni​jim dnev​nim no​vi​na​ma po​ja​vlju​ju Si​mon de Bu​vo​ar, Bo​dlrr i Ri​zvelt, i lek​tor je po​stao su​vi​šan, po​put Gu​tem​ber​go​ve štam​par​ske pre​se. Niko među mo​jih še​sto​ro sa​put​ni​ka u ovoj avan​tu​ri nije imao neko za​di​vlju​ju​će is​ku​stvo. Kao li​ko​vi u ro​ma​nu Most Sve​tog kra​lja Luja Torn​to​na Vajl​de​ra. Kako ih je Si​mei is​ko​pao, ne​mam poj​ma. Kada je za​vr​šio pred​sta​vlja​nje, Si​mei je u gru​bim cr​ta​ma po​bro​jao osnov​ne ka​rak​te​ri​sti​ke na​ših no​vi​na. „Da​kle, pra​vi​će​mo dnev​ne no​vi​ne. Za​što Su​tra? Zato što su dnev​ni li​sto​vi od​u​vek pre​no​si​li, a na​ža​lost i da​nas pre​no​se, ono što se de​si​lo pret​hod​ne ve​če​ri, zato se i zovu Cor​ri​e​re del​la Sera, Eve​ning Stan​dard ili Le Soir. Me​đu​tim, da​nas smo ono što se do​go​di​lo pret​hod​nog dana već vi​de​li na te​le​vi​zi​ji juče u osam uve​če, da​kle, u no​vi​na​ma se piše o ono​me što već zna​mo, zbog toga se sve sla​bi​je pro​da​ju. Te ve​sti, koje su se već uba​ja​ti​le po​put sta​rog hle​ba, tre​ba da pre​no​si i naš list Su​tra, ali sa​že​to i u vidu pod​set​ni​ka, a za to je do​vo​ljan kra​tak stu​bac koji se pro​či​ta za pet mi​nu​ta.” „ A o čemu će onda te no​vi​ne pi​sa​ti?” upi​tao je Kam​bri​ja. „Sada su dnev​ne no​vi​ne osu​đe​ne da sve više liče na ne​delj​ni ča​so​pis. Pi​sa​će​mo o ono​me što bi mo​glo da se do​go​di su​tra, ob​ja​vlji​va​će​mo ana​li​tič​ke dan​ke, do​dat​ne is​tra​ge, ne​o​če​ki​va​ne pro​gno​ze… Daću pri​mer. U če​ti​ri ek​splo​di​ra bom​ba i to su​tra​dan već svi zna​ju. E pa lepo, mi ćemo od če​ti​ri do po​no​ći, pre nego što list ode u štam​pu, mo​ra​ti da is​ko​pa​mo ne​ko​ga ko tvr​di ne​što pot​pu​no novo o mo​gu​ćim kriv​ci​ma, ne​što što još ne zna ni po​li​ci​ja, i da sa​sta​vi​mo sce​na​rio do​ga​đa​ja iza​zva​nih tim aten​ta​tom, koji će se od​vi​ja​ti to​kom na​red​nih ne​de​lja…” Bra​ga​do​čo: „ Ali da bi​smo ta​kva is​tra​ži​va​nja oba​vi​li u roku od osam sati, tre​ba​lo bi da ima​mo de​set puta veću re​dak​ci​ju nego što je ova i pra​vu ri​zni​cu veza, po​znan​sta​va, oba​ve​šta​ja​ca išta ti ga ja znam čega još…”

„Tač​no, i kada no​vi​ne budu zbi​lja po​če​le da iz​la​ze, tako će i biti. Ali sada, to​kom ovih go​di​nu dana, tre​ba samo da po​ka​že​mo da se to može iz​ve​sti. A može se zato što nul​ti broj može da nosi bilo koji da​tum, te tako može da bude sa​vr​šen pri​mer kako bi no​vi​ne iz​gle​da​le pre ne​ko​li​ko me​se​ci, na pri​mer kad je ba​če​na bom​ba. U tom slu​ča​ju mi već zna​mo šta se po​tom de​ša​va​lo, ali ćemo pi​sa​ti kao da či​ta​lac to još ne zna. Da​kle, sva naša ot​kri​ća za​do​bi​će pri​zvuk ne​ču​ve​nog, iz​ne​na​đu​ju​ćeg i, usu​dio bih se da ka​žem, pro​roč​kog. Od​no​sno, na​šem na​ru​či​o​cu tre​ba da po​ru​či​mo: eto kako bi iz​gle​dao list Su​tra da je ob​ja​vljen juče. Je l’ ja​sno? I ako nam se proh​te, čak i da niko ni​ka​da nije ba​cio bom​bu, mo​gli bi​smo mir​ne duše da na​pra​vi​mo je​dan broj u sti​lu šta bi bilo kad bi bilo.” „Ili da sami ba​ci​mo bom​bu ako nam tako od​go​va​ra”, na​ce​rio se Bra​ga​do​čo. „Ne go​vo​ri​te glu​po​sti”, upo​zo​rio ga je Si​mei. A po​tom, kao da se pre​do​mi​slio, do​dao je: „A ako baš ho​će​te da je ba​ci​te, to meni ni slu​čaj​no ne​moj​te reći.” Po za​vr​šet​ku sa​stan​ka ob​reo sam se na ste​pe​ni​ca​ma za​jed​no sa Bra​ga​do​čom. „Zar se nas dvo​ji​ca ni​smo već ra​ni​je upo​zna​li?”, upi​tao je. Re​kao sam mu da mi se čini da ni​smo, a on je, po​ma​lo sum​nji​ča​vo, od​vra​tio da je ve​ro​vat​no tako, i od​mah mi se obra​tio na ti. U re​dak​ci​ji je Si​mei ne​po​sred​no pre toga usta​no​vio per​si​ra​nje, a i ja se obič​no dr​žim na di​stan​ci, po prin​ci​pu: ni​smo ovce za​jed​no ču​va​li, ali je Bra​ga​do​čo, oči​to, hteo da na​gla​si da smo ko​le​ge. Ni​sam hteo da is​pad​ne kako di​žem nos samo zato što me je Si​mei pred​sta​vio kao ured​ni​ka, ili tako ne​što, S dru​ge stra​ne, ovaj lik po​bu​dio je moju ra​do​zna​lost i ni​sam imao pa​met​ni​jeg po​sla. Uhva​tio me pod​ru​ku i re​kao da ide​mo na piće, zna jed​no sjaj​no me​sto. Osme​hi​vao se me​sna​tim usna​ma i po​ma​lo vo​lov​skim oči​ma, tako da mi se uči​nio od​vrat​nim. Će​lav kao Fon Štro​hajm, po​ti​ljak mu se spu​štao pra​vo na vrat, ali li​kom je bio plju​nu​ti Teli Sa​va​las, pra​vi in​spek​tor Ko​džak. Eto, opet ja s ci​ta​ti​ma. „Le​pu​ška​sta je ova Maja, zar ne?” Bilo mi je ne​pri​jat​no što mo​ram da pri​znam da je ni​sam če​sti​to ni po​gle​dao - kao što sam već re​kao, dr​žim se po​da​lje od žena. On me mu​nuo u rame: „Ne​moj da glu​miš fi​no​ću, Ko​lo​na. Vi​deo sam te kako je kri​šom po​sma​traš. Po meni, ona bi pri​sta​la, taj je tip. U stva​ri, sva​ka će pri​sta​ti, samo ako umeš da joj po​go​diš žicu. Pre​vi​še je mr​ša​va za moj ukus, čak nema ni gru​di, ali sve u sve​mu, mo​gla bi da pro​đe.” Sti​gli smo do To​rin​ske uli​ce, a kad smo bili bli​zu cr​kve, re​kao mi je da skre​ne​mo de​sno, da bi​smo po​tom ušli u neku za​vo​ji​tu, sla​bo osve​tlje​nu uli​či​cu, s ne​ko​li​ko bog te pita kada za​ka​tan​če​nih ka​pi​ja, ni​gde ni​jed​ne pro​dav​ni​ce, kao da je dav​no na​pu​šte​na. Či​ni​lo se da u va​zdu​hu leb​di neki usta​ja​li za​dah, ali to je ja​mač​no bila po​sle​di​ca zbr​ka​nih čul​nih uti​sa​ka, zbog olju​šte​nih fa​sa​da pre​kri​ve​nih iz​ble​de​lim gra​fi​ti​ma. U vi​si​ni je štr​ča​la neka cev iz koje je ku​ljao dim, ali se nije mo​glo vi​de​ti oda​kle po​ti​če jer su i pro​zo​ri na gor​njim spra​to​vi​ma bili za​tvo​re​ni, kao da tamo više niko ne sta​nu​je. Mo​žda je i cev pri​pa​da​la ne​koj dru​goj zgra​di, koja gle​da na dru​gu uli​cu, te je sta​na​re bilo baš bri​ga što dim odla​zi u na​pu​šte​nu uli​cu. „Ovo je uli​ca Ba​nje​ra, naj​u​ža u Mi​la​nu, prem​da nije tako uska kao Ša ki peš u Pa​ri​zu, gde dva čo​ve​ka te​ško mogu da pro​đu za​jed​no. Zovu je sad uli​com Ba​nje​ra, a ne​ka​da je bila so​kak, a još ra​ni​je so​kak Ba​nja​ri​ja, zbog ne​ko​li​ko jav​nih ku​pa​ti​la iz rim​skog doba.” U tom tre​nut​ku iza ugla se po​ja​vi​la žena s deč​jim ko​li​ci​ma. „Ne​smo​tre​na, ili nije do​bro oba​ve​šte​na”, pri​me​tio je Bra​ga​do​čo. „Da sam žen​sko, ne bih ovu​da pro​la​zio, po​go​to​vo ne po mra​ku. Može neko da te iz​bo​de no​žem kao od šale. Bilo bi šte​ta, jer ova luf​ti​ka nije za ba​ca​nje, pra​va ma​mi​ca koja je​dva čeka da je kre​sne vo​do​in​sta​la​ter. Okre​ni se, po​gle​daj kako samo vrc​ka du​pen​ce​tom. Ovde su iz​vr​še​ni kr​va​vi zlo​či​ni. Ove ka​pi​je su sada za​ka​tan​če​ne, ali iza njih si​gur​no još uvek po​sto​je na​pu​šte​ni po​dru​mi, a mo​žda i taj​ni pro​la​zi. Ovde je u XIX veku iz​ve​sni An​to​nio Boda, neki ni​ko​go​vić, na​ma​mio u je​dan ta​kav po​drum ra​ču​no​vo​đu, to​bo​že da pro​ve​ri ra​čun​ske knji​ge, i kle​pio ga se​ki​rom. Žr​tva je uspe​la da se izba​vi, Boda je

uhap​šen, pro​gla​si​li su ga lu​dim i str​pa​li u lud​ni​cu gde je pro​veo dve go​di​ne. Ali čim su ga pu​sti​li na slo​bo​du, na​sta​vio je da lovi na​iv​ne bo​ga​te lju​de, na​ma​mio bi ih u po​drum, opljač​kao, ubio i sa​hra​nio na licu me​sta. Se​rij​ski ubi​ca, kako bi se da​nas re​klo, ali ne​o​pre​zan se​rij​ski ubi​ca, jer je osta​vljao tra​go​ve svo​jih tr​go​vač​kih ra​bo​ta sa žr​tva​ma i na​po​slet​ku su ga uhap​si​li, po​li​ci​ja je pre​ko​pa​la nje​gov po​drum, pro​na​šla pet-šest le​še​va i Boda je za​vr​šio na ve​ša​li​ma ne​gde u bli​zi​ni Lu​do​vi​ko​ve ka​pi​je. Nje​go​va gla​va pre​da​ta je ana​tom​skom ka​bi​ne​tu Glav​ne bol​ni​ce - bilo je to doba kada su Lom​bro​zo i dru​gi na​uč​ni​ci iz​u​ča​va​li oblik lo​ba​nje i crte lica sma​tra​ju​ći da su to obe​lež​ja na​sled​ne zlo​či​nač​ke pri​ro​de. Čini se da je po​tom gla​va sa​hra​nje​na na gro​blju Mu​zo​ko, ali ni​kad se ne zna, ta​kvi po​smrt​ni osta​ci bili su pra​va po​sla​sti​ca za okul​ti​ste i sa​ta​ni​ste sva​ka​kve fele… Pri​me​ću​je se i da​nas da je ovde pri​sut​no se​ća​nje na Bodu, kao da smo u Lon​do​nu iz vre​me​na Dže​ka Tr​bo​se​ka, ne bih vo​leo da se noću na​đem ovde, ali me ipak pri​vla​či. Če​sto na​vra​ćam, kat​kad se sa​sta​jem s mut​nim ti​po​vi​ma baš ovde.” Kada smo pro​šli kroz Ba​nje​ru, iz​bi​li smo na Men​tan​ski trg i Bra​ga​do​čo me od​veo u neku Mo​ri​đi​je​vu uli​cu, koja je ta​ko​đe bila pri​lič​no mrač​na, ali se u njoj na​la​zi​lo ne​ko​li​ko pro​dav​ni​ca i ka​pi​je na zgra​da​ma bile su lepe. Do​šli smo do pla​toa s pro​stra​nim par​kin​gom okru​že​nim ru​še​vi​na​ma. „Po​gle​daj”, re​kao mi je Bra​ga​do​čo, „ono levo su osta​ci rim​skih gra​đe​vi​na, go​to​vo da se niko više i ne seća da je Mi​la​no bio je​dan od glav​nih gra​do​va Rim​skog car​stva. Da​kle, te ru​še​vi​ne su za​šti​će​ne, iako niko ne daje ni pet para za njih. Ali tamo iza par​kin​ga, ono su osta​ci kuća po​ru​še​nih u bom​bar​do​va​nji​ma to​kom Dru​gog svet​skog rata.” Te sru​še​ne zgra​de nisu odi​sa​le drev​nim spo​ko​jem, po​put onih an​tič​kih osta​ta​ka, već po​mi​re​nih sa smr​ću, nego su nji​ho​vi pa​trlj​ci zlo​kob​no zja​pi​li i tu​žno zu​ri​li, kao op​hr​va​ni ne​kom te​škom bo​le​šću. „Nije mi ja​sno zbog čega niko nije po​ku​šao da ovde ne​što iz​gra​di”, re​kao je Bra​ga​do​čo, „mo​žda je za​šti​će​na zona, ili se vla​sni​ci​ma više is​pla​ti da drže par​king nego da sa​zi​da​ju zgra​de sa sta​no​vi​ma za iz​da​va​nje. Ali za​što su osta​vlje​ni ovi tra​go​vi bom​bar​do​va​nja? Meni ove ru​še​vi​ne uli​va​ju veći strah nego Ba​nje​ra, prem​da je lepo što su tu, po​ka​zu​ju mi ka​kav je Mi​la​no bio po​sle rata, a u ovom gra​du ima malo me​sta koja sve​do​če kako je iz​gle​dao pre bez​ma​lo pe​de​set go​di​na. A to je onaj Mi​la​no koji po​ku​ša​vam da ot​kri​jem, grad u ko​jem sam pro​veo de​tinj​stvo i de​ča​štvo, rat se za​vr​šio kada mi je bilo de​vet go​di​na, s vre​me​na na vre​me noću mi se pri​či​nja​va da još ču​jem pra​sak bom​bi. Ali nisu sa​ču​va​ne samo ru​še​vi​ne: po​gle​daj, na sa​mom po​čet​ku Mo​ri​đi​je​ve, onaj to​ra​nj iz XVII veka, ni bom​be ga nisu sru​ši​le. A malo da​lje, pođi za mnom, još uvek je tu ova krč​ma s po​čet​ka veka, piše Mo​rig​gi, ne pi​taj me ot​kud to da je na​ziv uli​ce Mo​ri​gi, s jed​nim g, a krč​me sa dva, mora da su op​šti​na​ri po​gre​ši​li kada su po​sta​vlja​li ta​blu s na​zi​vom uli​ce; krč​ma je sta​ri​ja, ve​ro​vat​no je tu ime isprav​no na​pi​sa​no.” Ušli smo u pro​sto​ri​ju sa zi​do​vi​ma obo​je​nim u cr​ve​no, s olju​šte​ne ta​va​ni​ce vi​sio je sta​rin​ski lu​ster od ko​va​nog gvo​žđa, šank je kra​si​la gla​va je​le​na, sto​ti​ne pra​šnja​vih vin​skih boca duž zi​do​va, obič​ni dr​ve​ni sto​lo​vi (nije još vre​me za ve​če​ru, ob​ja​snio mi je Bra​ga​do​čo, te još nema stol​nja​ka, ka​sni​je će sta​vi​ti one ti​pič​ne cr​ve​he ka​ri​ra​ne, a jelo se po​ru​ču​je s male ta​ble, is​pi​sa​ne ru​kom, kao u fran​cu​skim krč​ma​ma). Za sto​lo​vi​ma su se​de​li stu​den​ti, po​ko​ji pred​stav​nik sta​re bo​em​ske bra​ti​je, s du​gom ko​som, ali ne kao ona ka​kvu nose hi​pi​ci, već kao pe​sni​ci, oni što su ne​ka​da no​si​li še​ši​re sa ši​ro​kim obo​dom i svi​le​nu ma​šnu ume​sto kra​va​te, kao i po​ne​ki pi​ja​ni star​čić, te se nije ra​za​zna​va​lo da li su to pre​ži​ve​li pri​mer​ci s po​čet​ka veka, ili ih novi vla​sni​ci unaj​mlju​ju kao sta​ti​ste. Pre​za​lo​ga​ji​li smo nji​ho​vo me​ša​no pred​je​lo: malo sira, šun​ke i sla​ni​ne iz Ko​lo​na​te, a za​hva​li smo ga zbi​lja iz​vr​snim mer​lo​om. „Div​no, zar ne?”, ka​zao je Bra​ga​do​čo. „Kao da smo iz​van vre​me​na.” „Što te pri​vla​či ovaj Mi​la​no koji bi tre​ba​lo da je ne​stao?” „Re​kao sam ti, hoću da vi​dim ono što mi je u se​ća​nju go​to​vo iz​ble​de​lo, Mi​la​no u ko​jem su ži​ve​li moj deda i moj otac.” Is​pi​jao je vino, oči su mu se za​ca​kli​le, pa​pir​nom sal​ve​tom obri​sao je kru​žni trag koji je čaša osta​vi​la

na sto​lu od iz​li​za​nog dr​ve​ta. „Isto​ri​ja moje po​ro​di​ce je ru​žna. Deda mi je bio gla​ve​ši​na mr​skog re​ži​ma, kako se to obič​no kaže. I 25. apri​la je​dan par​ti​zan ga je pre​po​znao kada je po​ku​šao da strug​ne, ne​da​le​ko odav​de, u uli​ci Ka​pu​čo: uhva​ti​li su ga i stre​lja​li na licu me​sta, tamo na uglu. Moj otac je za to do​znao tek ka​sni​je jer se, kao ver​ni sled​be​nik de​di​nih ide​ja, ’43. pri​ja​vio u De​se​tu pod​mor​nič​ko-tor​ped​nu flo​ti​lu. Nje​ga su uhap​si​li u Sa​lou i str​pa​li u lo​gor u Kol​ta​nu, gde je pro​veo go​di​nu dana. Iz​vu​kao se za dla​ku, nisu pro​na​šli do​volj​no čvr​ste do​ka​ze za po​di​za​nje op​tu​žni​ce, a osim toga, To​lja​ti je već ’46. dao mig za sve​op​štu am​ne​sti​ju, ta​kve su te isto​rij​ske pro​tiv​reč​no​sti, ko​mu​ni​sti re​ha​bi​li​tu​ju fa​ši​ste, ali To​lja​ti je mo​žda bio u pra​vu, tre​ba​lo je po​štopoto da se us​po​sta​vi nor​mal​no sta​nje. Me​đu​tim, nor​mal​no sta​nje bilo je da moj otac, zbog vla​sti​te pro​šlo​sti, i zbog lja​ge koju je na nje​ga ba​ci​la de​di​na fa​ši​stič​ka ka​ri​je​ra, nije mo​gao da nađe po​sao, pa ga je iz​dr​ža​va​la moja maj​ka, koja je bila kro​ja​či​ca. Tako je on po​la​ko pro​pa​dao, odao se piću, tako da sam ga upam​tio samo kao čo​ve​ka vod​nji​ka​vih oči​ju, s li​cem iša​ra​nim cr​ve​nim ži​li​ca​ma, koji mi je pri​po​ve​dao o ono​me što ga je op​se​da​lo. Nije po​ku​ša​vao da nađe oprav​da​nja za fa​ši​zam (više nije imao ide​a​la), ali je go​vo​rio da su an​ti​fa​ši​sti, kako bi ocr​ni​li fa​ši​zam, is​pre​da​li si​ja​set je​zi​vih pri​ča. Nije ve​ro​vao da je šest mi​li​o​na Je​vre​ja ugu​še​no u ga​snim ko​mo​ra​ma kon​cen​tra​ci​o​nih lo​go​ra. Za​pra​vo, iako nije bio od onih što i da​nas tvr​de da nije bilo po​gro​ma Je​vre​ja, nije imao po​ve​re​nja u pri​ču koju su kon​stru​i​sa​li oslo​bo​di​o​ci. Sva ta sve​do​čan​stva su pre​u​ve​li​ča​na, go​vo​rio mi je, pro​či​tao sam kako ne​ko​li​ci​na pre​ži​ve​lih lo​go​ra​ša tvr​di da su na​sred lo​go​ra bile hrpe ode​će ubi​je​nih vi​so​ke pre​ko sto me​ta​ra. Sto me​ta​ra? Ali da li shva​taš, go​vo​rio mi je, da bi se na​sla​ga​la hrpa vi​si​ne sto me​ta​ra, to bi mo​ra​la da bude pi​ra​mi​da, čija bi osno​va bila veća od ce​lo​kup​ne po​vr​ši​ne lo​go​ra?” „On oči​gled​no nije imao u vidu da se sva​ko ko pri​su​stvu​je ne​kom uža​snom do​ga​đa​ju, kada ga se po​tom pri​se​ća, slu​ži hi​per​bo​la​ma. Ako vi​diš neki sa​o​bra​ćaj​ni udes na auto-putu i po​tom is​pri​čaš da je bilo krvi do ko​le​na, ne že​liš da svo​je slu​ša​o​ce ube​diš da je te​kla reka krvi, već na​pro​sto da im do​ča​raš da je bilo puno krvi. Sta​vi se u kožu ne​ko​ga ko go​vo​ri o naj​tra​gič​ni​jem is​ku​stvu u ži​vo​tu…” „Ne po​ri​čem, ali me je otac na​u​čio da ve​sti ne pri​hva​tam zdra​vo za go​to​vo. No​vi​ne lažu, isto​ri​ča​ri lažu, te​le​vi​zi​ja i da​nas laže. Zar nisi vi​deo u in​for​ma​tiv​nim emi​si​ja​ma pre go​di​nu dana, za vre​me Za​liv​skog rata, onog kor​mo​ra​na s per​jem sle​plje​nim ka​tra​nom, kako lip​sa​va u mu​ka​ma u Per​sij​skom za​li​vu? A po​sle je is​pa​lo da u to doba go​di​ne uop​šte nema kor​mo​ra​na u Za​li​vu, da su ti snim​ci na​pra​vlje​ni pre osam go​di​na, za vre​me iran​sko-irač​kog rata. Ili, kako su neki tvr​di​li, uze​li su kor​mo​ra​ne iz zo​o​lo​škog vrta i po​li​li ih naf​tom. Ne​što slič​no ura​di​li su i sa fa​ši​stič​kim zlo​či​ni​ma. Obra​ti pa​žnju, ni​sam ja pri​gr​lio ide​je svog oca ili dede, niti že​lim da se pre​tva​ram da Je​vre​ji nisu ubi​ja​ni. Osim toga, ne​ko​li​ko mo​jih naj​bo​ljih pri​ja​te​lja su Je​vre​ji, da​kle, ja​sno ti je. Ali više ne​mam po​ve​re​nja ni u šta. Da li su Ame​ri​kan​ci stvar​no sle​te​li na Me​sec? Nije is​klju​če​no da su sve sni​mi​li u stu​di​ju, ako pa​žlji​vo osmo​triš sen​ke astro​na​u​ta na Me​se​cu, ne de​lu​ju uver​lji​vo. A Za​liv​ski rat, da li se stvar​no do​go​dio, ih su nam samo pri​ka​za​li sta​re ar​hiv​ske snim​ke? Ži​vi​mo u laži, a kada znaš da te ob​ma​nju​ju, mo​raš da sum​njaš u sve živo. Ja sum​njam, ne​pre​sta​no sum​njam. Je​di​no isti​ni​to, u šta mogu lič​no da se uve​rim, je​ste taj Mi​la​no od pre mno​go de​ce​ni​ja. Bom​bar​do​va​nje se zbi​lja do​go​di​lo, i uz​gred, bom​be su ba​ca​li En​gle​zi, ili Ame​ri​kan​ci.” „A šta je po​sle bilo s tvo​jim ocem?” „Umro je kao al​ko​ho​li​čar kada mi je bilo tri​na​est go​di​na. Da bih se oslo​bo​dio te​re​ta tih us​po​me​na, kada sam od​ra​stao, po​ku​šao sam da se pri​klo​nim su​prot​noj stra​ni. Prem​da sam ’68. već bio pre​va​lio tri​de​se​tu, pu​stio sam kosu, no​sio vi​jet​nam​ku i džem​per i pri​klju​čio se ne​koj pro​ki​ne​skoj ko​mu​ni. Doc​ni​je sam sa​znao da je Mao po​bio više lju​di nego Sta​ljin i Hi​tler za​jed​no, i ne samo to, već i da su pro​ki​ne​ski agi​ta​to​ri ve​ro​vat​no bih pro​vo​ka​to​ri koje je uba​ci​la taj​na slu​žba. I po​sve​tio sam se samo svom po​zi​vu no​vi​na​ra koji raz​ot​kri​va za​ve​re. Tako sam iz​be​gao (a imao sam go​mi​lu opa​snih po​zna​ni​ka) da ka​sni​je upad​nem u klop​ku cr​ve​nih te​ro​ri​sta. Više ni u šta ni​sam bio si​gu​ran, znao sam je​di​no da nam neko iza leđa

uvek spre​ma neku pre​va​ru.” „A sada?” „A sada, ako ove no​vi​ne za​ži​ve, mo​žda sam na​šao me​sto gde će moja iz​ve​sna ot​kri​ća biti ozbilj​no shva​će​na… Na​le​teo sam na pri​ču koja… Osim no​vi​na, iz toga bi mo​gla da se iz​ro​di i knji​ga. A tada… Ali da za​sta​nem, vra​ti​će​mo se na to kada bu​dem sa​ku​pio sve po​dat​ke… Samo što mo​ram da po​žu​rim, tre​ba​ju mi pare. Ovaj sit​niš što nam nudi Si​mei nije na​od​met, ali nije do​volj​no.” „Za ži​vot?” „Ne, da ku​pim kola; ra​zu​me se da ću po​di​ći kre​dit, ali i rate ću sva​ka​ko mo​ra​ti da pla​ćam. Osim toga, mo​rao bih od​mah da se do​mog​nem au​to​mo​bi​la, tre​ba mi za moja is​tra​ži​va​nja.” „Izvi​ni, ali ti ka​žeš da ho​ćeš da zgr​neš lovu na tom is​tra​ži​va​nju kako bi ku​pio kola, a kola ti tre​ba​ju da do​vr​šiš to is​tra​ži​va​nje.” „Da bih re​kon​stru​i​sao niz do​ga​đa​ja, mo​rao bih da pu​tu​jem, da obi​đem mno​ga me​sta, mo​žda i da in​ter​vju​i​šem neke lju​de. Po​što ne​mam kola i mo​ram da do​la​zim u re​dak​ci​ju sva​ki dan, mo​ra​ću sve da re​kon​stru​i​šem po se​ća​nju, da upreg​nem samo mo​zak. I kamo sre​će da je to je​di​ni pro​blem.” „A koji je ključ​ni pro​blem?” „Čuj, ni​sam ja ne​o​dlu​čan, ali da bi ra​zu​meo šta že​lim da ura​dim, mo​ram da po​ve​žem sve po​dat​ke. Sam po sebi neki po​da​tak ne ka​zu​je ni​šta, tek svi po​da​ci za​jed​no po​ka​za​će ono što se na prvi po​gled nije vi​de​lo. Tre​ba da obra​tiš pa​žnju baš na ono što po​ku​ša​va​ju da sa​kri​ju.” „Go​vo​riš o tom tvo​jem is​tra​ži​va​nju?” „Ma ne, go​vo​rim o iz​bo​ru au​to​mo​bi​la.” Umo​čio je prst u vino i po sto​lu is​cr​tao mno​štvo ta​ča​ka, kao u enig​mat​skim ča​so​pi​si​ma, gde te tač​ke tre​ba da se po​ve​žu kako bi se vi​deo cr​tež. „Au​to​mo​bil mora da bude brz, odre​đe​ne kla​se, sva​ka​ko ne tra​žim mala i jef​ti​na kola, osim toga, po meni: ili pred​nja vuča, ili ni​šta. Po​mi​šljao sam na lan​ču, mo​del Tema, tur​bo 16v, spa​da među naj​sku​plje, go​to​vo še​zde​set mi​li​o​na. Mo​gao bih da se odlu​čim za nju, 235 km/h, ubr​za​nje od 0 do 100 km/h za 7,2 se​kun​de. Go​to​vo sa​vr​še​no.” „Skup je.” „I ne samo to, već tre​ba da ot​kri​ješ po​da​tak koji skri​va​ju od tebe. Ako re​kla​ma za au​to​mo​bil ne laže, onda ne​što pre​ćut​ku​je. Tre​ba da iz​bi​striš ta​be​le s teh​nič​kim po​da​ci​ma u auto-ča​so​pi​si​ma pa ćeš ot​kri​ti da je ši​ri​na lan​če teme 183 cen​ti​me​tra.” „Zar to nije lepo?” „Ni ti ne obra​ćaš pa​žnju, u re​kla​ma​ma uvek is​ti​ču du​ži​nu, koja je sva​ka​ko va​žna za par​ki​ra​nje, ih za pre​stiž, ali ret​ko na​vo​de ši​ri​nu, koja je ključ​na ako imaš malu ga​ra​žu, ili još uže par​king-me​sto, da i ne po​mi​njem da stal​no mo​raš da kru​žiš kao lu​đak ne bi li pro​na​šao neki pro​stor da se ude​neš. Ši​ri​na je ključ​na. Tre​ba tra​ži​ti ne​što uže od sto se​dam​de​set cen​ti​me​ta​ra.” „Ima ih, pret​po​sta​vljam.” „Na​rav​no, ali u ko​li​ma ši​ro​kim sto se​dam​de​set cen​ti​me​ta​ra biće ti te​sno ako neko sedi po​red tebe, ne​ćeš ima​ti do​volj​no pro​sto​ra za de​sni la​kat. Osim toga, ne​maš sve one po​god​no​sti koje kra​se pro​stra​na kola, gde su mno​ge ko​man​de na​do​hvat de​sne ruke, bli​zu me​nja​ča.” „I onda?” „Tre​ba vo​di​ti ra​ču​na da na in​stru​ment-ta​bli ima do​volj​no po​da​ta​ka, da ko​man​de budu na vo​la​nu, kako ne bi mo​rao mno​go da po​me​raš de​snu ruku. I eto kako mi je za​pao za oko sab 900 tur​bo, 168 cen​ti​me​ta​ra, mak​si​mal​na br​zi​na 230 km/h, a cena je niža, pe​de​set mi​li​o​na.” „To su kola za tebe.” „Da, je​di​no što ne​gde u ćo​šku na​pi​šu da ubr​za​nje od 0 do 100 km/h do​sti​že za 8,5 se​kun​di, a ide​al​no

bi bilo bar za se​dam, kao ro​ver 220 tur​bo, če​tr​de​set mi​li​o​na, ši​ri​na 168, mak​si​mal​na br​zi​na 235, ubr​za​nje od 0 do 100 za 6,6, pra​vi bo​lid.” „Zna​či, tome tre​ba da te​žiš…” „Ne, zato što tek u dnu ta​be​le na​vo​de da mu je vi​si​na 137 cen​ti​me​ta​ra. Su​vi​še je ni​zak za krup​nog čo​ve​ka po​put mene, go​to​vo kao tr​kač​ki auto za pi​co​pev​ce koji hoće da iz​i​gra​va​ju sport​ske ti​po​ve, dok je lan​ča vi​so​ka 143, a sab 144, i u njih ula​ziš kao go​spo​din čo​vek. I kamo sre​će da je to sve, ako si pi​co​pe​vac, ne​ćeš ni da gle​daš teh​nič​ke po​dat​ke, koji su na​lik na ne​že​lje​na dej​stva na onim la​žlji​vim uput​stvi​ma za upo​tre​bu le​ko​va, is​pi​sa​na sit​nim slov​ci​ma, kako bi ti pro​ma​kla či​nje​ni​ca da ćeš umre​ti su​tra​dan po​što ih po​pi​ješ. Te​ži​na ro​ve​ra iz​no​si sve​ga 1.185 ki​lo​gra​ma: to je malo, ako na​le​tiš na​ve​li​ki ka​mi​on, splje​ska​će te kao od šale, tako da tre​ba bi​ra​ti teže au​to​mo​bi​le, sa če​lič​nim oja​ča​nji​ma; ne go​vo​rim o vol​vou koji je pra​vi tenk, ali je pre​spor, već o ro​ve​ru 820 Ti, pe​de​se​tak mi​li​o​na, 230 km/h i 1.420 ki​lo​gra​ma.” „Ali pret​po​sta​vljam da ot​pa​da zato što…”, pre​ki​nuo sam ga, jer je već i mene ob​u​ze​la pa​ra​no​ja. „Zato što ubr​za​nje od 0 do 100 km do​sti​že tek za 8,2 se​kun​de: pra​vi puž, uop​šte nije star​tan. Baš kao i mer​ce​des C 280, čija je ši​ri​na na​vod​no 172, ali osim što ko​šta še​zde​set se​dam mi​li​o​na, br​zi​nu od 100 km/h po​sti​že za 8,8 se​kun​di. A još im tre​ba ce​lih pet me​se​ci za is​po​ru​ku. A i taj po​da​tak va​lja uvr​sti​ti u ra​ču​ni​cu jer za neke od mo​de​la koje sam ti na​bro​jao rok is​po​ru​ke je dva me​se​ca, a neke is​po​ru​ču​ju od​mah. A za​što ih is​po​ru​ču​ju od​mah? Zato što ih niko neće! Tu ne smeš da bu​deš la​ko​ve​ran. Iz​gle​da da od​mah is​po​ru​ču​ju opel ka​li​bru 16v, 245 km/h, po​gon na sva če​ti​ri toč​ka, ubr​za​nje od 0 do 100 km/h za 6,8 se​kun​di, ši​ri​na 169 cen​ti​me​ta​ra, cena pe​de​set mi​li​o​na i ku​sur.” „Ide​al​no, re​kao bih.” „ A, ne, zato što joj je te​ži​na sve​ga 1.135 kg, su​vi​še je la​ga​na, a vi​si​na iz​no​si samo 132 cen​ti​me​tra, niža je od svih osta​lih, ide​al​na je mo​žda za ne​kog bo​ga​tog pa​tulj​ka. A kamo sre​će da su to je​di​ni pro​ble​mi. Nisi uzeo u ob​zir pr​tlja​žnik. Naj​pro​stra​ni​ji ima lan​ča tema 16v tur​bo, ali nje​na ši​ri​na je 175 cen​ti​me​ta​ra. Među užim mo​de​li​ma pri​vu​kla mi je pa​žnju lan​ča de​dra 2.0 LX, s ve​li​kim pr​tlja​žni​kom, ali ne samo da br​zi​nu od 0 do 100 km/h do​sti​že za 9,4 se​kun​de, već je i te​ška sve​ga ne​što malo više od hi​lja​du dve​sta ki​lo​gra​ma i mak​si​mal​na br​zi​na joj je samo 210 km/h.” „I onda?” „Onda ne znam više gde mi je gla​va. Već sam do guše ob​u​zet tom is​tra​gom, a noću se bu​dim i upo​re​đu​jem mo​de​le au​to​mo​bi​la.” „A znaš sve po​dat​ke na​pa​met?” „Na​pra​vio sam ta​be​le, ali ne​vo​lja je u tome što sam ih na​u​čio na​pa​met, a to je ne​pod​no​šlji​vo. Još ću po​ve​ro​va​ti da se au​to​mo​bi​li na​mer​no pra​ve tako da ja ne mogu da ih ku​pim.” „Zar ta​kva sum​nja nije pre​te​ra​na?” „Sum​nje ni​ka​da nisu pre​te​ra​ne. Sum​nja​ti, ne​pre​sta​no sum​nja​ti, je​di​no tako ćeš doći do isti​ne. Zar i na​u​ka ne tvr​di da tako po​stu​pa?” „To tvr​di, a tako i po​stu​pa.” „Ko​je​šta, i na​u​ka laže. Vidi šta se do​go​di​lo s hlad​nom fu​zi​jom. La​ga​li su nas me​se​ci​ma, a onda je is​pa​lo da je u pi​ta​nju pre​va​ra.” „Ali pre​va​ra je ot​kri​ve​na.” „Ko ju je ot​krio? Pen​ta​gon, koji je mo​žda hteo da za​ta​ška neku ne​pri​jat​nu isti​nu. Mo​žda su oni što su tvr​di​li da im je uspe​la hlad​na fu​zi​ja bili u pra​vu, a sla​ga​li su nas ovi što su nam re​kli da su oni prvi la​ga​li.” „Pen​ta​gon i CIA, haj​de de, ne​ćeš valj​da da ka​žeš kako svi ča​so​pi​si o au​to​mo​bi​li​zmu za​vi​se od taj​nih slu​žbi ju​deo-ame​rič​ke plu​to​kra​ti​je?” Po​ku​šao sam da ga osve​stim. „ A je li?”, re​kao mi je gor​ko se osmeh​nuv​ši. „I ti ča​so​pi​si su ve​za​ni za krup​nu ame​rič​ku in​du​stri​ju, i

za se​dam se​sta​ra naft​ne in​du​stri​je, a to su iste one što su ubi​le En​ri​ka Ma​te​i​ja, što me mo​žda uop​šte ne do​ti​če, ali to su isti oni koji su ubi​li mog dedu jer su par​ti​za​ni bili nji​ho​vi pla​će​ni​ci. Vi​diš kako se sve ukla​pa?” Ali ko​no​ba​ri su već pre​kri​va​li sto​lo​ve ka​ri​ra​nim stol​nja​ci​ma, da​ju​ći nam do zna​nja da je oni​ma koji bi samo da po​pi​ju koju čašu vina is​te​klo vre​me. „Ne​ka​da si, uz par čaša vina, mo​gao da se​diš do dva po po​no​ći”, uz​dah​nuo je Bra​ga​do​čo, „ali sada i ovde hoće da im mu​šte​ri​je budu pa​raj​li​je. Mo​žda će ovo jed​no​ga dana po​sta​ti di​sko​te​ka sa stro​bo​skop​skim osve​tlje​njem. Ovde je još uvek sve au​ten​tič​no, da se ra​zu​me​mo, ali već po​či​nje da za​u​da​ra, kao da je sve la​žno. Mo​žeš li da za​mi​sliš, čuo sam da su vla​sni​ci ove mi​lan​ske krč​me već odav​no neki To​skan​ci. Ne​mam ni​šta pro​tiv To​ska​na​ca, valj​da su i oni lju​di, ali se​ćam se, kad sam bio mali, pri​ča​lo se o kće​ri ne​kih pri​ja​te​lja koja se loše uda​la, a neki naš ro​đak je na to na​po​me​nuo kako bi ju​žno od Fi​ren​ce tre​ba​lo po​di​ći zid. A moja maj​ka će na to: ma ka​kva crna Fi​ren​ca, ju​žno od Bo​lo​nje!” Dok smo če​ka​li da nam do​ne​su ra​čun, Bra​ga​do​čo me je go​to​vo ša​pa​tom upi​tao: „Da li bi mo​gao da mi daš malu po​zaj​mi​cu? Vra​ti​ću ti za dva me​se​ca.” „Ja? Ne​mam ni kin​te, kao i ti.” „Ako tako ka​žeš. Ne znam ko​li​ko ti daje Si​mei i nije moje da znam. Pi​tao sam te tek ona​ko. Uo​sta​lom, ti ćeš pla​ti​ti ra​čun, zar ne?” Tako sam upo​znao Bra​ga​do​ča.

IV Sre​d a, 8. april

Na​red​nog dana odr​ža​li smo prvi pra​vi re​dak​cij​ski sa​sta​nak. „Ura​di​će​mo je​dan broj no​vi​na”, ka​zao je Si​mei, „broj za 18, fe​bru​ar ove go​di​ne.” „Za​što baš 18. fe​bru​ar?” upi​tao je Kam​bri​ja, za kog će se ka​sni​je is​po​sta​vi​ti da je onaj što stal​no po​sta​vlja naj​glu​plja pi​ta​nja. „Zato što su zi​mus 17. fe​bru​a​ra ka​ra​bi​nje​ri ušli u kan​ce​la​ri​ju Ma​ri​ja Kje​ze, di​rek​to​ra Sta​rač​kog doma Pio Al​ber​go Tri​vul​cio, kao i istak​nu​tog čla​na mi​lan​skog ogran​ka So​ci​ja​li​stič​ke par​ti​je. To svi zna​te: Kje​za je pri​li​kom skla​pa​nja ugo​vo​ra za​tra​žio mito od jed​nog pre​du​ze​ća za odr​ža​va​nje či​sto​će iz Mon​ce, ceo po​sao vre​deo je sto če​tr​de​set mi​li​o​na, a on je tra​žio de​set po​sto, i eto, vi​di​te kako i tri​ča​vi sta​rač​ki dom može da bude sa​svim lepa kra​va mu​za​ra. I to mu si​gur​no nije bila prva muža, jer je vla​sni​ku tog pre​du​ze​ća za odr​ža​va​nje či​sto​će do​ja​di​lo da pla​ća i pri​ja​vio je Kje​zu. Tako je oti​šao kod nje​ga da mu is​pla​ti prvu ratu od do​go​vo​re​nih če​tr​na​est mi​li​o​na, ali opre​mljen skri​ve​nim mi​kro​fo​nom i ka​me​rom. Čim je Kje​za pri​mio sve​ža​nj nov​ča​ni​ca, u kan​ce​la​ri​ju su ba​nu​li ka​ra​bi​nje​ri. Kje​za je u pa​ni​ci zgra​bio iz fi​o​ke još je​dan, de​blji sve​ža​nj, koji je pret​hod​no iz​mu​zao od ne​kog dru​gog, i jur​nuo u to​a​let, u na​me​ri da nov​ča​ni​ce uba​ci u klo​zet​sku šo​lju, ali nije mu bilo spa​sa; pre nego što je uni​štio sve te nov​ča​ni​ce, već je bio u li​si​ca​ma. To je do​ga​đaj, ve​ro​vat​no ga se se​ća​te, a vi Kam​bri​ja sada zna​te o čemu tre​ba da go​vo​ri​mo u bro​ju koji iz​la​zi su​tra​dan. Idi​te u ar​hi​vu, pa​žlji​vo iš​či​taj​te sve ve​sti o tom danu i na​pi​ši​te nam krat​ki uvod​ni stu​bac, u stva​ri ne, na​pi​ši​te lep član​čić, po​što, ako se ne va​ram, ni u jed​nom TV dnev​ni​ku te ve​če​ri nije bilo iz​ve​šta​ja o tom do​ga​đa​ju.” „OK, šefe. Odoh.” „Če​kaj​te, zato što upra​vo tu stu​pa na sce​nu pra​va mi​si​ja na​šeg li​sta Su​tra. Ve​ro​vat​no se se​ća​te kako su na​red​nih dana svi na​sto​ja​li da za​ta​ška​ju taj slu​čaj, po​sle će šef So​ci​ja​li​stič​ke par​ti​je Krak​si reći je da je taj Kje​za obič​na pro​tu​va i iz​ba​ci​će ga iz stran​ke, ali 18. fe​bru​a​ra či​ta​lac još nije mo​gao da zna da će su​di​je na​sta​vi​ti s is​tra​gom i da u prvi plan iz​bi​ja pra​vi pas tra​gač, onaj su​di​ja Di Pje​tro, za kog sada svi zna​ju, ali u fe​bru​a​ru niko nije imao poj​ma da on po​sto​ji. Di Pje​tro se svom si​li​nom obru​šio na Kje​zu, ot​krio nje​go​ve ra​ču​ne u Švaj​car​skoj, pri​mo​rao ga da pri​zna da nije usa​mljen slu​čaj, te je po​la​ko iz​bi​ja​la na vi​de​lo či​ta​va mre​ža po​li​tič​ke ko​rup​ci​je, koja je obu​hva​ta​la sve stran​ke, a prve po​sle​di​ce is​po​lji​le su se upra​vo to​kom pro​te​klih dana, vi​de​li ste da su De​mo​hri​šćan​ska i So​ci​ja​li​stič​ka par​ti​ja na iz​bo​ri​ma iz​gu​bi​le brdo gla​so​va, dok je oja​ča​la Liga za se​ver, koja na ta​la​su omra​že​no​sti do​sa​da​šnjih vla​da u Rimu uspe​va da pre​bro​di skan​dal. Već plju​šte hap​še​nja, par​ti​je po​la​ko tonu u ra​su​lo i neki tvr​de da po​sle pada Ber​lin​skog zida i ras​pa​da So​vjet​skog Sa​ve​za Ame​ri​kan​ci​ma više nisu po​tre​be stran​ke ko​ji​ma mogu da ma​ni​pu​li​šu, te su ih pre​da​li u ruke prav​de - ili mo​žda, mo​gli bi​smo da pret​po​sta​vi​mo, su​di​je po​stu​pa​ju po sce​na​ri​ju koji im dik​ti​ra ame​rič​ka taj​na slu​žba, ali da za sada ne pre​te​ru​je​mo. Ta​kva je si​tu​a​ci​ja da​nas, ali 18. fe​bru​a​ra niko nije mo​gao da pret​po​sta​vi šta će se do​go​di​ti. Me​đu​tim, pret​po​sta​vi​će​mo mi, i u na​šem li​stu Su​tra iz​ne​će​mo či​tav niz pred​vi​đa​nja. A taj čla​nak s pret​po​stav​ka​ma i in​si​nu​a​ci​ja​ma po​ve​ri​ću vama, Lu​či​di, i mo​ra​će​te da bu​de​te do​volj​no ve​šti da o sve​mu go​vo​ri​te ko​ri​ste​ći reči mo​žda i ve​ro​vat​no, a da za​pra​vo is​pri​ča​te ono što će se po​tom za​i​sta do​go​di​ti. Spo​me​ni​te i po​ne​kog po​li​ti​ča​ra, vo​di​te ra​ču​na da

budu za​stu​plje​ne sve par​ti​je, da obu​hva​ti​te i le​vi​cu, na​go​ve​sti​te da naš list pri​ku​plja nove do​ka​ze, a ta na​tuk​ni​ca tre​ba da bude ta​kva da sle​di krv u ži​la​ma i oni​ma koji će či​ta​ti naš broj 0/1, zna​ju​ći vrlo do​bro šta se do​go​di​lo to​kom ova dva me​se​ca na​kon 17. fe​bru​a​ra, ali će se za​pi​ta​ti kako bi mo​gao da iz​gle​da je​dan ta​kav nul​ti broj li​sta na da​na​šnji dan… Ja​sno? A sad na po​sao.” „Za​što ste meni po​ve​ri​li taj za​da​tak?”, pi​tao je Lu​či​di. Si​mei mu je upu​tio za​ču​đen po​gled, kao da bi nje​mu tre​ba​lo da bude ja​sno ono što nama nije. „Zato što mi se čini da ste vi iz​u​zet​no spo​sob​ni da do​zna​te gla​si​ne i do​ja​vi​te ih kome tre​ba.” Ka​sni​je, u če​ti​ri oka, upi​tao sam Si​me​i​ja šta je time hteo da kaže. „Ne​moj​te to da pre​no​si​te osta​li​ma”, re​kao mi je, „ali po meni Lu​či​di radi za oba​ve​štaj​nu slu​žbu i no​vi​nar​stvo je za nje​ga samo pa​ra​van.” „Tvr​di​te da je on za​pra​vo špi​jun? A šta će vam špi​jun u re​dak​ci​ji?” „Zato što uop​šte nije bit​no što će Špi​ju​ni​ra​ti nas. Šta bi mo​gao da do​ja​vi osim ono​ga što bi taj​na slu​žba i sama od​lič​no ra​zu​me​la či​ta​ju​ći bilo koji od na​ših nul​tih bro​je​va? Ali može da nam pre​ne​se ve​sti do ko​jih je do​šao špi​ju​ni​ra​ju​ći dru​ge.” Si​mei ve​ro​vat​no nije ve​li​ki no​vi​nar, po​mi​slio sam, ali u svom fahu je pra​vi ge​ni​je. I na pa​met mi je pala do​set​ka koja se pri​pi​su​je onom di​ri​gen​tu po​ga​nog je​zi​ka, koji je za ne​kog mu​zi​ča​ra go​vo​rio: „U svom fahu taj je car. Samo što mu je fah sra​nje.”

V Pe​tak, 10. april

Dok smo i da​lje raz​mi​šlja​li šta sve da na​pi​še​mo za broj 0/1, Si​mei je na​du​gač​ko ras​pre​dao o ne​ko​li​ko te​melj​nih na​če​la za rad svih nas. „Ko​lo​na, na​ve​di​te na​šim ko​le​ga​ma pri​me​re kako mo​že​mo da po​štu​je​mo, tač​ni​je, da se pre​tva​ra​mo da po​štu​je​mo te​melj​no na​če​lo no​vi​nar​stva u de​mo​krat​skom dru​štvu: odva​ja​nje či​nje​ni​ca od lič​nih sta​vo​va. U na​šim no​vi​na​ma sve će vr​ve​ti od lič​nih sta​vo​va, koje ćemo kao ta​kve i be​le​ži​ti, ali kako da po​ka​že​mo da u dru​gim član​ci​ma na​vo​di​mo samo či​nje​ni​ce?” „Vrlo jed​no​stav​no”, od​vra​tio sam. „Po​gle​daj​te ve​li​ke an​glo​sak​son​ske li​sto​ve. Ako iz​ve​šta​va​ju, re​ci​mo, o ne​kom po​ža​ru ili o sa​o​bra​ćaj​noj ne​sre​ći, oči​to ne sme​ju da iz​no​se vla​sti​ti sud o do​ga​đa​ju. Zato u čla​nak uba​cu​ju, pod na​vod​ni​ci​ma, iz​ja​ve sve​do​ka, ne​kog pro​la​zni​ka, obič​nog čo​ve​ka, pred​stav​ni​ka jav​nog mnje​nja. Kad se sta​ve pod na​vod​ni​ke, te tvrd​nje po​sta​ju či​nje​ni​ce, to jest či​nje​ni​ca je da je taj i taj iz​neo to i to mi​šlje​nje. Me​đu​tim, mo​gli bi​smo ste​ći uti​sak da no​vi​nar na​vo​di iz​ja​ve samo onih koji dele nje​go​vo vla​sti​to mi​šlje​nje. Zato uvek tre​ba na​ve​sti dva uza​jam​no pro​tiv​reč​na mi​šlje​nja, kako bi se po​ka​za​lo da je či​nje​ni​ca da o tom do​ga​đa​ju po​sto​je ra​zli​či​ta mi​šlje​nja - a no​vi​ne be​le​že tu ne​spor​nu či​nje​ni​cu. Zvrč​ka je u tome što se naj​pre na​ve​de ne​či​je ba​nal​no mi​šlje​nje, a po​tom još jed​no, vi​spre​ni​je, koje ve​o​ma pod​se​ća na stav sa​mog no​vi​na​ra. Tako či​ta​lac ima uti​sak da je sa​znao dve či​nje​ni​ce, a u stva​ri ga no​vi​nar na​vo​di da usvo​ji samo jed​no mi​šlje​nje, kao naj​u​ver​lji​vi​je. Daću pri​mer: sru​šio se neki nad​vo​žnjak, ka​mi​on se sur​vao u pro​va​li​ju, a vo​zač po​gi​nuo. U član​ku, po​što je ver​no pre​neo či​nje​ni​ce, no​vi​nar na​vo​di i: raz​go​va​ra​li smo s go​spo​di​nom Ro​si​jem, 42 go​di​ne, koji radi u no​vi​nar​ni​ci na uglu. Šta se tu može, to je sud​bi​na, re​kao je, žao mi je tog ne​sreć​ni​ka, ali od sud​bi​ne se ne može po​be​ći. Od​mah po​tom, iz​ve​sni go​spo​din Bjan​ki, 34 go​di​ne, zi​dar s obli​žnjeg gra​di​li​šta, iz​ja​vlju​je: Za sve je kri​va op​šti​na, odav​no se zna da je taj nad​vo​žnjak kli​mav. S kim će se či​ta​lac po​i​sto​ve​ti​ti? S onim ko okri​vlju​je ne​ko​ga ili ne​što, ko upi​re pr​stom u na​dle​žne i od​go​vor​ne. Je li to ja​sno? Stvar je u tome šta i kako na​vo​di​mo. Da to malo pro​ve​žba​mo. Po​če​će​mo od vas, ko​le​ga Ko​stan​ca. Ek​splo​di​ra​la je bom​ba na Trgu fon​ta​ne.” Ko​stan​ca je malo raz​mi​slio, a po​tom po​čeo: „Go​spo​din Rosi, star 41 go​di​nu, op​štin​ski slu​žbe​nik, koji se na​vod​no za​te​kao u ban​ci u tre​nut​ku ek​splo​zi​je bom​be, re​kao nam je: Bio sam ne​da​le​ko oda​tle i čuo ek​splo​zi​ju. Užas! Iza ovo​ga sto​ji neko ko lovi u mut​nom, ali ni​ka​da ne​će​mo sa​zna​ti koje to. Go​spo​din Bjan​ki (pe​de​se​to​go​di​šnjak, ber​be​rin) ta​ko​đe je pro​la​zio ne​da​le​ko od trga u tre​nut​ku ek​splo​zi​je, seća se da je pra​sak bio za​glu​šu​ju​ći i je​ziv, i do​da​je: Ti​pi​čan na​pad an​ar​hi​sta, nema sum​nje.” „Od​lič​no. Go​spo​đi​ce Fre​zi​ja, sti​gla je vest da je umro Na​po​le​on.” „Pa, re​kla bih da go​spo​din Blanš, za​mi​sli​mo neko doba sta​ro​sti i za​ni​ma​nje, kaže da je mo​žda bilo ne​pra​ved​no što su tog io​na​ko po​ra​že​nog čo​ve​ka pro​gna​li na ono ostr​vo, jad​ni​čak, i on je imao po​ro​di​cu. Go​spo​din Man​co​ni, par​don, me​sje Man​so​ni, re​kao nam je: Na​pu​stio nas je čo​vek koji je pro​me​nio svet od Man​za​na​re​sa do Raj​ne - ve​li​kan.” „Do​bar vam je štos to na​vo​đe​nje reke Man​za​na​res”, na​sme​šio se Si​mei. „Ali ima još na​či​na da se lič​ni sta​vo​vi ne​o​pa​že​no pro​tu​re. Kako bi​smo zna​li o čemu ćemo pi​sa​ti u na​šem li​stu, tre​ba da, kako se to obič​no u re​dak​ci​ja​ma kaže, utvr​di​mo vla​sti​ti plan rada. Na ovom sve​tu ima bez​broj ve​sti koje se mogu

pre​no​si​ti, ali za​što tre​ba da ob​ja​vi​mo da se do​go​di​la sa​o​bra​ćaj​na ne​sre​ća u Ber​ga​mu, a da za​ne​ma​ri​mo onu koja se do​go​di​la u Me​si​ni? Ve​sti ne pra​ve no​vi​ne, već obrat​no, no​vi​ne su one koje pra​ve ve​sti. Kada ume​te da po​ve​že​te če​ti​ri ne​za​vi​sne ve​sti, to zna​či da či​ta​o​cu nu​di​te novu, petu vest. Evo, imam ovde dnev​ne no​vi​ne od pre​kju​če i či​tam na jed​noj is​toj stra​ni: Mi​la​no, ba​ci​la no​vo​ro​đen​če u klo​zet​sku šo​lju; Pe​ska​ra, Re​na​tov brat nema ni​ka​kve veze s nje​go​vom smr​ću; Amal​fi, maj​ka op​tu​žu​je za pre​va​ru psi​ho​lo​ga kome je po​ve​ri​la le​če​nje ano​rek​sič​ne ćer​ke; Bu​ska​te, po​sle če​tr​na​est go​di​na pu​šten iz po​prav​nog doma mla​dić koji je u pet​na​e​stoj ubio osmo​go​di​šnjeg de​ča​ka. Sve ove ve​sti su na is​toj stra​ni, u či​jem za​gla​vlju piše Dru​štvo - Deca - Na​si​lje. Oči​gled​no je reč o na​si​lju koje je po​ve​za​no s ne​kim ma​lo​let​ni​kom, ali u ovim ve​sti​ma reč je o me​đu​sob​no ra​zli​či​tim po​ja​va​ma. Samo u jed​nom slu​ča​ju (ubi​stvo de​te​ta) reč je o na​si​lju ro​di​te​lja nad de​com, ova vest o psi​ho​lo​gu čini mi se da se ne od​no​si na malu decu, po​što se ne na​vo​di ko​li​ko ano​rek​sič​na ćer​ka ima go​di​na, u slu​ča​ju iz Pe​ska​re nije reč o na​si​lju, Re​na​to je stra​dao ne​sreć​nim slu​ča​jem, i na​po​slet​ku, slu​čaj iz Bu​ska​tea, ako ga malo pa​žlji​vi​je pro​či​ta​mo, od​no​si se bez​ma​lo na tri​de​se​to​go​di​šnja​ka, a pra​va vest po​ti​če od pre če​tr​na​est go​di​na. Šta su ovi iz no​vi​na hte​li da nam po​ru​če ovom stra​ni​com? Mo​žda i nisu ima​li neku po​seb​nu na​me​ru, nego su če​ti​ri sit​ne agen​cij​ske ve​sti do​pa​le šaka ne​koj ured​nič​koj len​šti​ni, ko​joj se uči​ni​lo da je zgod​no da ih ob​ja​vi tako spo​je​no, jer će de​lo​va​ti upe​ča​tlji​vi​je. Ali u stva​ri, no​vi​ne nam na​me​ću odre​đe​nu ide​ju, daju nam znak za uz​bu​nu, opo​mi​nju nas - ne​što u tom smi​slu… Kako bilo, po​mi​sli​te na či​ta​o​ca; kada bi sva​ku od ove če​ti​ri ve​sti pre​le​teo po​na​o​sob, ostao bi rav​no​du​šan, a kada su ova​ko spo​je​ne, to će ga pri​ko​va​ti za stra​ni​cu. Je li ja​sno? Znam da se stal​no po​pu​je o či​nje​ni​ci da no​vi​ne uvek pišu kako je neki rad​nik iz Ka​la​bri​je na​pao ko​le​gu na po​slu, a ni​ka​da da je to uči​nio neki rad​nik sa se​ve​ra, na pri​mer iz Ku​nea, u redu, to je​ste ra​si​zam, ali za​mi​sli​te stra​ni​cu na ko​joj bi pi​sa​lo kako je rad​nik iz Ku​nea i tako da​lje, i tome slič​no, kako je pen​zi​o​ner iz Udi​na ubio ženu, kako je pro​da​vač no​vi​na iz Bo​lo​nje iz​vr​šio sa​mo​u​bi​stvo, zi​dar iz Đe​no​ve pot​pi​sao ček bez po​kri​ća, šta bri​ga či​ta​o​ca oda​kle su ti ti​po​vi? Me​đu​tim, ako go​vo​ri​mo o rad​ni​ku iz Ka​la​bri​je, o pen​zi​o​ne​ru iz Ma​te​re, o pro​dav​cu no​vi​na iz Fođe i o zi​da​ru iz Pa​ler​ma, onda ćemo iza​zva​ti za​bri​nu​tost zbog po​ra​sta kri​mi​na​la na jugu ze​mlje, a to je pra​va vest… Naš list iz​la​zi u Mi​la​nu, a ne u Ka​ta​ni​ji, i tre​ba da vo​di​mo ra​ču​na o ono​me na šta je ose​tljiv mi​lan​ski či​ta​lac. Pa​zi​te, pra​vlje​nje ve​sti je baš do​bar iz​raz, mi pra​vi​mo vest i mo​ra​mo da zna​mo kako da je pla​si​ra​mo iz​me​đu re​do​va. Ko​le​ga Ko​lo​na, sa​sta​ni​te se u slo​bod​no vre​me s na​šim sa​rad​ni​ci​ma, pre​li​staj​te agen​cij​ske ve​sti i sa​sta​vi​te ne​ko​li​ko te​mat​skih stra​ni​ca, ve​žbaj​te da kon​stru​i​še​te vest tamo gde je nema, ili gde niko nije umeo da je ot​kri​je, samo na​pred.” Dru​gi va​žan pred​met raz​go​vo​ra bio je de​man​ti. Naše no​vi​ne još nisu ima​le či​ta​o​ce i zato, ma ka​kvu vest da na​pi​še​mo, nema ko da je de​man​tu​je. Ali moć jed​nog li​sta meri se i na osno​vu nje​go​ve spo​sob​no​sti da iza​đe na kraj s de​man​ti​ji​ma, po​go​to​vo kad je reč o no​vi​na​ma koje se oči​to ne libe da za​ga​ze u mut​ne vode. Kako bi​smo se pri​pre​mi​li za vre​me kada će se po​ja​vi​ti pra​vi de​man​ti​ji, bilo nam je od ko​ri​sti da sa​sta​vi​mo ne​ko​li​ko to​bo​žnjih pi​sa​ma či​ta​la​ca, a da ih po​tom opo​vrg​ne​mo. S ci​ljem da na​šem na​lo​go​dav​cu po​ka​že​mo od ka​kve smo sor​te. „Juče sam o tome raz​go​va​rao s ko​le​gom Ko​lo​nom. Ko​lo​na, ho​će​te li da nam, da tako ka​žem, odr​ži​te jed​no lepo pre​da​va​nje o teh​ni​ci de​man​ti​ja.” „Do​bro”, od​vra​tio sam, „na​ve​šće​mo je​dan škol​ski pri​mer, koji ne samo da je iz​mi​šljen, već je i pre​u​ve​li​čan. To je pa​ro​di​ja de​man​ti​ja, koja je pre ne​ko​li​ko go​di​na ob​ja​vlje​na u ča​so​pi​su L’Espre​so. U ča​so​pis je, to​bo​že, sti​glo pi​smo koje pot​pi​sao iz​ve​sni Prav​di​slav Pri​ši​pe​tlja, i sada ću vam ga pro​či​ta​ti: Po​što​va​ni ured​ni​če, u vezi sa član​kom „Kad su bile mar​tov​ske ide, on ni​šta ne vide”, koji je ob​ja​vljen u pro​šlom bro​ju va​ših no​vi​na, a pot​pi​sao ga je Isti​no​ljub Kle​pe​ta​lo, slo​bo​dan sam da pri​me​tim sle​de​će. Nije isti​na da sam pri​su​stvo​vao ubi​stvu Ju​li​ja Ce​za​ra.

Kao što se i sami mo​že​te uve​ri​ti iz pri​lo​že​nog iz​vo​da iz ma​tič​ne knji​ge ro​đe​nih, ja sam se ro​dio u Mol​fe​ti, 15. mar​ta 1944, što zna​či mno​go ve​ko​va na​kon tog ne​mi​log do​ga​đa​ja, koji sam, uo​sta​lom, od​u​vek osu​đi​vao. Go​spo​din Kle​pe​ta​lo ve​ro​vat​no je po​gre​šno shva​tio kada sam mu re​kao da s ne​ko​li​ci​nom pri​ja​te​lja sva​ke go​di​ne pro​sla​vljam 15. mart ’44. Isto tako nije tač​no da sam ja do​tič​nom Bru​tu re​kao: „Vi​de​će​mo se kod Fi​li​pa” Na​po​mi​njem da ni​ka​da ni​sam bio u kon​tak​tu s go​spo​di​nom Bru​tom, do juče ni​sam ni znao da se tako zove. To​kom na​šeg krat​kog te​le​fon​skog raz​go​vo​ra za​pra​vo sam go​spo​di​nu Kle​pe​ta​lu re​kao da ćemo se usko​ro vi​de​ti s Fi​li​pom, op​štin​skim se​kre​ta​rom za sa​o​bra​ćaj, a tu re​če​ni​cu sam iz​go​vo​rio u kon​tek​stu raz​go​vo​ra o pro​ble​mi​ma sa​o​bra​ća​ja u mo​joj če​tvr​ti. U na​ve​de​nom kon​tek​stu ni​sam ni​ka​da re​kao da ću po​sla​ti pla​će​ne ubi​ce da uklo​ne tog su​ma​nu​tog iz​daj​ni​ka Ju​li​ja Ce​za​ra, već da „upra​vo na​sto​jim da ube​dim se​kre​ta​ra da se uki​ne sa​o​bra​ća​nje put​nič​kih vo​zi​la sa Trga Ju​li​ja Ce​za​ra. “Za​hva​lju​jem vam i sr​dač​no vas po​zdra​vljam, vaš Prav​di​slav Pri​ši​pe​tlja. Kako da re​a​gu​je​mo na ova​ko pre​ci​zan de​man​ti a da se ne obru​ka​mo? Evo va​lja​nog od​go​vo​ra. Skre​ćem pa​žnju da go​spo​din Pri​ši​pe​tlja uop​šte ne po​ri​če či​nje​ni​cu da je Ju​li​je Ce​zar ubi​jen u aten​ta​tu koji se do​go​dio na mar​tov​ske ide 44. go​di​ne. Ta​ko​đe skre​ćem pa​žnju na či​nje​ni​cu da go​spo​din Pri​ši​pe​tlja sva​ke go​di​ne s pri​ja​te​lji​ma sla​vi ju​bi​lej 15. mar​ta 44. go​di​ne. U svom član​ku upra​vo sam že​leo da skre​nem pa​žnju na taj čud​ni obi​čaj. Go​spo​din Pri​ši​pe​tlja mo​žda ima lič​ne ra​zlo​ge da baš taj dan pro​sla​vlja uz obi​la​to iće i piće, ali ne može da po​rek​ne da je ta po​du​dar​nost u naj​ma​nju ruku ne​o​bič​na. Osim toga, on će se sva​ka​ko se​ti​ti da je to​kom du​gog i sa​dr​žaj​nog te​le​fon​skog in​ter​vjua koji mi je dao, iz​go​vo​rio i re​če​ni​cu: „Po mom mi​šlje​nju, daj​te caru ca​re​vo, a Bogu bož​je.” A iz izvo​ra ve​o​ma bli​skih go​spo​di​nu Pri​ši​pe​tlji - u koje ne​mam ni​ka​kvih ra​zlo​ga da sum​njam - do mene su do​pr​le tvrd​nje da je Pri​ši​pe​tlja tu mi​slio na Ce​za​ra, a da je Ce​zar do​bio svo​je, to jest dva​de​set i tri ubo​da no​žem. Is​ti​čem da u svom pi​smu go​spo​din Pri​ši​pe​tlja do sa​mog kra​ja iz​be​ga​va da nam kaže koje te ubo​de za​dao. Kada je reč o smu​še​noj is​prav​ci koja se od​no​si na Bit​ku kod Fi​li​pa, pred so​bom imam be​le​žni​cu u ko​joj crno na be​lom piše da je go​spo​din Pri​ši​pe​tlja re​kao „Vi​de​će​mo se kod Fi​li​pa”, a ne „Vi​de​će​mo se s Fi​li​pom”. Uve​ra​vam vas da to isto važi i za pret​nju upu​će​nu Ju​li​ju Ce​za​ru. U svo​ju be​le​žni​cu, koju ovog časa dr​žim pred so​bom, vrlo pre​ci​zno sani za​pi​sao: „Upra​vo na..ojim da ub. i uklon… Ju​li​ja Ce​za​ra.” Pri​ča​njem baj​ki i iz​vr​ta​njem reči ne može se iz​be​ći od​go​vor​nost niti ućut​ka​ti štam​pa. Sle​de ini​ci​ja​li Isti​no​lju​ba Kle​pe​ta​la. Da​kle, šta je ubo​ji​to u ovom de​man​ti​ju de​man​ti​ja? Kao prvo, na​po​me​na da je no​vi​nar ono što je za​be​le​žio sa​znao iz izvo​ra bli​skih Pri​ši​pe​tlji. To uvek pali, ne na​vo​di se koji su to izvo​ri, ali se na​go​ve​šta​va da no​vi​ne ima​ju svo​je ek​sklu​ziv​ne izvo​re, koji su mo​žda po​u​zda​ni​ji od Pri​ši​pe​tlje. Po​tom se pri​be​ga​va no​vi​na​re​voj be​le​žni​ci. Tu be​le​žni​cu niko neće vi​de​ti, ali za​mi​sao da se be​le​ška na licu me​sta pre​no​si uli​va po​ve​re​nje u no​vi​ne, sti​če se uti​sak da sve može da se do​ku​men​tu​je. Na​po​slet​ku se po​na​vlja​ju na​tuk​ni​ce koje same po sebi ne zna​če ni​šta, ali ba​ca​ju sen​ku sum​nje na Pri​ši​pe​tlju. Ne tvr​dim ja da de​man​ti​ji tre​ba da iz​gle​da​ju baš ova​ko, ovo je ipak pa​ro​di​ja, ali upam​ti​te do​bro tri naj​va​žni​ja sa​stav​na či​ni​o​ca tek​sta ko​jim se de​man​tu​je ne​či​ji de​man​ti: pri​ku​plje​ne gla​si​ne, be​le​ške u no​te​su i ne​do​u​mi​ce ve​za​ne za po​u​zda​nost ono​ga koji de​man​tu​je vest iz no​vi​na. Ja​sno?” „Sa​vr​še​no ja​sno”, od​-

go​vo​ri​li su svi uglas. A su​tra​dan su svi do​ne​li pri​me​re uver​lji​vi​jih de​man​ti​ja, ne to​li​ko sme​ho​tre​snih ali jed​na​ko de​lo​tvor​nih opo​vr​ga​va​nja tih de​man​ti​ja. Mo​jih pe​to​ro uče​ni​ka do​bro je sa​vla​da​lo lek​ci​ju. Maja Fre​zi​ja je pre​dlo​ži​la: „Ima​mo na umu ovaj de​man​ti, ali is​ti​če​mo da ono što smo mi pre​ne​li po​ti​če iz sud​skih spi​sa, to jest iz oba​ve​šte​nja op​tu​že​nom da je pro​tiv nje​ga po​dig​nu​ta op​tu​žni​ca. A či​ta​lac nema poj​ma da je Pri​ši​pe​tlja po​tom u is​tra​žnom po​stup​ku oslo​bo​đen op​tu​žbe. I ne zna da ti spi​si ne sme​ju da do​pru u jav​nost, zato osta​je ne​ja​sno kako smo do njih do​šli i da li su ve​ro​do​stoj​ni. Ja sam ura​di​la do​ma​ći, ko​le​ga Si​mei, ali ako do​zvo​li​te, ovo mi de​lu​je, da tako ka​žem, kao svi​nja​ri​ja.” „Du​ši​ce”, od​vra​tio je Si​mei, „bila bi još veća svi​nja​ri​ja da pri​zna​mo kako naš list nije pro​ve​rio svo​je izvo​re. Ali sla​žem se, ume​sto da ob​ja​vlju​je​mo po​dat​ke koje bi neko mo​gao i da pro​ve​ri, bo​lje je da se dr​ži​mo in​si​nu​a​ci​ja. Kada ne​što tek na​go​ve​šta​va​mo, to ne zna​či da tvr​di​mo ne​što odre​đe​no, slu​ži nam samo da ba​ci​mo sen​ku sum​nje na ono​ga koji nam je na​pi​sao de​man​ti. Na pri​mer: rado pri​hva​ta​mo ovu isprav​ku, ali smo do​šli do sa​zna​nja da je go​spo​din Pri​ši​pe​tlja (uvek pi​ši​te go​spo​din, ne pro​fe​sor ili in​že​njer, go​spo​din je u ovoj ze​mlji naj​ve​ća uvre​da) - do​šli smo do sa​zna​nja da je go​spo​din Pri​ši​pe​tlja i ra​ni​je slao na de​se​ti​ne de​man​ti​ja raz​nim no​vi​na​ma. Iz​gle​da da mu je to glav​na za​ni​ma​ci​ja i da se ni​čim dru​gim i ne bavi. Na taj na​čin, ako bi naš Pri​ši​pe​tlja po​slao neki novi de​man​ti, ne bi​smo bili čak ni u oba​ve​zi da ga ob​ja​vi​mo, ili bi​smo ga ipak pre​ne​li, uz na​po​me​nu da go​spo​din Pri​ši​pe​tlja i da​lje po​na​vlja jed​no te isto. Tako bi​smo uve​ri​li či​ta​o​ce da je reč o ne​kom pa​ra​no​i​ku. Uvi​đa​te koja je pred​nost in​si​nu​a​ci​je: kada ka​že​mo da je Pri​ši​pe​tlja i dru​gim li​sto​vi​ma pi​sao de​man​ti​je, iz​no​si​mo samo isti​ni​tu tvrd​nju koja se ne može de​man​to​va​ti. De​lo​tvor​na in​si​nu​a​ci​ja je​ste ona ko​jom sa​op​šta​va​mo či​nje​ni​ce same po sebi bez​vred​ne, a koje se ne mogu opo​vrg​nu​ti jer su tač​ne.” Po​što smo usvo​ji​li ove zla​ta vred​ne sa​ve​te, ba​ci​li smo se - što bi re​kao Si​mei - na brejn​stor​ming. Pa​la​ti​no se pri​se​tio da je do tada ra​dio za enig​mat​ske ča​so​pi​se i pre​dlo​žio da naš list, uz TV pro​gram, vre​men​sku pro​gno​zu i ho​ro​skop, pola stra​ni​ce po​sve​ti i enig​ma​ti​ci. Si​mei ga je pre​ki​nuo: „Ho​ro​skop, za​bo​ga, do​bro je što ste nas pod​se​ti​li, to je prva stvar koju će naši či​ta​o​ci po​tra​ži​ti! Za​pra​vo, go​spo​đi​ce Fre​zi​ja, evo pr​vog za​dat​ka za vas, pre​li​staj​te malo no​vi​ne i ča​so​pi​se koji ob​ja​vlju​ju ho​ro​sko​pe i iz​vu​ci​te ne​ko​li​ko naj​če​šćih obra​za​ca. I uz​mi​te u ob​zir samo po​zi​tiv​na pred​vi​đa​nja, lju​di ne žele da či​ta​ju kako će idu​ćeg me​se​ca umre​ti od raka. I sa​sta​vi​te pred​vi​đa​nja koja važe za sva​ko​ga, hoću da ka​žem da še​zde​se​to​go​di​šnja či​ta​telj​ka ne bi pre​po​zna​la sebe u na​ja​vi da će sre​sti mla​di​ća koji će biti lju​bav nje​nog ži​vo​ta, ali ako pro​rek​ne​te, šta ja znam, da će se ro​đe​ni​ma u zna​ku Jar​ca to​kom na​red​nih me​se​ci do​go​di​ti ne​što lepo što će ih usre​ći​ti, to važi za sva​ko​ga, za ti​nej​dže​ra, ako ika​da bude či​tao naše no​vi​ne, i za ma​tor​ku, kao i za knji​go​vo​đu koji žudi za po​vi​ši​com. Ali da pre​đe​mo na enig​ma​ti​ku, dra​gi ko​le​ga Pa​la​ti​no. Šta ima​te na umu? Ukr​šte​ne reči, na pri​mer?” „Ukr​šte​ne reči”, re​kao je Pa​la​ti​no, „ali na​ža​lost, mo​ra​će​mo da po​sta​vlja​mo pi​ta​nja na​lik na: Ko se is​kr​cao u Mar​sa​li…”, a daj bože da zna​ju da je re​še​nje Ga​ri​bal​di, za​ce​re​kao se Si​mei. „Dok su u ino​stra​nim ukr​šte​ni​ca​ma za​da​ci sami po sebi do​dat​na za​go​net​ka. Jed​nom se u ne​kom fran​cu​skom li​stu po​ja​vio za​da​tak l’ami de sim​ple, a re​še​nje je bilo her​bo​ri​ste, jer sim​ple na fran​cu​skom ne ozna​ča​va samo pri​pro​ste i pro​sto​du​šne lju​de, već i le​ko​vi​to bi​lje.” „Nije to za nas”, re​kao je Si​mei, „naš či​ta​lac ne samo da ne zna da je sim​ple le​ko​vi​to bi​lje na fran​cu​skom, nego ne zna ni da je her​ba​rist uče​ni na​ziv za tra​va​ra. Može Ga​ri​bal​di, ili Evin muž, koja je ži​vo​ti​nja maj​ka te​le​ta, samo ta​kvi za​da​ci.” U tom tre​nut​ku ogla​si​la se Maja, oza​re​nog lica, s go​to​vo de​ti​njim osme​hom na usna​ma, kao da se spre​ma da iz​ve​de neki ne​sta​šluk. Ka​za​la je da su ukr​šte​ni​ce do​bre, ali da či​ta​lac mora da čeka na​red​ni broj kako bi sa​znao da li je nje​go​vo re​še​nje tač​no, kao i da mo​že​mo da iz​ve​de​mo kao da smo u pret​hod​nim bro​je​vi​ma ras​pi​sa​li kon​kurs s pi​ta​nji​ma na koja či​ta​o​ci ša​lju od​go​vo​re, a mi ob​ja​vlju​je​mo naj​du​ho​vi​-

ti​je. Re​ci​mo, re​kla je, mo​že​mo da za​mi​sli​mo kako smo tra​ži​li naj​glu​plje od​go​vo​re na neko pod​jed​na​ko glu​po pi​ta​nje. „Ne​ka​da smo se tako na fa​kul​te​tu za​ba​vlja​li iz​mi​šlja​njem ur​ne​be​sno sme​šnih pi​ta​nja i od​go​vo​ra. Za​što ba​na​ne ras​tu na dr​ve​ću? Zato što bi ih, kada bi ra​sle na ze​mlji, od​mah po​je​li kro​ko​di​li. Za​što ski​je kli​ze po sne​gu? Zato što bi, kada bi kli​zi​le po ka​vi​ja​ru, zim​ski spor​to​vi bili pre​sku​pi.” Pa​la​ti​no je odu​še​vlje​no pri​hva​tio: „Za​što je Ce​zar na sa​mr​ti imao vre​me​na da iz​go​vo​ri. Zar i ti, sine Bru​te? Zato što nož nije bio u ruci Sci​pi​o​na Afri​kan​ca. Za​što pi​še​mo sle​va na​de​sno? Zato što bi u su​prot​nom re​če​ni​ca po​či​nja​la tač​kom. Za​što slon nosi žute ča​ra​pe? Zato što su mu roze na pra​nju.” I osta​li su živ​nu​li, a u igru se uba​cio i Bra​ga​do​čo: „Za​što ima​mo de​set pr​sti​ju? Zato što bi, da ih ima​mo šest, po​sto​ja​lo samo šest bož​jih za​po​ve​sti, pa mo​žda ne bi bilo za​bra​nje​no da se kra​de. Za​što je Bog sa​vr​še​no biće? Zato što bi, kada bi bio ne​sa​vr​šen, li​čio na mog teču Pipa.” Pri​dru​žio sam se i ja: „Za​što su Ško​ti iz​mi​sli​li vi​ski? Zato što bi se, da su ga iz​mi​sli​li Ja​pan​ci, zvao sake i ne bi mo​gao da se pije sa so​dom. Za​što je more tako ši​ro​ko? Zato što ima pre​vi​še riba i ne bi se mo​gle sve str​pa​ti u Že​nev​sko je​ze​ro. Za​što se kaže sto pet pa opet? Zato što, kada bi se re​klo tri​de​set i tri, to bi bio ve​li​ki maj​stor ma​son​ske lože.” „Če​kaj​te”, re​kao je Pa​la​ti​no, „za​što su čaše od​o​zgo otvo​re​ne, a dole za​tvo​re​ne? Zato što bi u pro​tiv​nom ka​fa​ne ban​kro​ti​ra​le. Za​što je maj​ka uvek maj​ka? Zato što, kada bi po​ne​kad bila i otac, gi​ne​ko​lo​zi ne bi zna​li šta da rade. Za​što nok​ti stal​no ras​tu, a zubi ne? Zato što bi onda ner​vo​zne oso​be gric​ka​le zube. Za​što je zad​nji​ca dole, a gla​va gore? Zato što bi u su​prot​nom bilo ve​o​ma kom​pli​ko​va​no da se na​pra​vi ku​pa​ti​lo. Za​što se noge sa​vi​ja​ju ka unu​tra, a ne ka spo​lja? Zato što bi to bilo ve​o​ma opa​sno pri pri​nud​nom sle​ta​nju avi​o​na. Za​što je Kri​sti​for Ko​lum​bo plo​vio pre​ma za​pa​du? Zato što bi, da je kre​nuo pre​ma isto​ku, ot​krio Fro​zi​no​ne. Za​što pr​sti ima​ju nok​te? Zato što, kada bi ima​li ze​ni​ce, ne bi bili pr​sti, nego oči.” Više ni​smo mo​gli da sta​ne​mo i po​no​vo se ogla​si​la Fre​zi​ja: „Za​što su ta​ble​te aspi​ri​na dru​ga​či​je od igu​a​na? Zato što bi u su​prot​nom bile je​zi​ve. Za​što pas ugi​ne na gro​bu svo​ga ga​zde? Zato što u oko​li​ni nema dr​ve​ća, nema gde da piša i po​sle tri dana mu pr​sne be​ši​ka. Za​što prav ugao iz​no​si de​ve​de​set ste​pe​ni? Po​gre​šno po​sta​vlje​no pi​ta​nje, ugao ne iz​no​si ste​pe​ne, on ih sa​dr​ži.” „Do​sta”, re​kao je Si​mei, koji ipak nije mo​gao da sa​kri​je po​ko​ji sme​šak. „Ovo su iz​mo​ta​va​nja za stu​den​ta​ri​ju. Za​bo​ra​vlja​te da naši či​ta​o​ci nisu in​te​lek​tu​al​ci i nisu či​ta​li pe​sni​ke nad​re​a​li​ste, koji su stva​ra​li, kako su sami go​vo​ri​li, pre​kra​sne le​še​ve. Naši či​ta​o​ci bi sve to ozbilj​no shva​ti​li i po​mi​sli​li da smo po​lu​de​li. Haj​de, go​spo​do, mi se ovde za​ba​vlja​mo, a nije vre​me za to. Da se vra​ti​mo na ozbilj​ne pre​dlo​ge.” I tako je ot​pa​la ru​bri​ka sme​šnih pi​ta​nja i od​go​vo​ra. Šte​ta, bila bi za​bav​na. Ipak, taj do​ga​đaj me je na​veo da pa​žlji​vi​je osmo​trim Maju Fre​zi​ju. Ako je du​ho​vi​ta, onda mora da je i pri​vlač​na. Na svoj na​čin i je​ste bila zgod​na. Za​što na svoj na​čin? Ni​sam još shva​tao koji je to na​čin, ali po​bu​di​la je moju ra​do​zna​lost. A Maja je oči​to bila ra​zo​ča​ra​na i po​ku​ša​la je da pre​dlo​ži ne​što dru​go, što bi njoj le​ža​lo: „Bli​ži se vre​me kada ćemo zna​ti ko je u užem iz​bo​ru za ovo​go​di​šnju knji​žev​nu na​gra​du Stre​ga. Zar ne bi tre​ba​lo da po​ne​što na​pi​še​mo o tim knji​ga​ma?”, upi​ta​la je. „Eh, vi mla​di, samo bi​ste o kul​tu​ri, i sva sre​ća da vi ni​ste di​plo​mi​ra​li, ina​če bi​ste mi po​nu​di​li da na​pi​še​te kri​tič​ki esej od pe​de​set stra​ni​ca…” „Ni​sam di​plo​mi​ra​la, ali vo​lim da či​tam.” „Ne mo​že​mo pre​vi​še da se ba​vi​mo kul​tu​rom, naši či​ta​o​ci ne či​ta​ju knji​ge, mo​žda po​ne​ki sport​ski ča​so​pis. Ipak, sla​žem se, no​vi​ne jed​nu stra​ni​cu mo​ra​ju po​sve​ti​ti kul​tu​ri, ali ne samo kul​tu​ri, već kul​tu​ri i estra​di. A zna​čaj​ne kul​tur​ne do​ga​đa​je pri​ka​zi​va​će​mo kroz in​ter​vjue. In​ter​vju ne​kog au​to​ra de​lu​je umi​ru​ju​će, jer ni​je​dan pi​sac ne go​vo​ri loše o vla​sti​toj knji​zi, tako da naš či​ta​lac neće mo​ra​ti da trpi tor​tu​ru že​sto​-

kih i jet​kih pera va​zda na​mr​go​đe​nih knji​žev​nih kri​ti​ča​ra. Na kra​ju kra​je​va, sve za​vi​si od toga ka​kva se pi​ta​nja po​sta​vlja​ju, ne tre​ba pre​te​ra​no da se ras​pre​da o knji​zi, već u prvi plan tre​ba da iz​bi​je pi​sac, ili spi​sa​te​lji​ca, nji​ho​va po​ma​lo iš​ča​še​na lič​nost, ili sla​bo​sti. Go​spo​đi​ce Fre​zi​ja, vi ste ste​kli do​bro is​ku​stvo s to​bo​žnjim sen​ti​men​tal​nim ve​za​ma po​zna​tih. Raz​mi​šljaj​te o ne​kom in​ter​vjuu, ra​zu​me se, iz​mi​šlje​nom, s ne​kim au​to​rom koji je da​nas u žiži pa​žnje, ako je nje​gov ro​man lju​bav​na pri​ča, na​ve​di​te au​to​ra da se pri​se​ti svo​je prve lju​ba​vi, a mo​že​te i da mu iš​ču​pa​te ka​kvu zlob​nu pri​med​bu o ri​val​skim pi​sci​ma. Pred​sta​vi​te tu pro​kle​tu knji​gu kao ne​što ljud​sko, ne​što što može da ra​zu​me i sva​ka do​ma​ći​ca, da je po​sle ne gri​ze sa​vest što je neće pro​či​ta​ti - a osim toga, ko još čita knji​ge čiji pri​ka​zi iz​la​ze u no​vi​na​ma, obič​no ih ne čita ni au​tor pri​ka​za, daj bože da je i sam pi​sac pro​či​tao svo​ju knji​gu - kad čo​vek pa​žlji​vi​je po​gle​da po​je​di​ne knji​ge, kat​kad mu se čini da ih stvar​no ni sam pi​sac ni​kad nije pro​či​tao.” „Jao, maj​ko moja”, iz​u​sti​la je Maja Fre​zi​ja, pre​ble​dev​ši, „ni​ka​da se neću oslo​bo​di​ti pro​klet​stva sen​ti​men​tal​nih veza…” „Ne mi​sli​te valj​da da sam vas ova​mo do​veo da pi​še​te član​ke o eko​no​mi​ji ili o me​đu​na​rod​noj po​li​ti​ci.” „Pret​po​sta​vlja​la sam da je tako. Ali na​da​la sam se da ni​sam upra​vu.” „De, de, ne​moj​te se že​sti​ti, po​ku​šaj​te,da smi​sli​te što​god, svi ima​mo ogrom​no po​ve​re​nje u vas.”

VI Sre​d a, 15. april

Se​ćam se dana kada je Kam​bri​ja re​kao: „Čuo sam na ra​di​ju da su neka is​tra​ži​va​nja po​tvr​di​la da za​ga​đe​nje va​zdu​ha uti​če na ve​li​či​nu pe​ni​sa mla​đeg na​ra​šta​ja, a taj pro​blem, po mom mi​šlje​nju, ne po​ga​đa samo si​no​ve, već i oče​ve koji uvek po​no​sno pri​ča​ju o ve​li​či​ni piše svo​ga sina. Se​ćam se da sam u ode​lje​nju za no​vo​ro​đen​čad u po​ro​di​li​štu, po​što su mi do​ne​li tek ro​đe​nog sina, re​kao da ima ve​li​ka muda i od​mah otr​čao da to is​pri​čam svim svo​jim ko​le​ga​ma.” „Sva​ko no​vo​ro​đen​če ima ogrom​ne te​sti​se”, re​kao je Si​mei, „i svi oče​vi pri​ča​ju isto. A osim toga, zna​te da po bol​ni​ca​ma če​sto br​ka​ju ozna​ke sa ime​ni​ma, pa to mo​žda uop​šte nije bio vaš sin, uz du​žno po​što​va​nje va​šoj su​pru​zi.” „Ali vest je di​rekt​no po​ve​za​na s oče​vi​ma jer će štet​ni efek​ti ima​ti po​gu​ban uti​caj i na re​pro​duk​tiv​ne or​ga​ne od​ra​slih”, us​pro​ti​vio se Kam​bri​ja. „Ako poč​ne​mo da ši​ri​mo ide​ju da za​ga​đe​nje ne po​ga​đa samo ki​to​ve, već ugro​ža​va, izvi​ni​te na iz​ra​zu, i ma​čo​re, mo​glo bi da dođe do mo​men​tal​nog za​o​kre​ta u shva​ta​nju eko​lo​gi​je.” „Za​ni​mlji​vo”, re​kao je Si​mei, „ali ko nam ga​ran​tu​je da su ko​men​da​tor i nje​go​vi bli​ski sa​rad​ni​ci za​in​te​re​so​va​ni da se za​ga​đe​nje va​zdu​ha sma​nji?” „Ali tako bi​smo na sva zvo​na uz​bu​ni​li jav​nost”, re​kao je Kam​bri​ja. „Mo​žda, ali mi ni​smo zvo​no za uz​bu​nu”, re​a​go​vao je Si​mei, „tre​ba li da se​če​mo gra​nu na ko​joj se​di​mo? Zar da ugro​zi​mo ga​so​vo​de, naf​tu, in​du​stri​ju če​li​ka? Pa ni​smo mi gla​si​lo ze​le​nih. Ne tre​ba da pod​bu​nju​je​mo, već da umi​ru​je​mo svo​je či​ta​o​ce.” A onda je, po​sle ne​ko​li​ko se​kun​di raz​mi​šlja​nja, do​dao: „Je​di​no ako je tvo​rac tih ma​te​ri​ja koje šte​te pe​ni​su neka far​ma​ce​ut​ska kuća koja je ko​men​da​to​ru sta​la na žulj. To mo​ra​mo da sa​gle​da​mo od slu​ča​ja do slu​ča​ja. No, ako ima​te neku ide​ju, slo​bod​no je izlo​ži​te, a ja ću ka​sni​je odlu​či​ti da li ćemo je raz​ra​di​ti ili ne.” Su​tra​dan je Lu​či​di ušao u re​dak​ci​ju s prak​tič​no na​pi​sa​nim član​kom. Pri​ča je bila sle​de​ća. Je​dan nje​gov po​zna​nik pri​mio je pi​smo sa za​gla​vljem na ko​jem je sta​ja​lo Su​ve​re​ni red Sve​tog Jo​va​na u Je​ru​sa​li​mu Mal​te​ški vi​te​zo​vi - Eku​men​ski pri​o​rat Sve​to Troj​stvo u Vil​djeu - Glav​ni štab u Va​le​tu - Pri​o​rat Kve​bek, u ko​jem mu je po​nu​đe​no da po​sta​ne pri​pad​nik Reda mal​te​ških vi​te​zo​va, ali tek po​što se do​bro is​pr​si za tro​ško​ve ura​mlji​va​nja ser​ti​fi​ka​ta, or​den, len​tu i ko​je​ka​kve tri​ča​ri​je. Lu​či​di je do​bio že​lju da malo pro​če​pr​ka po vi​te​škim re​do​vi​ma i do​šao je do ne​ve​ro​vat​nih ot​kri​ća. „Čuj​te, tu je ne​gde i po​li​cij​ski iz​ve​štaj, ne pi​taj​te kako sam ga se do​ko​pao, u kome su po​bro​ja​ni neki od la​žnih mal​te​ških re​do​va. Ima ih še​sna​est i tre​ba vo​di​ti ra​ču​na da ih ne po​br​ka​mo s au​ten​tič​nim Su​ve​re​nim voj​nim i ho​spi​tal​nim re​dom Sve​tog Jo​va​na iz Je​ru​sa​li​ma, sa Ro​do​sa i Mal​te, čije je se​di​šte u Rimu. Svi ima​ju, sa ne​kim mi​ni​mal​nim va​ri​ja​ci​ja​ma, go​to​vo isti na​ziv, sva​ko sebe sma​tra je​di​nim izvor​nim re​dom i ne​gi​ra sve osta​le. Go​di​ne 1908. gru​pa Rusa je u Sje​di​nje​nim Ame​rič​kim Dr​ža​va​ma osno​va​la red na či​jem je čelu to​kom po​sled​njih go​di​na Nje​go​vo kra​ljev​sko vi​so​čan​stvo princ Ro​ber​to Pa​ter​no Ajer​be Ara​go​na, voj​vo​da od Per​pi​nja​na, gla​var ara​gon​ske kra​ljev​ske loze i pre​ten​dent na pre​sto Ara​go​na i Ba​kar​skih ostr​va, ve​li​ki maj​stor Vi​te​škog reda ko​la​ra Sve​te Aga​te iz Pa​ter​na i Kra​ljev​ske kru​ne Ba​kar​skih

ostr​va. Od te gru​pa​ci​je se 1934. go​di​ne odvo​jio je​dan Da​nac, koji je osno​vao novi red na čije čelo je po​sta​vljen princ Pe​tar od Grč​ke i Dan​ske. Še​zde​se​tih go​di​na ot​pad​nik ru​ske frak​ci​je, pu​kov​nik Pol de Gra​ni​je de Ka​sa​njak, u Fran​cu​skoj stva​ra novi red, a biv​šeg ju​go​slo​ven​skog kra​lja Pe​tra II Ka​ra​đor​đe​vi​ća ime​nu​je vr​hov​nim za​štit​ni​kom reda. No, na​kon su​ko​ba sa Ka​sa​nja​kom Pe​tar II u Nju​jor​ku stva​ra novi red, čiji ve​li​ki pri​or po​sta​je Pe​tar od Grč​ke i Dan​ske. Go​di​ne 1966. za ve​li​kog se​kre​ta​ra tog reda po​sta​vljen je iz​ve​sni Ro​bert Ba​sa​ra​ba fon Bran​ko​van Himč​ja​čvi​li, a kada je ne​što ka​sni​je sme​njen, on osni​va Eku​men​skih red vi​te​zo​va Mal​te, gde je ti​tu​lu pre​u​zvi​šendg car​skog za​štit​ni​ka po​neo En​ri​ko III Kon​stan​tin di Vigo La​ska​ris Pa​le​o​log Ale​ra​mik del Mon​fe​ra​to, sa​mo​zva​ni princ Te​sa​li​je i na​sled​nik vi​zan​tij​skog pre​sto​la, koji po​tom osni​va još je​dan mal​te​ški red. Tre​ba po​me​nu​ti još je​dan red s vi​zan​tij​skim pe​ča​tom, koji je osno​vao princ Ka​rol Mir​čea, naj​sta​ri​ji sin ru​mun​skog kra​lja Ka​ro​la II, koji je pre osni​va​nja vla​sti​tog reda bio ve​li​ki maj​stor u Ka​sa​nja​ko​voj frak​ci​ji, kao i Ve​li​ki pri​o​rat na Mal​ti, koji je Pe​tar II osno​vao u vre​me kada je bio vr​hov​ni za​štit​nik Ka​sa​nja​ko​vog reda. On je za po​gla​va​ra po​sta​vio mal​te​škog pro​fe​so​ra Ga​sto​na Tonu Bar​tle​ta. Po​sle smr​ti Pe​tra II, princ An​drej Ka​ra​đor​đe​vić je naj​pre bio ve​li​ki maj​stor u redu koji je osno​vao nje​gov po​koj​ni brat, da bi ka​sni​je tu istu funk​ci​ju imao i u Ru​skom pri​o​ra​tu, po​tom pre​i​me​no​va​nom u Ve​li​ki kra​ljev​ski pri​o​rat Mal​te i Evro​pe. Po​sto​ji i je​dan red koji su se​dam​de​se​tih go​di​na osno​va​li Oto Adri​jan Šo​bert po​znat i kao ba​ron De Šo​a​ber i Si​ci​li​ja​nac Vi​to​rio Buza, ali​jas Vik​tor Ti​mur II, pra​vo​slav​ni ar​hi​e​pi​skop Bja​li​sto​ka, Slo​bod​nog Gra​da Dan​cin​ga (Gdanj​ska) i De​mo​krat​ske Re​pu​bli​ke Be​lo​ru​si​je, kao i ve​li​ki kan Ta​ta​ra i Mon​go​la. Tu je i Ve​li​ki me​đu​na​rod​ni pri​o​rat koji su 1971. go​di​ne osno​va​li ra​ni​je po​me​nu​to Nje​go​vo kra​ljev​sko vi​so​čan​stvo Ro​ber​to Pa​ter​no i mal​te​ški ba​ron Vela Ha​ber, mar​ki​zom od Ala​roa. Vr​hov​ni za​štit​nik tog reda je 1982. go​di​ne po​stao još je​dan po​to​mak loze Pa​ter​no, princ Hugo Hose To​ma​si​ni Pa​ter​no, po​sled​nji iz​da​nak kra​ljev​ske loze Le​o​par​di To​ma​si​ni iz Kon​stan​ti​no​po​lja, pre​ten​dent na pre​sto Istoč​nog rim​skog car​stva i po​gla​var Ka​to​lič​ke apo​stol​ske or​to​dok​sne cr​kve vi​zan​tij​skog obre​da, mar​kiz od Mon​te​a​per​ta i vi​ce​kra​lj polj​skog pre​sto​la. Go​di​ne 1971. na Mal​ti se po​ja​vlju​je Su​ve​re​ni red Sve​tog Jo​va​na iz Je​ru​sa​li​ma (od koga sam i kre​nuo), na​kon ras​ko​la u Ba​sa​ra​bi​noj frak​ci​ji, a pod vr​hov​nom za​šti​tom Ale​san​dra Li​ka​stra Gri​mal​di​ja La​ska​ri​sa Kom​ne​na Ven​ti​mi​lje, voj​vo​de od La Ša​stra, za​ko​ni​tog na​sled​ni​ka mar​ki​za od De​o​la. Ve​li​ki maj​stor ovog reda sada je Kar​lo Sti​va​la de Fla​vi​nji, koji je na upra​žnje​no me​sto po​sle Li​ka​stro​ve smr​ti po​sta​vio Pje​ra Pa​sloa. On je pre​u​zeo sve Li​ka​stro​ve ti​tu​le i nji​ma pri​do​dao zva​nja po​gla​va​ra Bel​gij​ske or​to​dok​sne ka​to​lič​ke cr​kve, ve​li​kog maj​sto​ra Su​ve​re​nog voj​nog reda Je​ru​sa​lim​skog hra​ma i ve​li​kog maj​sto​ra i hi​je​ro​fan​ta Uni​ver​zal​nog ma​son​skog reda drev​nog i pr​vo​bit​nog mem​fi​sko-mi​sir​skog obre​da. Uma​lo da za​bo​ra​vim, za one koji pra​te po​sled​nje tren​do​ve, po​sto​ji i mo​guć​nost da se po​sta​ne član Si​on​skog pri​o​ra​ta, a sa​mim tim i po​to​mak Isu​sa Hri​sta i nje​go​ve su​pru​ge Ma​ri​je Mag​da​le​ne, koji su za​če​li lozu Me​ro​vin​ga.” „Već i sama ime​na tih lju​di su vest po sebi!”, re​kao je Si​mei, koji je us​hi​će​no hva​tao be​le​ške. „Kako div​no zvu​če, go​spo​do dra​ga, Pol de Gre​ni​je de Ka​sa​njak, Li​ka​stro (kako ono bese?) Gri​mal​di La​ska​ris, Kom​nen, Ven​ti​mi​lja. Kar​lo Sti​va​la de Fla​vi​nji…” „… Ro​bert Ba​sa​ra​ba fon Bran​ko​van Himč​ja​čvi​li!”, pod​se​tio je Lu​či​di li​ku​ju​ći. „Ve​ru​jem”, do​dao sam ja, „da su mno​gi od na​ših či​ta​la​ca do​bi​ja​li slič​ne po​nu​de, pa ćemo na ovaj na​čin spre​či​ti da ih neko na​sa​ma​ri.” Si​mei se na tre​nu​tak za​mi​slio i re​kao da mora još da po​ra​zmi​sli o sve​mu. Su​tra​dan nam je sa​op​štio da se ras​pi​tao i sa​znao da na​šeg iz​da​va​ča svi zovu ko​men​da​to​rom bu​du​ći da mu je to zva​nje do​de​li​la Ko​men​da Sve​te Ma​ri​je Vi​tle​jem​ske. „Is​po​sta​vi​lo se da je i tu reč o či​stoj pre​va​ri, bu​du​ći da je to ne​pri​zna​ti red. Au​ten​tič​ni pri​zna​ti red je Red Sve​te Ma​ri​je Je​ru​sa​lim​ske, ili pu​nim ime​nom Or​do​fra​trum do​mus ho​spi​ta​lis Sanc​tae Ma​ri​ae Te​u​to​ni​co​rum in Je​ru​sa​lem, i samo se on po​mi​nje u zva​nič​nom va​ti​kan​skom go​di​šnja​ku. Do​du​še, po​sle svih skan​da​la koji su po​tre​sli Va​ti​kan, čak ni to nije ga​rant, ali je si​gur​no da je zva​nje ko​men​da​to​ra Sve​te Ma​ri​je Vi​tle​jem​ske isto što i zva​nje gra​do​na​čel​ni​ka Dem​be​li​je. A vi bi​ste hte​li

da ob​ja​vi​mo čla​nak koji bi ba​cio sen​ku sum​nje, ili još gore, iz​vrg​nuo ru​glu ko​men​du na​šeg ko​men​da​to​ra? Ma osta​vi​mo lju​de da se uljulj​ku​ju u vla​sti​tim za​blu​da​ma. Žao mi je, Lu​či​di, ali vaš lepi čla​nak mo​ra​će da za​vr​ši u kan​ti za ot​pat​ke.” „Da li to zna​či da ćemo za sva​ki čla​nak mo​ra​ti da pro​ve​ra​va​mo da li je po ko​men​da​to​ro​voj vo​lji?”, upi​tao je Kam​bri​ja, ve​či​ti struč​njak za glu​pa pi​ta​nja. „Oba​ve​zno”, od​go​vo​rio je Si​mei. „On je naš, kako se ono kaže, re​per za sve.” U tom tre​nut​ku je Maja sku​pi​la hra​brost i izlo​ži​la svo​ju ide​ju o jed​noj mo​gu​ćoj is​tra​zi. Pri​ča je bila sle​de​ća. Ne​gde u bli​zi​ni Ti​čin​ske ka​pi​je, u kra​ju koji je sva​kim da​nom pri​vla​čio sve više tu​ri​sta, na​la​zi se re​sto​ran-pi​ce​ri​ja Sla​ma i seno. Maja, koja živi ne​da​le​ko oda​tle u sta​rom delu gra​da, koji zbog ka​na​la zovu Na​vi​lji, pro​la​zi go​di​na​ma kraj te pi​ce​ri​je. A ta pro​stra​na pi​ce​ri​ja, kroz čiji se izlog vi​de​lo ba​rem sto​ti​nak me​sta, sve to vre​me je zvr​ja​la pra​zna, tek bi tu i tamo po​ne​ki tu​ri​sta po​pio kafu za sto​lo​vi​ma na​po​lju. No, to ni​ka​ko nije pro​pa​li lo​kal. Maja je jed​nom pri​li​kom, iz či​ste zna​ti​že​lje, ušla u re​sto​ran, u ko​jem je osim nje bila još samo jed​na po​ro​di​ca uda​lje​na dva​de​se​tak sto​lo​va. Na​ru​či​la je upra​vo spe​ci​ja​li​tet po kome je re​sto​ran i do​bio ime, kom​bi​na​ci​ju sve​žih tan​kih re​za​na​ca, pola žu​tih, a pola ze​le​nih, če​tvrt li​tra be​log vina i tor​tu od ja​bu​ka. Sve je bilo od​lič​no, cene pri​stu​pač​ne, a ko​no​ba​ri pre​lju​ba​zni. Či​nje​ni​ca je da bi bilo koji vla​snik re​sto​ra​na s tako ve​li​kim lo​ka​lom, u koji go​di​na​ma niko ne za​la​zi i s broj​nim oso​bljem i ku​hi​njom, ako ima i mrve mo​zga, na sva​ki na​čin po​ku​šao da ga se reši. Me​đu​tim, re​sto​ran Sla​ma i seno otva​ra svo​ja vra​ta sva​kog dana, mo​žda sada ima tome već i de​set go​di​na, da​kle, ma​nje-više tri hi​lja​de šest​sto pe​de​set dana. „Tu po​sto​ji neka taj​na”, pri​me​tio je Ko​stan​ca. „Pa i nije bog​zna ka​kva”, od​vra​ti​la je Maja. „Ob​ja​šnje​nje je oči​gled​no, reč je o lo​ka​lu koji pri​pa​da ne​koj tri​ja​di, ma​fi​ji ili Ka​mo​ri, ku​pljen je pr​lja​vim nov​cem i ja​sno je kao dan da je to do​bra in​ve​sti​ci​ja. Vi ćete reći da su pare do​bro ulo​že​ne s ob​zi​rom na vred​nost lo​ka​la i da bi bilo nor​mal​no da ga drže za​tvo​re​nim, kako ne bi uza​lud tra​ći​li no​vac. Ali ne, on radi. Za​što?” „Za​što?”, pi​tao je, kao i uvek, Kam​bri​ja. Od​go​vor je po​ka​zao da Ma​ji​ne mo​žda​ne vi​ju​ge funk​ci​o​ni​šu pri​lič​no do​bro. „Lo​kal je otvo​ren kako bi se sva​kod​nev​no prao no​vac koji tu ne​pre​sta​no pri​sti​že. Ti sva​kog dana lepo po​slu​žiš ono malo mu​šte​ri​ja koje tu za​ba​sa​ju, a sva​ke noći od​štam​paš go​mi​lu ra​ču​na, kao da si imao sto​ti​ne kli​je​na​ta. Po​što ob​ra​ču​naš dnev​ni pa​zar, upla​ću​ješ no​vac u ban​ku - a da ne bi pri​vu​kao pa​žnju na sil​ni keš, bu​du​ći da go​to​vo niko nije pla​tio kre​dit​nom kar​ti​com, otva​raš ra​čun u dva​de​set ra​zli​či​tih ba​na​ka. Na taj pri​hod, koji je tako po​stao le​ga​lan, mora da se pla​ti i po​rez, na​rav​no, na​kon što se od​bi​ju svi tro​ško​vi upra​vlja​nja i snab​de​va​nja (na​ba​vi​ti la​žne fak​tu​re ne pred​sta​vlja ni​ka​kav pro​blem). Do​bro je po​zna​to da se pri​li​kom pra​nja nov​ca obič​no gubi ne​gde oko pe​de​set po​sto. S ova​kvim si​ste​mom, gu​bi​tak je da​le​ko ma​nji.” „Ali kako to do​ka​za​ti?”, pi​tao je Pa​la​ti​no. „Jed​no​stav​no”, od​go​vo​ri​la je Maja, „do​volj​no je da na ve​če​ru odu dva in​spek​to​ra iz ode​lje​nja za fi​nan​si​je, naj​bo​lje mu​ška​rac i žena koji liče na brač​ni par, i da dok jedu, po​sma​tra​ju si​tu​a​ci​ju oko sebe, i na kra​ju, na pri​mer, usta​no​ve da su uz njih te ve​če​ri bile još samo dve mu​šte​ri​je. Dan ka​sni​je u re​sto​ran ule​ti fi​nan​sij​ska in​spek​ci​ja da pro​ve​ri ra​ču​ne, i ot​kri​je na sto​ti​ne ra​ču​na od pret​hod​ne ve​če​ri. Baš bih vo​le​la da vi​dim šta bi na to od​go​vo​ri​li.” „Nije to baš tako jed​no​stav​no”, pri​me​tio sam ja, „re​ci​mo da je par in​spek​to​ra oti​šao na ve​če​ru u osam, i ma ko​li​ko da spo​ro jedu, tre​ba​lo bi da za​vr​še po​sle de​vet, kako ne bi po​bu​di​li ni​či​ju sum​nju. Jer ko bi mo​gao da do​ka​že da sto​ti​ne mu​šte​ri​ja nisu do​šle baš u pe​ri​o​du iz​me​đu de​vet i po​no​ći? Da​kle, mo​ra​li bi da po​ša​lju naj​ma​nje tri ili če​ti​ri para in​spek​to​ra kako bi po​kri​li celo veče. A šta će se de​si​ti ako sle​de​ćeg ju​tra pro​ve​re stvar​no sta​nje? Fi​nan​sij​ska in​spek​ci​ja li​ku​je kada ot​kri​je da neko ne pri​ja​vlju​je ceo pro​met, ali šta da ura​di kada ot​kri​ju da ima i pre​vi​še ra​ču​na? U re​sto​ra​nu uvek mogu da se iz​va​de da je

do​šlo do ne​kog kva​ra na kasi, da se sve zbr​ka​lo. I šta onda? Da po​no​vo kon​tro​li​šu? Ali ni u re​sto​ra​nu nisu si​sa​li ve​sla, sad već zna​ju kako iz​gle​da​ju in​spek​to​ri, pa kad oni po​no​vo dođu, neće ku​ca​ti la​žne ra​ču​ne. Da​kle, fi​nan​sij​ski in​spek​to​ri mo​ra​li bi da ih kon​troh​šu iz ve​če​ri u veče tako što bi sla​li či​ta​vu ar​mi​ju lju​di da se pre​žde​ra​va pi​ca​ma, to​li​ko da bi na kra​ju re​sto​ran za​i​sta pro​pao, ali je mno​go ve​ro​vat​ni​je da bi in​spek​to​ri brzo odu​sta​li od sve​ga, bu​du​ći da ima​ju va​žni​ja po​sla.” „Ukrat​ko”, od​go​vo​ri​la je uvre​đe​no Maja, „time bi fi​nan​sij​ska po​li​ci​ja mo​ra​la da raz​bi​ja gla​vu. Naše bi bilo samo da uka​že​mo na pro​blem.” „Dušo”, re​kao je do​bro​du​šno Si​mei, „reći ću vam šta bi se de​si​lo kad bi​smo ob​ja​vi​li tu is​tra​gu. Kao prvo, na​vu​kli bi​smo na leđa fi​nan​sij​sku po​li​ci​ju ko​joj ste vi za​me​ri​li da go​di​na​ma nije pri​me​ti​la tu pre​va​ru - a ti lju​di i te kako do​bro zna​ju kako da se osve​te, ako ne nama, onda si​gur​no ko​men​da​to​ru. A osim toga, kao što vi ka​že​te, u to su ume​ša​ne tri​ja​de, Ka​mo​ra, Ndran​ge​ta ili šta ja znam ko. Mi​sli​te li da će oni se​de​ti skr​šte​nih ruku? A mi ćemo ovde mir​no če​ka​ti da nam pod​met​nu neku bom​bu. A zna​te li šta ću vam još reći? Naši či​ta​o​ci bi bili odu​še​vlje​ni ide​jom da jef​ti​no jedu u lo​ka​lu do​stoj​nom kri​mi​nal​nih ro​ma​na. Sla​mu i seno bi za tili čas pre​pla​vi​li im​be​ci​li pa bi​smo im mi na kra​ju za​pra​vo uči​ni​li uslu​gu. Da​kle, pre​dlog se od​ba​cu​je. Ni​šta ne bri​ni​te, samo se vi lepo vra​ti​te ho​ro​sko​pi​ma.”

VII Sre​d a, 15. april, veče

Maja je bila to​li​ko za​pre​pa​šće​na kad sam je su​sti​gao dok je iz​la​zi​la. Uhva​tio sam je pod​ru​ku a da ni sam ni​sam bio sve​stan toga. „Ne se​ki​raj​te se zbog toga, Majo. Haj​de, ot​pra​ti​ću vas kući i us​put ćemo ne​što po​pi​ti.” „Ži​vim bli​zu ka​na​la, a tu sve vrvi od ka​fi​ća. Znam je​dan u ko​jem pra​ve od​li​čan be​li​ni, moj omi​lje​ni kok​tel. Hva​la.” Ušli smo u uli​cu Ripa Ti​či​ne​ze i ja sam po prvi put vi​deo ka​na​le. Na​rav​no da sam čuo pri​ču o nji​ma, ali sam bio ube​đen da su ih sve odre​da za​tr​pa​li ze​mljom, a ume​sto toga, či​ni​lo mi se da se na​la​zim u Am​ster​da​mu. Maja mi je s iz​ve​snom do​zom po​no​sa re​kla da je ne​ka​da dav​no Mi​la​no za​i​sta li​čio na Am​ster​dam, bio je is​pre​se​can ka​na​li​ma čak i u sa​mom cen​tru. Mora da je bio iz​u​zet​no lep, zato se Sten​da​lu to​li​ko i do​pa​dao. Ka​sni​je su ih iz hi​gi​jen​skih ra​zlo​ga za​tr​pa​li, je​di​no su pre​o​sta​li u tom delu gra​da, ali je voda u nji​ma usta​ja​la i pr​lja​va, dok su ne​ka​da na njih do​la​zi​le i pra​lje. Ali ako se kre​ne malo ka unu​tra​šnjo​sti, može se na​le​te​ti na uli​či​ce u ko​ji​ma još po​sto​je zgra​de s ta​ko​zva​nim za​jed​nič​kim bal​ko​nom opa​sa​nim ko​va​nom ogra​dom. I one su za mene bile naj​o​bič​ni​ji fla​tus vo​cis, fo​to​gra​fi​je iz pe​de​se​tih koje sam pro​na​šao u vre​me kada sam ure​đi​vao en​ci​klo​pe​di​je, pa sam mo​rao da na​ve​dem in​sce​na​ci​ju Ber​to​la​ci​je​ve pred​sta​ve El nost Mi​lan u Pi​ko​lo te​a​tru. Čak i tada sam mi​slio da je to ne​što iz XIX veka. Maja se na​sme​ja​la: „Mi​la​no je i da​lje pun ta​kvih zgra​da, samo one nisu više za si​ro​ma​šne. Po​đi​te sa mnom, po​ka​za​ću vam.” Ušli smo u jed​no unu​tra​šnje dvo​ri​šte: „Ovde u pri​ze​mlju je sve re​no​vi​ra​no, tu su an​ti​kvar​ni​ce nad​me​nih sta​ri​na​ra, s pa​pre​nim ce​na​ma, i ate​ljei sli​ka​ra želj​nih sla​ve. Naj​o​bič​ni​ja pre​va​ra za tu​ri​ste. Ali tamo gore, ona dva spra​ta iz​gle​da​ju baš kao ne​ka​da.” Vi​deo sam da gor​nji spra​to​vi ima​ju vra​ta koja iz​la​zi​le na bal​kon s ne​za​o​bi​la​znom gvo​zde​nom ogra​dom. Pi​tao sam da li neko tu još uvek osta​vlja ru​blje da se suši. Maja je pra​snu​la u smeh: „Ni​smo u Na​pu​lju. Sko​ro sve je re​no​vi​ra​no, ne​ka​da su ste​pe​ni​ce vo​di​le di​rekt​no do bal​ko​na, tako se tad ula​zi​lo u kuću, a na kra​ju se na​la​zio samo je​dan za​jed​nič​ki klo​zet, i to ču​ča​vac, ku​pa​ti​lo i tuš mo​gao si samo da sa​njaš. Sad je sve pre​u​re​đe​no za bo​ga​ta​še, u ne​kim sta​no​vi​ma po​sto​je čak i hi​dro​ma​sa​žne kade, a cene su im da se smr​zneš. Osim u delu gde ja ži​vim. Sta​nu​jem u dvo​sob​nom sta​nu kroz čije zi​do​ve curi voda, ali nebu hva​la, is​ko​pa​li su rupe za klo​zet​sku šo​lju i tuš. Ipak, ja obo​ža​vam svoj kraj. Me​đu​tim, si​gur​na sam da će usko​ro i tamo kre​nu​ti s re​no​vi​ra​njem pa ću mo​ra​ti odan​de da odem jer neću moći da pla​ćam sta​na​ri​nu. Osim ako Su​tra ne poč​ne usko​ro da iz​la​zi i ja do​bi​jem stal​ni rad​ni od​nos. Zbog toga i tr​pim sva ona po​ni​že​nja.” „Ne pri​maj​te to pre​vi​še k srcu, Majo, oči​gled​no je da još is​pi​pa​va​mo te​ren, tre​ba shva​ti​ti o čemu va​lja pi​sa​ti, a o čemu ne. A s dru​ge stra​ne, Si​mei ima od​go​vor​nost, kako pre​ma no​vi​na​ma, tako i pre​ma iz​da​va​ču. Mo​žda je u vre​me kada ste se ba​vi​li sen​ti​men​tal​nim ve​za​ma mo​glo da pro​đe sve i sva​šta, ali ovde je dru​ga​či​je, mi tek tre​ba da na​pra​vi​mo dnev​ni list.” „Pa upra​vo zbog toga sam se po​na​da​la da sam uspe​la da se oslo​bo​dim tog blju​ta​vog sen​ti​men​tal​nog đu​bre​ta, hte​la sam da po​sta​nem ozbi​ljan no​vi​nar. Ali mo​žda sam ja ro​đe​ni gu​bit​nik. Ni​sam di​plo​mi​ra​la

jer sam po​ma​ga​la svo​ji​ma sve do nji​ho​ve smr​ti, a onda je bilo pre​ka​sno da se po​no​vo okre​nem knji​zi. Sad ži​vim u rupi i ni​ka​da neću po​sta​ti spe​ci​jal​ni iz​ve​štač u, na pri​mer, Za​liv​skom ratu… Šta ra​dim? Pra​vim ho​ro​sko​pe, vu​čem na​iv​či​ne za nos. Zar to nije pot​pu​ni pro​ma​šaj?” „Tek smo po​če​li, kada se malo za​huk​ta​mo, no​vi​nar kao vi ima​će više pro​sto​ra da se raz​mah​ne. Do sada ste dali sjaj​ne pre​dlo​ge, meni su se do​pa​li, a mi​slim da su se do​pa​li i Si​me​i​ju.” Ose​ćao sam da je la​žem, tre​ba​lo je da joj ka​žem da se za​gli​bi​la u bla​to do ko​le​na, da je ni​ka​da ne​će​mo po​sla​ti na Bli​ski istok i da je bo​lje da po​beg​ne pre nego što bude pre​ka​sno, ali ni​sam mo​gao da je još više ras​tu​žim. Spon​ta​no mi je palo na pa​met da joj sa​op​štim isti​nu, ali da, ume​sto o njoj, pri​čam o sebi. Po​što sam se spre​mao da po​put pe​sni​ka ogo​lim svo​je srce, po​čeo sam da joj se obra​ćam na ti a da to ni​sam ni pri​me​tio. „Po​gle​daj me, ja sam ona​kav ka​kvog me vi​diš, ni ja ni​sam di​plo​mi​rao, uvek sam ra​dio neke tre​će​ra​zred​ne po​slo​ve, a dnev​nih no​vi​na sam se do​ko​pao s pu​nih pe​de​set go​di​na. Ali znaš li kada sam po​čeo da se ose​ćam kao gu​bit​nik? Od tre​nut​ka kada sam po​čeo da mi​slim da sam gu​bit​nik. Da ta mi​sao nije po​če​la da mi se vr​zma po gla​vi, si​gur​no bih i ja ostva​rio po​be​du ba​rem na jed​nom po​lju.” „Pu​nih pe​de​set go​di​na? Iz​gle​da​te mla​đe. To jest, iz​gle​daš mla​đe.” „Dala bi mi samo če​tr​de​set de​vet?” „Ne, izvi​ni, ti si zgo​dan čo​vek, i kada dr​žiš pri​di​ku, vidi se da imaš smi​sla za hu​mor, a to uka​zu​je na sve​ži​nu, mla​dost…” „Pre bih re​kao da je to znak mu​dro​sti, a sa​mim tim i sede gla​ve.” „Ne, vidi se da ne ve​ru​ješ u to, ali si oči​to pri​hva​tio da ule​tiš u ovu avan​tu​ru i to či​niš s ci​ni​zmom… kako da ka​žem… pu​nim ra​do​sti.” Pu​nim ra​do​sti? Ona je bila me​ša​vi​na ra​do​sti i me​lan​ho​li​je i gle​da​la me (kao što bi re​kao neki loš pi​sac?) sr​ne​ćim oči​ma. Sr​ne​ćim? Ma daj​te, jed​no​stav​no me je, ho​da​ju​ći, po​gle​da​la od​o​zdo, bu​du​ći da sam viši od nje. To je sve. Sva​ka žena koja gle​da od​o​zdo liči na Bam​bi​ja. U me​đu​vre​me​nu smo sti​gli do nje​nog ka​fi​ća, ona je pi​juc​ka​la svoj be​li​ni, a ja spo​koj​no is​pi​jao vi​ski. Po​sle du​žeg vre​me​na pred so​bom sam opet imao ženu koja nije pro​sti​tut​ka i ose​ćao se go​to​vo pod​mla​đe​nim. Ne znam da li je na to uti​cao al​ko​hol, ali sam joj u pot​pu​no​sti otvo​rio svo​ju dušu. Od kada se ni​sam ni​kom po​ve​rio? Is​pri​čao sam joj da sam ne​ka​da bio u bra​ku i da me je žena na​pu​sti​la. Ona me je osvo​ji​la jer mi je jed​nom pri​li​kom, na sa​mom po​čet​ku naše veze, kada sam ja po​ku​šao da oprav​dam neku glu​post koju sam na​pra​vio, i za​mo​lio je da mi opro​sti zato što sam glup, re​kla da me voli iako sam glup. Ta​kve iz​ja​ve mogu lu​đač​ki da ras​plam​sa​ju lju​bav, ali je ka​sni​je ve​ro​vat​no uvi​de​la da je moja glu​post pre​ma​ši​la sva​ki prag nje​ne to​le​ran​ci​je i tako se naša pri​ča za​vr​ši​la. Maja se sme​ja​la („Ka​kva div​na iz​ja​va lju​ba​vi: vo​lim te iako si glup!”), a onda mi je is​pri​ča​la da je i ona, prem​da je bila mla​đa i ni​ka​da nije po​mi​sli​la da je glu​pa, ima​la svo​je tu​žne pri​če, mo​žda zbog toga što nije mo​gla da pod​ne​se tuđu glu​post, ili zbog toga što su joj svi vr​šnja​ci, pa i oni ne​što sta​ri​ji, iz​gle​da​li ne​zre​lo. „Kao da sam ja zre​la. I eto tako, imam sko​ro tri​de​set go​di​na, još sam i use​de​li​ca. A to je zato što ni​ka​da ne mo​že​mo da se za​do​vo​lji​mo onim što ima​mo.” Tri​de​set go​di​na? U Bal​za​ko​vo doba žena od tri​de​set go​di​na bila bi već pre​cva​la. A Maja bi iz​gle​da​la kao dva​de​se​to​go​di​šnja​ki​nja da nije ne​ko​li​ko ma​lih tan​kih bora oko oči​ju, kao da je če​sto pla​ka​la, ili mo​žda ne pod​no​si sve​tlost pa stal​no žmir​ka na sun​ce. „Nema ve​ćeg uspe​ha od pri​jat​nog su​sre​ta dvo​je gu​bit​ni​ka”, re​kao sam, a čim sam to iz​re​kao, ose​tio sam go​to​vo strah. „Ble​sav​ko”, re​kla mi je ljup​ko. A onda se po​sti​đe​no izvi​ni​la zbog to​li​ke pre​ko​mer​ne bli​sko​sti. „Nema

po​tre​be, šta​vi​še, mo​ram da ti za​hva​lim”, re​kao sam joj, „niko me nije na​zvao ble​sav​kom tako za​no​sno.” Oti​šao sam i ko​rak da​lje. Sre​ćom, ona je hi​tro pro​me​ni​la temu. „Vo​le​li bi da liče na Ha​ri​jev bar u Ve​ne​ci​ji”, re​kla je, „a nisu u sta​nju ni da po​re​da​ju fla​še s pi​ći​ma. Po​gle​daj, džin Gor​don je za​vr​šio među vi​ski​jem, dok su Bom​baj sa​fir i Tan​ke​rej na dru​goj stra​ni.” „Šta, gde?”, pi​tao sam, gle​da​ju​ći is​pred sebe, gde su se na​la​zi​li je​di​no dru​gi sto​lo​vi. „Ne tamo”, re​kla mi je, „po​gle​daj ka šan​ku.” Okre​nuo sam se, bila je u pra​vu, ali kako je samo mo​gla da po​mi​sli da ja mogu da vi​dim isto što i ona? To je bio samo na​go​ve​štaj ot​kri​ća do kog ću ka​sni​je doći za​hva​lju​ju​ći onom br​blji​vom Bra​ga​do​ču. U tom tre​nut​ku tome ni​sam pri​da​vao zna​čaj i is​ko​ri​stio sam pri​li​ku da za​tra​žim ra​čun. Re​kao sam još ne​ko​li​ko ute​šnih re​če​ni​ca i ot​pra​tio je do ka​pi​je, oda​kle se vi​deo hod​nik u kome se na​la​zi​la jor​gan​džij​ska rad​nja. Iz​gle​da da još uvek ima do​sta jor​gan​dži​ja, prem​da je te​le​vi​zi​ja pre​pla​vlje​na re​kla​ma​ma s du​še​ci​ma na fe​de​re. Za​hva​li​la mi je: „Sad se ose​ćam mno​go bo​lje”, na​sme​ši​la se pru​živ​ši mi ruku. Bila je to​pla i za​hval​na. Vra​tio sam se kući še​ta​ju​ći kraj ka​na​la sta​rog Mi​la​na, koji je bio mno​go pri​jat​ni​ji od Bra​ga​do​čo​vog. Za​i​sta bih mo​rao bo​lje da upo​znam ovaj grad, pre​pun je raz​nih iz​ne​na​đe​nja.

VIII Pe​tak, 17. april

To​kom sle​de​ćih dana, dok je sva​ko od nas ra​dio do​ma​ći za​da​tak (tako smo to zva​li) kod kuće, Si​mei nam je go​vo​rio o pro​jek​ti​ma koji mo​žda i neće biti ne​op​hod​ni za sam po​če​tak, ali o ko​ji​ma tre​ba malo po​ra​zmi​sli​ti. „Još ni​sam si​gu​ran da li to tre​ba da ide u broj 0/1 ili u 0/2, prem​da i u bro​ju 0/1 još uvek ima​mo do​sta pra​znih stra​ni​ca, ne ka​žem da je nu​žno da kre​ne​mo sa še​zde​set stra​na, kao Ko​ri​je​re dela sera, ali mo​ra​mo da na​pra​vi​mo ba​rem dva​de​set če​ti​ri. Na​rav​no, po​ne​ku ćemo po​pu​ni​ti re​kla​ma​ma, nije va​žno što ih niko neće za​tra​ži​ti, pre​u​ze​će​mo ih iz dru​gih no​vi​na i pra​vi​ti se kao da su pla​će​ne - a tako ćemo stvo​ri​ti po​ve​re​nje kod ko​mi​te​na​ta, što bi u bu​duć​no​sti mo​gao da nam bude zna​ča​jan izvor pri​ho​da.” „Ne sme​mo ni​ka​ko da iz​o​sta​vi​mo či​tu​lje”, re​kla je Maja, „i one su čist no​vac. Do​pu​sti​te da ih ja iz​mi​slim. Obo​ža​vam da usmr​tim oso​be s čud​nim ime​ni​ma i ne​u​te​šnim po​ro​di​ca​ma, a po​seb​no vo​lim ucve​lje​ne po za​dat​ku, ko​jih uvek ima kada pre​mi​ne neka va​žna lič​nost. Nji​ma nije sta​lo ni do po​koj​ni​ka ni do nje​go​ve po​ro​di​ce, već ko​ri​ste či​tu​lju za name drop​ping, kao da hoće da kažu: vi​di​te, i ja sam ga po​zna​vao.” Kao i uvek, do​mi​šlja​ta. Ali po​sle one šet​nje dr​žao sam se malo po​da​lje, a i ona je bila uz​dr​ža​na, obo​je smo se ose​ća​li ne​za​šti​će​no. „Sla​žem se za či​tu​lje”, re​kao je Si​mei, „ali prvo za​vr​ši​te ho​ro​skop. Ja sam, me​đu​tim, raz​mi​šljao o ne​čem dru​gom. O jav​nim ku​ća​ma, ili da upo​tre​bim dru​gu reč, kako ne bi do​šlo do zbr​ke, bu​du​ći da po​sto​je mno​ge jav​ne in​sti​tu​ci​je otvo​re​ne za po​se​ti​o​ce, o ku​ple​ra​ji​ma. Ja ih se se​ćam, bio sam zreo mu​ška​rac kada su ih za​tvo​ri​li 1958. go​di​ne.” „A ja sam već bio pu​no​le​tan”, re​kao je Bra​ga​do​čo, „te sam se pro​mu​vao po ne​ki​ma.” „U Kja​ra​val​skoj uli​ci na​la​zio se pra​vi prav​ca​ti bor​del, s pi​so​a​ri​ma na ula​zu, kako bi se kli​jen​ti​ma omo​gu​ći​lo da se olak​ša​ju pre nego što uđu…” „… i ma​to​re dro​ce koje su pa​ra​di​ra​le obli​zu​ju​ći usta pred voj​ni​ci​ma i upla​še​nim pro​vin​ci​jal​ci​ma, dok je ma​tro​na vi​ka​la: ajmo, go​spo​do, ni​ste na tram​vaj​skoj sta​ni​ci…” „Mo​lim vas, Bra​ga​do​čo, s nama je i jed​na dama.” „Mo​žda bi​ste, u slu​ča​ju da tre​ba da pi​še​te o tome”, re​kla je ni​ma​lo zbu​nje​na Maja, „mo​gli da ka​že​te da su kur​ti​za​ne u zre​lim go​di​na​ma gip​ko ho​da​le i la​sciv​nom mi​mi​kom ma​mi​le mu​šte​ri​je koje su iz​ga​ra​le od žud​nje…” „Sjaj​no, Fre​zi​ja, ne baš tim re​či​ma, ali sva​ka​ko bi bilo ne​op​hod​no pi​sa​ti is​tan​ča​nim je​zi​kom. Iz​me​đu osta​log i zbog toga što su mene odu​še​vlja​va​li ot​me​ni​ji bor​de​li, po​put onog u Uli​ci San Đo​va​ni​ja sul Mura, pre​div​no zda​nje se​ce​si​o​ni​stič​ke ar​hi​tek​tu​re i pre​pu​no in​te​lek​tu​a​la​ca koji su tu do​la​zi​li (kako su sami go​vo​ri​li) ne zbog sek​sa, već zbog isto​ri​je umet​no​sti…” „Ili bor​del u uli​ci Fjo​ri Kja​ri, čist art deko, s raz​no​boj​nim zid​nim plo​či​ca​ma”, re​kao je Bra​ga​do​čo no​stal​gič​nim gla​som. „Ko zna ko​li​ko se na​ših či​ta​la​ca seća njih.” „ A oni koji u to doba nisu bili pu​no​let​ni vi​de​li su ih u Fe​li​ni​je​vim fil​mo​vi​ma”, pod​se​tio sam ja, „jer kad u vla​sti​tom pam​će​nju ne​ma​mo se​ća​nja, pre​u​zi​ma​mo ih iz umet​no​sti.” „Pre​u​zmi​te taj za​da​tak, Bra​ga​do​čo”, za​klju​čio je Si​mei, „na​pi​ši​te mi ži​vo​pi​san čla​nak u sti​lu: baš su

bila do​bra ta sta​ra vre​me​na.” „Ali za​što iz​vla​či​ti ku​ple​ra​je iz naf​ta​li​na?”, upi​tao sam ob​u​zet sum​njom. „Ako bi to i raz​ga​li​lo vre​me​šnu go​spo​du, za​si​gur​no bi sa​bla​zni​lo go​spo​đe u go​di​na​ma.” „Ko​lo​na”, re​kao je Si​mei, „ot​kri​ću vam ne​što. Po​što su ’58. za​tvo​re​ni bor​de​li, neko je ne​ko​li​ko go​di​na ka​sni​je ku​pio zda​nje u uli​ci Fjo​ri Kja​ri i u nje​mu otvo​rio šik re​sto​ran, sa sve onim raz​no​boj​nim plo​či​ca​ma. Me​đu​tim, odlu​čio je da sa​ču​va ne​ko​li​ko so​bi​ča​ka i da po​zla​ti bi​dee. Ne mo​že​te ni da za​mi​sli​te ko​li​ko je uz​bu​đe​nih go​spo​đa tra​ži​lo od mu​že​va da ih vode u te ću​me​ze, kako bi ra​zu​me​le šta se tamo de​ša​va​lo u sta​ra vre​me​na… Na​rav​no, to je bu​di​lo zna​ti​že​lju samo neko krat​ko vre​me, po​tom su se i go​spo​đe umo​ri​le, ili pak ku​hi​nja nije bila na za​do​vo​lja​va​ju​ćem ni​vou, tek, re​sto​ran je za​tvo​ren i kraj pri​če. No, slu​šaj​te do​bro, raz​mi​šljam i o jed​noj te​mat​skoj stra​ni​ci. S leve stra​ne bio bi Bra​ga​do​čov da​nak, a s de​sne re​por​ta​ža o pro​pa​da​nju bu​le​va​ra na pe​ri​fe​ri​ji, do ko​jeg je do​šlo zbog po​pla​ve pro​sti​tut​ki od ko​jih ne mo​že​te da pro​đe​te uli​com s de​com. Ne bi​smo ima​li ni​ka​kav ko​men​tar koji bi po​ve​zao te dve po​ja​ve, osta​vi​će​mo či​ta​o​cu da sam za​klju​či, no znam da su u du​bi​ni duše svi za po​vra​tak na sta​re do​bre ku​ple​ra​je, žene zato što mu​škar​ci ne bi mo​ra​li da se za​u​sta​vlja​ju kraj puta da bi po​ku​pi​li neku dro​cu i za​pa​ti​li mi​ris jef​ti​nih par​fe​ma u svo​jim ko​li​ma, a mu​škar​ci zato što bi mo​gli da šmug​nu u je​dan od onih hod​ni​ka, pa ako ih neko i vidi, uvek mogu da kažu da ih in​te​re​su​je unu​tra​šnjost lo​ka​la, na pri​mer, se​ce​si​o​ni​zam. Ko će se po​za​ba​vi​ti član​kom o pro​sti​tut​ka​ma?” Ko​stan​ca je re​kao da bi on to rado pre​u​zeo na sebe i svi su se slo​ži​li s tim: pro​ve​sti ne​ko​li​ko noći duž bu​le​va​ra zna​či po​pri​lič​nu po​tro​šnju ben​zi​na, a po​sto​jao je i ri​zik da se na​le​ti na pa​tro​lu Ode​lje​nja za su​zbi​ja​nje pro​sti​tu​ci​je. Te ve​če​ri je Ma​jin po​gled osta​vio du​bok uti​sak na mene. Kao da je shva​ti​la da je ušla u osi​nje gne​zdo. Zbog toga sam, ne oba​zi​ru​ći se na po​slo​vič​nu opre​znost, sa​če​kao da iza​đe, za​tim za​stao na tro​to​a​ru ne​ko​li​ko mi​nu​ta, re​kav​ši dru​gi​ma da mo​ram da osta​nem u cen​tru kako bih skok​nuo do neke apo​te​ke. Znao sam ko​jim se pu​tem vra​ća pa sam je su​sti​gao na pola puta. „Odla​zim, mo​ram da odem”, re​kla mi je, dr​šću​ći, go​to​vo plač​nim gla​som. „U ka​kve sam to no​vi​ne do​spe​la? Oni moji lju​bav​ni tra​če​vi ni​ko​me nisu na​no​si​li zlo, šta​vi​še, po​ma​ga​li su fri​ze​ri​ma da po​ve​ća​ju za​ra​du, bu​du​ći da su mno​ge go​spo​đe išle kod njih kako bi pre​li​sta​le moje žen​ske ča​so​pi​se.” „Majo, ne uz​i​maj sve to su​vi​še k srcu. Si​mei za​pra​vo spro​vo​di psi​ho​lo​ške ogle​de, ne zna​či da za​i​sta želi sve to da ob​ja​vi. Na​la​zi​mo se u fazi raz​mi​šlja​nja, iz​no​se se pret​po​stav​ke, raz​ma​tra​ju mo​gu​ći sce​na​ri​ji, to je jed​no lepo is​ku​stvo, a sem toga, niko nije od tre​be tra​žio da se pro​še​taš bu​le​va​rom obu​če​na kao pro​sti​tut​ka kako bi in​ter​vju​i​sa​la neku od njih. No, ve​če​ras ti sve ide na​o​pa​ko, mo​raš da oda​gnaš te mi​sli. Šta ka​žeš na bio​skop.” „U onom se daje film koji sam već gle​da​la.” „Na koji bio​skop mi​sliš?” „Onaj po​red kog smo upra​vo pro​šli, s dru​ge stra​ne uli​ce.” „Ali ja sam te dr​žao za ruku i po​sma​trao, ni​sam gle​dao na dru​gu stra​nu uli​ce. Znaš li da si baš lepa?” „Ti ni​ka​da ne vi​diš ono što ja vi​dim”, re​kla je. „U sva​kom slu​ča​ju, je​sam za bio​skop, haj​de da ku​pi​mo no​vi​ne i vi​di​mo šta se daje u bli​zi​ni.” Oti​šli smo da po​gle​da​mo film koji uop​šte ni​sam upam​tio bu​du​ći da je ona i da​lje drh​ta​la, pa sam je u jed​nom tre​nut​ku uhva​tio za ruku, koja je po​no​vo bila vru​ća i za​hval​na. Bili smo po​put za​lju​blje​nog para, ali iz vre​me​na Ar​tu​ro​vih vi​te​zo​va, sa sve onim ma​čem po​sta​vlje​nim u kre​ve​tu iz​me​đu muža i žene. Dok sam je pra​tio kući - malo se raz​ve​dri​la - po​lju​bio sam je brat​ski u čelo i štip​nuo za ob​raz, kao da smo sta​ri pri​ja​te​lji. Na kra​ju kra​je​va (po​mi​slio sam) mo​gao bih joj biti otac. Ili go​to​vo otac.

IX Pe​tak, 24. april

Te sed​mi​ce po​slo​vi su se od​vi​ja​li s ogrom​nim pa​u​za​ma. Niko, pa čak ni Si​mei, nije bio oran za rad. S dru​ge stra​ne, dva​na​est bro​je​va za go​di​nu dana sva​ka​ko ne zna​če je​dan broj dnev​no. Ja sam iš​či​ta​vao prve ver​zi​je čla​na​ka, ujed​na​ča​vao stil, po​ku​ša​vao da iz​ba​cim ki​će​ne iz​ra​ze. Si​mei je to odo​bra​vao. „Go​spo​do, mi se ba​vi​mo no​vi​nar​stvom, a ne knji​žev​no​šću.” „Kad smo već kod toga”, ogla​sio se Ko​stan​ca, „mo​bil​ni te​le​fo​ni se sva​kim da​nom sve više i više upo​tre​blja​va​ju. Juče je neko u vozu, na se​di​štu kraj mene, vo​dio dugi te​le​fon​ski raz​go​vor sa slu​žbe​ni​com iz neke ban​ke, sa​znao sam sve o nje​go​vom ma​te​ri​jal​nom sta​nju. Čini mi se da svet po​sta​je sve luđi i luđi. Mo​žda bi​smo mo​gli da po​sve​ti​mo je​dan čla​nak toj po​ja​vi?” „Što se tiče mo​bil​nih te​le​fo​na”, uz​vra​tio je Si​mei, „nji​ma će brzo od​zvo​ni​ti. Kao prvo, sku​pi su kao đavo i samo mali broj lju​di može da ih pri​u​šti. A osim toga, lju​di će ubr​zo shva​ti​ti da nije ne​op​hod​no te​le​fo​ni​ra​ti sva​ko​me u bilo kom tre​nut​ku, po​če​će da im ne​do​sta​je lič​ni kon​takt, li​cem u lice, a na kra​ju me​se​ca ot​kri​će da je ra​čun pa​pren. Ta moda pro​ći će za go​di​nu dana, mak​si​mal​no dve. Za sada su mo​bil​ni te​le​fo​ni ko​ri​sni je​di​no pre​ljub​ni​ci​ma, da mogu da ugo​vo​re sa​stan​ke a da ne ko​ri​ste kuć​ni te​le​fon, a mo​žda i vo​do​in​sta​la​te​ri​ma, kako bi mo​gli da ih zovu u sva​kom tre​nut​ku dok su na te​re​nu. I ni​kom dru​gom. Da​kle, ve​ći​ni na​ših či​ta​la​ca, koji mo​bil​ne te​le​fo​ne ne​ma​ju ta​kav čla​nak uop​šte ne bi bio in​te​re​san​tan, dok bi oni​ma koji ga ima​ju bilo ma​nje-više sve​jed​no. Čak bi mo​gli da po​mi​sle da smo mi ne​ka​kvi sno​bo​vi i po​mo​da​ri.” „I ne samo to”, ume​šao sam se ja, „uz​mi​te u ob​zir da Anje​li​ju, Rok​fe​le​ru i pred​sed​ni​ku Sje​di​nje​nih Ame​rič​kih Dr​ža​va mo​bil​ni te​le​fon nije po​tre​ban jer ima​ju go​mi​lu se​kre​ta​ra i se​kre​ta​ri​ca koji se bri​nu za sve što tre​ba. Da​kle, usko​ro će svi pri​me​ti​ti da ga ko​ri​ste je​di​no šuše, bed​ni​ci koji mo​ra​ju biti do​stup​ni kako bi im ban​ka sa​op​šti​la da su ule​te​li u mi​nus, i oni koje šef stal​no mu​štra i uvek mo​ra​ju da su mu na uslu​zi. Tako će mo​bil​ni te​le​fon po​sta​ti sim​bol niže vred​no​sti na dru​štve​noj le​stvi​ci i niko više neće hte​ti da ga ima.” „Ni​sam baš si​gur​na u to”, re​kla je Maja, „to mu dođe kao ca​su​al look, na pri​mer kom​bi​na​ci​ja ma​ji​ce, far​mer​ki i ma​ra​me: ovu ode​ću u stan​dar​di​zo​va​nim ve​li​či​na​ma mogu sebi da pri​u​šte i pri​pad​ni​ce vi​so​kog dru​štva i obič​ne rad​ni​ce, s tim što po​to​nje neće biti u sta​nju da do​bro ukom​bi​nu​ju ra​zli​či​te de​lo​ve, ili će in​si​sti​ra​ti na tome da far​mer​ke mo​ra​ju da budu nove nov​ca​te, a ni​ka​ko po​de​ra​ne na ko​le​ni​ma, ih će ih no​si​ti sa šti​kla​ma, pa će se iz avi​o​na vi​de​ti da nije reč o pri​pad​ni​ci krem dru​štva. Ali ona to neće pri​me​ti​ti i na​sta​vi​će za​do​volj​no da nosi svo​ju lošu kom​bi​na​ci​ju ode​će, i ne slu​te​ći da upra​vo to oda​je njen dru​štve​ni sta​tus.” „A po​što će mo​žda pro​či​ta​ti Su​tra, mi ćemo joj sa​op​šti​ti da ona nije ni​ka​kva go​spo​đa, a da je njen muž šuša ili pre​ljub​nik. A osim toga, mo​žda je ko​men​da​tor Vi​mer​ka​te za​in​te​re​so​van za ku​po​vi​nu neke te​le​fon​ske kom​pa​ni​je pa bi​smo mu tim član​kom uči​ni​li me​dve​đu uslu​gu. Da​kle, ta tema je ili pot​pu​no ne​bit​na, ili pre​vi​še ška​klji​va. Bo​lje da je ba​ta​li​mo. To je isto kao i pri​ča o kom​pju​te​ri​ma. Ko​men​da​tor nam je do​zvo​lio da sva​ko ima svoj, zgod​ni su za pi​sa​nje i ču​va​nje po​da​ta​ka, ali ja sam čo​vek sta​rog kova i ni​kad ne znam šta s njim da ra​dim. A ve​ći​na na​ših či​ta​la​ca je na​lik na mene i ne​ma​ju po​tre​bu za kom​pju​te​ri​ma

jer ne​ma​ju ni​ka​kve po​dat​ke koje bi na nje​mu ču​va​li. Ne tre​ba da stva​ra​mo kod na​ših či​ta​la​ca kom​pleks niže vred​no​sti.” Po​što smo se oka​nu​li elek​tro​ni​ke, tog dana smo se okre​nu​li iš​či​ta​va​nju jed​nog član​ka koji sam ko​ri​go​vao. Bra​ga​do​čo je pri​me​tio: „Gnev Mo​skve? Zar nije ba​nal​no ko​ri​sti​ti uvek iste iz​ra​ze, tipa na​vu​ći gnev Mo​skve ili gnev pen​zi​o​ne​ra?” „Ne”, od​go​vo​rio sam, „či​ta​lac upra​vo oče​ku​je te iz​ra​ze, na njih su ga na​vi​kle sve no​vi​ne. Či​ta​lac će shva​ti​ti šta se de​ša​va samo ako ka​že​mo da je do​šlo do po​la​ri​za​ci​je u dru​štvu, da vla​da na​ja​vlju​je bol​ne re​zo​ve, da još uvek po​sto​ji tra​čak nade, da je na​ru​šen pred​sed​ni​kov kre​di​bi​li​tet, da su na​ja​vlje​ne mere pu​ca​nja u pra​zno, da se uspe​šno hva​ta​mo u ko​štac s go​ru​ćim pro​ble​mi​ma, da je eko​nom​ska si​tu​a​ci​ja alar​mant​na, da je pe​valj​kin put do uspe​ha bio po​sut tr​njem, da se dik​ta​tor oglu​šio o apel, da se go​lo​bra​di mla​dić upi​sao u li​stu stre​la​ca. Po​li​ti​ča​ri se ni​ka​da ne pri​klju​ču​ju dru​goj stran​ci ili pre​la​ze u nju, već pre​le​ću, dok po​li​cij​ske sna​ge svoj za​da​tak uvek oba​vlja​ju kraj​nje pro​fe​si​o​nal​no.” „Da li baš uvek mo​ra​mo da po​me​ne​mo taj pro​fe​si​o​na​li​zam?”, ume​ša​la se Maja. „Sva​ko oba​vlja svoj za​da​tak pro​fe​si​o​nal​no. Na​rav​no da je nad​zor​nik gra​di​li​šta za​du​žen za zi​do​ve pro​fe​si​o​nal​no oba​vio svoj za​da​tak ako se oni ka​sni​je ne sru​še, ali to je pot​pu​no nor​mal​no, pred​met naše pa​žnje mo​gao bi da bude je​di​no ne​mar​ni nad​zor​nik čiji će se zi​do​vi ka​sni​je sru​ši​ti. Na​rav​no da ću vo​do​in​sta​la​te​ru, kog sam po​zva​la da mi ot​pu​ši la​va​bo, na kra​ju po​sla sr​dač​no za​hva​li​ti, ali ga si​gur​no neću po​hva​li​ti da je pro​fe​si​o​nal​no oba​vio svoj po​sao. Da nije mo​žda tre​ba​lo da po​stu​pi kao la​žni in​sta​la​ter maj​stor Sta​men​ko u jed​noj od epi​zo​da Mi​ki​ja Ma​u​sa? To stal​no po​mi​nja​nje pro​fe​si​o​nal​nog oba​vlja​nja po​sla, kao da je reč o ne​če​mu ne​u​o​bi​ča​je​nom, može da na​ve​de na po​mi​sao da lju​di ina​če ota​lja​va​ju svoj po​sao.” „Upra​vo to”, na​sta​vio sam, „či​ta​lac mi​sli da lju​di po pra​vi​lu ota​lja​va​ju po​sao pa zato tre​ba na​gla​si​ti pro​fe​si​o​na​li​zam, to je teh​nič​ki na​čin da se kaže da je sve ura​đe​no kako tre​ba. Po​li​ci​ja je uhva​ti​la kra​dljiv​ca ko​ko​ša​ka? Pro​fe​si​o​nal​no su oba​vi​li za​da​tak.” „Pa to je isto kao i papa do​bri​či​na. Na​vo​di na po​mi​sao da su pape pre nje​ga bili ne​ka​kvi mr​gu​di,” „Mo​žda su lju​di za​i​sta tako mi​sli​li, ina​če do​tič​nog papu ne bi tako na​zva​li. Je​ste li ika​da vi​de​li fo​to​gra​fi​ju Pija XII? U fil​mo​vi​ma o Džejm​su Bon​du ga​ran​to​va​no bi do​bio ulo​gu šefa te​ro​ri​stič​ke or​ga​ni​za​ci​je Spek​tra. ” „Ipak, no​vi​ne su te koje su papi Jo​va​nu XXI​II do​de​li​le ti​tu​lu do​bri​či​ne, a obič​ni lju​di su se samo po​ve​li za tim.” „Tako je. No​vi​ne tre​ba da obu​če či​ta​o​ce kako da mi​sle”, ume​šao se Si​mei. „Da li no​vi​ne tre​ba da sle​de sklo​no​sti lju​di ili da ih stva​ra​ju?” „I jed​no i dru​go, go​spo​đi​ce Fre​zi​ja. Lju​di u po​čet​ku ne zna​ju ka​kve su im sklo​no​sti, naš je za​da​tak da im uka​že​mo na njih, a oni će tek onda shva​ti​ti da ih već ima​ju. Ne tre​ba pre​vi​še da fi​lo​zo​fi​ra​mo, već da pro​fe​si​o​nal​no oba​vlja​mo za​dat​ke. Haj​de, Ko​lo​na, na​sta​vi​te.” „U redu”, od​go​vo​rio sam, „za​vr​ši​ću svoj spi​sak: ne mo​že​mo ima​ti i jare i pare, ve​li​ki cen​tri moći, mo​bi​li​sa​nje svih mo​gu​ćih re​sur​sa, za​su​ka​ti ru​ka​ve, pre​lom​ni tre​nu​tak, vera u bo​lje su​tra, doći na po​zi​tiv​nu nulu, ključ sta​bil​no​sti, is​pi​ta​ti na​vo​de, ni​či​ja nije go​re​la do zore, prvi sun​ča​ni dan iz​ma​mio še​ta​če, sa​o​bra​ćaj​ni ko​laps u cen​tru, do​bi​ja​nje trans​pa​rent​nih po​da​ta​ka, ade​kvat​no re​še​nje, iz​bi​ja​nje no​vih ne​re​da, du​go​go​di​šnja ago​ni​ja, pre​da​no rade na ukla​nja​nju kva​ra, dati ja​san sig​nal, spu​sti​ti gard, is​ko​re​ni​ti sta​re na​vi​ke, oslu​šnu​ti tr​ži​šte, sna​žan za​o​kret, vra​ti​ti se na pra​vi put, iz​ve​sti pred lice prav​de, trn u oku vla​sti​ma, go​mi​la​nje tru​pa na gra​ni​ci, pre​sud​ni meč u bor​bi za op​sta​nak, na​ru​še​ni kre​di​bi​li​tet, li​der pao u Na​pu​lju, ne​za​pam​će​no di​vlja​nje na​vi​ja​ča, na​sta​vlja se po​tra​ga za pre​ži​ve​li​ma, odla​zak po​sled​njeg ve​li​ka​na, na lice me​sta pri​sti​gle spa​si​lač​ke eki​pe, bru​tal​no pre​tu​čen, naj​zad stao na ludi ka​men, ki​lo​me​tar​ske ko​lo​ne na pre​la​zi​ma… A pre sve​ga, izvi​nja​va​ti se. An​gli​kan​ska cr​kva izvi​nja​va se Dar​vi​nu, Vir​dži​ni​ja se izvi​-

nja​va žr​tva​ma su​ro​vih ro​bo​vla​sni​ka, elek​tro​di​stri​bu​ci​ja se izvi​nja​va zbog pre​ki​da u is​po​ru​ci stru​je, ka​nad​ska vla​da se zva​nič​no izvi​ni​la Inu​i​ti​ma. Ne tre​ba ni​ka​da reći da je cr​kva pro​me​ni​la svo​je sta​vo​ve o Ze​mlji​noj ro​ta​ci​ji, već da se papa izvi​nja​va Ga​li​le​ju.” Maja je plje​snu​la ru​ka​ma i re​kla: „To je tač​no, ni​kad ni​sam ra​zu​me​la da li je ta po​pla​va izvi​nja​va​nja na sva​kom ko​ra​ku po​sle​di​ca ne​ka​kve po​ni​zno​sti ili bez​o​bra​zlu​ka, ti lepo ura​diš ne​što što ne bi smeo, a onda se fino izvi​niš, i ni​kom ni​šta. Pade mi na pa​met je​dan sta​ri vic. Jaše ka​u​boj kroz pre​ri​ju kad u jed​nom tre​nut​ku za​ču​je glas koji mu reče da ode u Abi​lin, a kada je tamo sti​gao, glas mu reče da uđe u sa​lun i ulo​ži sve što ima na broj pet na ru​le​tu. Ka​u​boj, opi​jen ne​be​skim gla​som, tako i uči​ni, ali se ku​gli​ca za​u​sta​vi na bro​ju osam​na​est. Glas mu onda pro​šap​ta: Baš šte​ta, iz​gu​bi​li srno.” Na​sme​ja​li smo se, a onda pre​šli na dru​ga pi​ta​nja. Tre​ba​lo je iš​či​ta​ti i pro​di​sku​to​va​ti Lu​či​di​jev čla​nak o afe​ra​ma u vezi sa Sta​rač​kim do​mom Pio Al​ber​go Tri​vul​cio, a ra​spra​va je po​tra​ja​la go​to​vo pola sata. Na kra​ju, kada je Si​mei, u na​pa​du ne​ve​ro​vat​ne ve​li​ko​du​šno​sti, po​ru​čio kafu za sve iz ka​fea is​pod nas, Maja, koja je se​de​la iz​me​đu mene i Bra​ga​do​ča, pre​dlo​ži​la je: „Ja bih ura​di​la upra​vo obr​nu​to, ako su naše no​vi​ne na​me​nje​ne pu​bli​ci sa is​tan​ča​nim uku​som, vo​le​la bih da imam ru​bri​ku u ko​joj bi sve bilo is​ka​za​no obr​nu​to.” „Obr​nu​to od ono​ga što je re​kao Lu​či​di?”, upi​tao je sum​nji​ča​vo Bra​ga​do​čo. „Ma ne, po​gre​šno ste me ra​zu​me​li. Obr​nu​to u od​no​su na op​šta me​sta.” „Po​bo​gu, pa mi smo o tome i pri​ča​li pre pola sata”, re​kao je Bra​ga​do​čo. „U redu, ali meni se to i da​lje mota po gla​vi.” „ A nama se ne mota”, pro​ce​dio je Bra​ga​do​čo. Maju ta opa​ska ni​ma​lo nije po​go​di​la, gle​da​la nas je kao da nam je svra​ka po​pi​la mo​zak: „Obr​nu​to od ja​snog sig​na​la i vla​di​nog sna​žnog za​o​kre​ta. Na pri​mer Ve​ne​ci​ja je Ju​žni Am​ster​dam, po​ne​kad ma​šta nad​ma​šu​je stvar​nost, pre sve​ga mo​ram da na​po​me​nem da sam ja ra​si​sta, uži​va​o​ci te​ških dro​ga vrlo lako mogu da po​sta​nu za​vi​sni​ci od ma​ri​hu​a​ne, uspeh me je u pot​pu​no​sti pro​me​nio, Ita​li​ja​ni pro​pa​gan​dom po​mu​ti​li pa​met Mu​so​li​ni​ju, Pa​riz je ru​žan grad, ali su Pa​ri​ža​ni iz​u​zet​no lju​ba​zni, u Ri​mi​ni​ju su pla​že stal​no kr​ca​te, a di​sko​te​ke zvr​je pra​zne, za mene je arap​ski je​zik ma​te​ma​ti​ka, po​zna​ti glu​mac po​be​gao od po​re​skog pa​kla u Mon​te Kar​lu.” „Da, a jed​na po​ro​di​ca otro​va​la celu pe​čur​ku. Ma gde se na​pa​ja​te ta​kvim bu​da​la​šti​na​ma?”, upi​tao je Bra​ga​do​čo po​put re​ne​san​snog me​ce​ne koji se obra​ća svom šti​će​ni​ku. „Neke od njih sam pro​či​ta​la u jed​nom pri​ruč​ni​ku koji je ne​dav​no ob​ja​vljen”, re​kla je Maja. „Sva​ka​ko da nisu do​volj​no do​bre za naše no​vi​ne. Hoću li ja bar jed​nom da ubo​dem ne​što? Mo​žda je vre​me da se ide kući.” „Slu​šaj”, re​kao mi je po​tom Bra​ga​do​čo, „kre​ni sa mnom, umi​rem od že​lje da ti ne​što is​pri​čam. Pući ću ako ti to od​mah ne is​pri​čam.” Pola sata ka​sni​je po​no​vo smo se ob​re​li u krč​mi Mo​ri​đi, ali dok smo išli ka njoj, Bra​ga​do​čo nije hteo ni da zuc​ne o svom ot​kri​ću. Ume​sto toga, sa​op​štio mi je: „Jesi li pri​me​tio od čega za​pra​vo bo​lu​je Maja? Ona je au​ti​stič​na.” „Au​ti​stič​na? Pa oni su za​tvo​re​ni u sebe, ne ko​mu​ni​ci​ra​ju sa osta​li​ma. Za​što bi bila au​ti​stič​na?” „Či​tao sam o jed​nom is​tra​ži​va​nju o pr​vim simp​to​mi​ma au​ti​zma. Na pri​mer, u jed​noj sobi na​la​zi​mo se ti, ja i Pje​ri​no, au​ti​stič​ni de​čak. Ti mi ka​žeš da ne​gde sa​kri​jem jed​nu ku​gli​cu i da po​tom iza​đem. Ja je sta​vim u neku ćasu. Kada ja na​pu​stim pro​sto​ri​ju, ti va​diš ku​gli​cu iz ćase i sta​vljaš je u fi​o​ku. Po​tom pi​taš Pje​ri​na: gde će go​spo​din Bra​ga​do​čo tra​ži​ti ku​gli​cu kad se bude vra​tio? A Pje​ri​no će ti od​go​vo​ri​ti: u fi​o​ci, zar ne? Da​kle, Pje​ri​nu ne do​pi​re do mo​zga da je za mene ku​gli​ca još uvek u ćasi, jer je u nje​go​vom mo​zgu

ona već u fi​o​ci. Pje​ri​no ne ume da se sta​vi u tuđu kožu, mi​sli da svi u gla​vi ima​ju isto što i on.” „Ali to nije au​ti​zam.” „Ne znam šta je, mo​žda je to bla​ža for​ma au​ti​zma, baš kao što je raz​dra​žlji​vost prvi sta​di​jum pa​ra​no​je. Bilo kako bilo, Maja ne ume da shva​ti tuđe tač​ke gle​di​šta, mi​sli da su svi​ma u gla​vi iste mi​sli kao i njoj. Zar nisi pri​me​tio kako je pre neki dan u jed​nom tre​nut​ku re​kla da on nema ni​ka​kve veze s tim, a taj on bio je oso​ba o ko​joj smo pri​ča​li sat ra​ni​je? Ona je na​sta​vi​la da raz​mi​šlja o nje​mu, pa je u jed​nom tre​nut​ku on po​no​vo po​čeo da joj se vr​zma po gla​vi, no nije joj palo na pa​met da on, naj​ve​ro​vat​ni​je, više ne za​o​ku​plja naše mi​sli. Ona je, u naj​ma​nju ruku, luda, mo​gao bih to da pot​pi​šem, A ti je i da​lje gle​daš dok go​vo​ri i gu​taš sva​ku nje​nu reč kao da je neko pro​ro​čan​stvo.” Uči​ni​lo mi se da lu​pe​ta pa sam skra​tio pri​ču jed​nom do​set​kom: „Svi koji pro​ri​ču su za​pra​vo ludi. Mo​žda je ona po​to​mak Ku​man​ske Si​bi​le.” Sti​gli smo do krč​me i Bra​ga​do​čo je po​čeo da pri​ča: „Imam ek​sklu​ziv​nu vest koja bi po​mo​gla da se Su​tra pro​da u sto hi​lja​da pri​me​ra​ka da je već na tra​fi​ka​ma. Šta​vi​še, tre​ba mi sa​vet. Da li svo​je ot​kri​će da pre​dam Si​me​i​ju ili da ga pro​dam ne​kom od ozbilj​nih li​sto​va? Reč je o pra​voj bom​bi, a tiče se Mu​so​li​ni​ja.” „Pa, ne bih re​kao da je to neka ak​tu​el​na pri​ča.” „Pa, ne​što je sva​ka​ko ak​tu​el​no u tome kada se ot​kri​je da nas je neko do dana da​na​šnjeg vu​kao za nos, i to go​mi​lu lju​di, bo​lje re​če​no sve nas.” „U kom smi​slu?” „Pri​ča je iz​u​zet​no duga, za sada je reč samo o pret​po​stav​ci. Bez kola ne mogu da odem tamo gde bi tre​ba​lo, kako bih is​pi​tao pre​ži​ve​le sve​do​ke. Ipak, da se pod​se​ti​mo či​nje​ni​ca koje svi zna​mo, a po​tom ću ti reći za​što moja pret​po​stav​ka ima osno​ve.” Bra​ga​do​čo mi je ukrat​ko sa​žeo ono što je on na​zvao ra​ši​re​nim ve​ro​va​njem, koje je po nje​mu su​vi​še jed​no​stav​no da bi bilo isti​ni​to. Da​kle, sa​ve​zni​ci su pro​bi​li Got​sku li​ni​ju i kre​nu​li na se​ver ka Mi​la​nu, rat je već iz​gu​bljen, pa je Mu​so​li​ni 18. apri​la 1945. go​di​ne na​pu​stio je​ze​ro Gar​da i sti​gao u Mi​la​no. U zgra​di okru​žnog na​čel​ni​ka po​sa​ve​to​vao se sa svo​jim mi​ni​stri​ma o mo​gu​ćem ot​po​ru u do​li​ni Val​te​li​na, na gra​ni​ci sa Švaj​car​skom, ali se već po​mi​rio sa sud​bi​nom. Dva dana ka​sni​je dao je po​sled​nji in​ter​vju je​di​nom pre​o​sta​lom oda​nom no​vi​na​ru Ga​e​ta​nu Ka​be​li, ured​ni​ku re​žim​skih no​vi​na Il po​po​lo di Ale​san​dri​ja. Dva​de​set i dru​gog apri​la odr​žao je po​sled​nji go​vor ofi​ci​ri​ma Na​ci​o​nal​ne gar​de. Tom pri​li​kom na​vod​no je re​kao da „ži​vot nema smi​sla ako je otadžbi​na iz​gu​blje​na”. Sle​de​ćih dana Sa​ve​zni​ci su ušli u Par​mu, oslo​bo​di​li su i Đe​no​vu, a to​kom ju​tra tog pre​sud​nog 25. apri​la rad​ni​ci su za​u​ze​li fa​bri​ke u Se​sto San Đo​va​ni​ju. Is​tog po​pod​ne​va Mu​so​li​ni je, na po​ziv kar​di​na​la Šu​ste​ra, s ne​ko​li​ko svo​jih ofi​ci​ra, među ko​ji​ma je bio i ge​ne​ral Gra​ci​ja​ni, oti​šao u Nad​bi​skup​sku pa​la​tu, kako bi se sa​stao sa de​le​ga​ci​jom Oslo​bo​di​lač​kog po​kre​ta. Pri​ča se da se na kra​ju sa​stan​ka San​dro Per​ti​ni, koji je ka​snio, mi​mo​i​šao s Mu​so​li​ni​jem na ste​pe​ni​štu, ali mo​žda je to samo le​gen​da. Oslo​bo​di​lač​ki po​kret za​hte​vao je bez​u​slov​nu pre​da​ju, uz tvrd​nju da su čak i Nem​ci po​če​li da pre​go​va​ra​ju s nji​ma. Fa​ši​sti (po​sled​nji su uvek i naj​ve​ći očaj​ni​ci) nisu pri​hva​ti​li tu sram​nu pre​da​ju, već su za​tra​ži​li do​dat​no vre​me da o sve​mu po​ra​zmi​sle, a po​tom su na​pu​sti​li sa​sta​nak. Vođe Oslo​bo​di​lač​kog po​kre​ta nisu mo​gle dugo da če​ka​ju na od​go​vor ne​pri​ja​te​lja, pa su te iste ve​če​ri iz​da​le na​re​đe​nje za op​šti ob​ra​čun. U tom tre​nut​ku, Mu​so​li​ni je već be​žao ka Komu, za​jed​no s kon​vo​jem pre​o​sta​lih oda​nih sled​be​ni​ka. U Komo je pri​sti​gla i su​pru​ga Ra​ke​la sa si​nom Ro​ma​nom i ćer​kom Anom Ma​ri​jom, ali je Mu​so​li​ni, iz ne​o​bja​šnji​vih ra​zlo​ga, od​bio da se sret​ne s nji​ma. „Za​što?”, pi​tao je Bra​ga​do​čo gle​da​ju​ći me zna​čaj​no. „Mo​žda zbog toga što je če​kao da mu se pri​dru​ži

lju​bav​ni​ca Kla​re​ta Pe​ta​či? Ali šta bi ga ko​šta​lo da je de​set mi​nu​ta pro​veo sa svo​jom po​ro​di​com kada ona još nije ni sti​gla? Obra​ti pa​žnju na ovaj do​ga​đaj jer mi je upra​vo on uba​cio crv sum​nje.” Komo se Mu​so​li​ni​ju uči​nio kao si​gur​no uto​či​šte, bu​du​ći da se šu​ška​lo da u nje​go​voj oko​li​ni nema mno​go par​ti​za​na, te bi tu mo​gao da se skri​va sve do do​la​ska sa​ve​zni​ka. U su​šti​ni, Mu​so​li​ni​jev glav​ni pro​blem bio je da ne do​pad​ne šaka par​ti​za​ni​ma, već da se pre​da sa​ve​zni​ci​ma, koji bi mu omo​gu​ći​li po​šte​no su​đe​nje, a onda kom oboj​ci kom opan​ci. A mo​žda je i sma​trao da iz Koma lako može da dođe do Val​te​li​ne, bu​du​ći da su mu oda​ni sled​be​ni​ci, po​put Pa​vo​li​ni​ja, sa​op​šti​li da s ne​ko​li​ko hi​lja​da lju​di mogu da pru​že jak ot​por. „Ali upra​vo tada se on od​re​kao Koma. Ne pada mi ni na kraj pa​me​ti da pro​u​ča​vam kuda se taj ukle​ti kon​voj po​tu​cao, bu​du​ći da za moje is​tra​ži​va​nje nije va​žno kuda su se kre​ta​li i gde su svra​ća​li. Pret​po​sta​vi​mo da im je cilj bio da dođu do Me​na​đa, kako bi se even​tu​al​no do​ko​pa​li Švaj​car​ske. Kon​voj je sti​gao u Kar​da​no, gde im se pri​klju​či​la Pe​ta​či​je​va, a po​ja​vi​la se i ne​mač​ka prat​nja koja je do​bi​la na​red​bu od Hi​tle​ra da po​mog​ne nje​go​vom pri​ja​te​lju Mu​so​li​ni​ju da se do​ko​pa Ne​mač​ke (mo​gu​će je da je u Kja​ve​ni tre​ba​lo da ga čeka avi​on i od​ve​de ga na si​gur​no u Ba​var​sku). Ali pre​vla​da​lo je mi​šlje​nje da je do Kja​ve​ne ne​mo​gu​će doći pa se ko​lo​na vra​ti​la u Me​na​đo, a to​kom ve​če​ri pri​klju​čio im se i Pa​vo​li​ni, koji je tre​ba​lo da sa so​bom do​ve​de ozbilj​no po​ja​ča​nje, a ume​sto toga se po​ja​vio sa sve​ga se​dam ili osam pri​pad​ni​ka Na​ci​o​nal​ne gar​de. Du​čeu je po​če​lo da iz​mi​če tlo pod no​ga​ma, ka​kav crni ot​por u Val​te​li​ni, pre​o​sta​lo mu je je​di​no da se, sa osta​lim gla​ve​ši​na​ma i nji​ho​vim po​ro​di​ca​ma, pri​klju​či ne​mač​kom kon​vo​ju koji je po​ku​ša​vao da se pro​bi​je pre​ko Alpa. Bio je sa​sta​vljen od dva​de​set osam ka​mi​o​na pu​nih ne​mač​kih voj​ni​ka, sa po jed​nim mi​tra​lje​zom na sva​kom vo​zi​lu, i ko​lo​ne Ita​li​ja​na koju su či​ni​le jed​na bor​na kola i de​se​tak obič​nih au​to​mo​bi​la. Ali na​do​mak Don​ga, u Musu, ko​lo​na je na​le​te​la na is​tu​re​ni odred Đan​kar​lo Pu​e​ker iz 52. Ga​ri​bal​di​je​ve bri​ga​de. Za​pra​vo je to bila samo šaka jada, na či​jem čelu se na​la​zio ko​man​dant Pe​dro, od​no​sno grof Pjer Lu​i​đi Be​li​ni dele Ste​le, dok je po​li​tič​ki ko​me​sar bio Ur​ba​no La​za​ro s rat​nim ime​nom Bil. Sme​li Pe​dro odlu​čio se iz oča​ja​nja na blef. Ube​dio je Nem​ce da su pla​ni​ne oko njih kr​ca​te par​ti​za​ni​ma i za​pre​tio da će ih za​su​ti va​trom iz mi​no​ba​ca​ča (prem​da su za​pra​vo samo Nem​ci ima​li ar​ti​lje​ri​ju). Pri​me​tio je da je ko​man​dant spre​man na ot​por, ali da su se voj​ni​ci upla​ši​li - oni su je​di​no že​le​li da sa​ču​va​ju gla​vu na ra​me​ni​ma i vra​te se kući, pa je po​čeo da viče sve jače i jače… Sve u sve​mu, po​sle mno​go po​vu​ci-po​teg​ni na​por​nih pre​go​vo​ra, či​jih ću te de​ta​lja po​šte​de​ti, Pe​dro ne samo da je us​peo da ube​di Nem​ce da se pre​da​ju, već i da na​pu​ste Ita​li​ja​ne koje su vo​di​li sa so​bom. Re​če​no im je da će tek onda moći da pro​du​že ka Don​gu, gde će mo​ra​ti da se za​u​sta​ve radi de​talj​nog pre​tre​sa. Ukrat​ko, Nem​ci su se po​ne​li kao ku​ka​vi​ce i osta​vi​li na ce​di​lu svo​je sa​ve​zni​ke, ali sva​ko čuva svo​ju po​za​di​nu.” Pe​dro nije tra​žio da mu osta​ve Ita​li​ja​ne samo zato što je bio ube​đen da su u kon​vo​ju fa​ši​stič​ke gla​ve​ši​ne, već i zbog toga što se pro​ši​rio glas da je među nji​ma i Mu​so​li​ni lič​no. Pe​dro je de​lom ve​ro​vao u to, a de​lom i nije, pa je po​čeo da pre​go​va​ra s Ba​ra​ku​om, vo​đom bor​nih kola, pod​se​kre​ta​rom pred​sed​ni​štva vla​de (u po​čiv​šoj Ita​li​jan​skoj So​ci​jal​noj Re​pu​bli​ci), no​si​o​cem or​de​na za hra​brost i rat​nim in​va​li​dom, koji je na nje​ga osta​vio do​bar uti​sak. Ba​ra​ku je hteo da kre​ne ka Tr​stu kako bi spa​sao grad od ju​go​slo​ven​ske in​va​zi​je, na šta mu je Pe​dro lju​ba​zno sa​op​štio da je lud. Ne samo da neće moći ni da stig​ne do Tt​sta, već bi, i kad bi ga se ne​kim ču​dom do​ko​pao, mo​rao da ga sa ša​či​com lju​di bra​ni od ogrom​ne Ti​to​ve voj​ske. Ba​ra​ku je onda za​tra​žio da mu se omo​gu​ći da se vra​ti i da se, pi​taj boga gde, spo​ji sa Gra​ci​ja​ni​jem. Pe​dro mu je na kra​ju (po​što je pre​tra​žio bor​na kola i vi​deo da se u nji​ma ne na​la​zi Mu​so​li​ni) do​zvo​lio da se vra​ti na​zad, jer ni​ka​ko nije že​leo da uđe u oru​ža​ni su​kob, po​što bi u tom slu​ča​ju čak i Nem​ci mo​gli da se okre​nu na​le​vo krug. Spre​mao se da se po​za​ba​vi dru​gim stva​ri​ma, ali je iz​dao na​red​bu svo​ji​ma da pro​ve​re da li se bor​na kola vra​ća​ju na​zad, jer ako pro​du​že samo još koji me​tar da​lje, neće okle​va​ti da otvo​ri va​tru. Bor​na kola su, ipak, uz palj​bu na​sta​vi​la da​lje, a mo​gu​će je da je to za​pra​vo bio samo ma​ne​var kako bi se lak​še okre​nu​la na​le​vo krug, ko zna kako se to za​i​sta zbi​lo, uglav​nom, par​ti​za​ni su se uner​vo​zi​li i po​-

če​li da pu​ca​ju. Po​sle krat​ke raz​me​ne va​tre po​gi​nu​la su dvo​ji​ca fa​ši​sta, dok su par​ti​za​ni ima​li dvo​ji​cu ra​nje​nih. Na kra​ju su uhap​si​li ne samo put​ni​ke iz bor​nih kola nego i one iz obič​nih vo​zi​la. Pa​vo​li​ni je po​ku​šao da po​beg​ne: sko​čio je u je​ze​ro, ali su ga uhva​ti​li i mo​krog do gole kože pri​klju​či​li pre​o​sta​lim za​ro​blje​ni​ci​ma. U tom tre​nut​ku Pe​dro je do​bio po​ru​ku od Bila iz Don​ga. To​kom pre​tre​sa jed​nog od ka​mi​o​na, par​ti​zan Đu​ze​pe Ne​gri re​kao mu je da je u nje​mu „šac​nuo ću​pur​du”, što bi na nor​mal​nom ita​li​jan​skom zna​či​lo da je ugle​dao gla​vo​nju, od​no​sno da je, po nje​go​vom mi​šlje​nju, je​dan ču​dan voj​nik sa šle​mom na gla​vi i na​o​ča​ri​ma za sun​ce, s vi​so​ko po​dig​nu​tom krag​nom ši​nje​la, za​pra​vo Mu​so​li​ni. Bil je oti​šao da pro​ve​ri, čud​ni voj​nik se pra​vio da ni​šta ne ra​zu​me, ali je na kra​ju ipak ras​krin​kan, bio je to za​i​sta Duče, a Bil je po​ku​šao - ne zna​ju​ći šta tač​no da ura​di - da bude na vi​si​ni isto​rij​skog za​dat​ka, te mu je re​kao: „Hap​sim vas u ime ita​li​jan​skog na​ro​da!” Po​tom ga je od​veo u zgra​du op​šti​ne. U me​đu​vre​me​nu, u Musu, među ko​li​ma u ko​ji​ma su se na​la​zi​li Ita​li​ja​ni, ot​kri​ve​na su i jed​na u ko​ji​ma su bile dve žene, dvo​je dece i neki čo​vek koji je tvr​dio da je špan​ski kon​zul i da mora što pre da se do​mog​ne Švaj​car​ske kako bi se sa​stao s ne​kim, pod​jed​na​ko ta​jan​stve​nim, en​gle​skim agen​tom, ali iz​gle​da da su mu is​pra​ve bile la​žne, pa je upr​kos gla​snim pro​te​sti​ma za​dr​žan u pri​tvo​ru. Pe​dro i nje​go​vi lju​di is​pi​si​va​li su isto​ri​ju, ali kao da u po​čet​ku toga nisu bili sve​sni, je​di​no im je bilo va​žno da odr​že jav​ni red i iz​beg​nu linč, kako za​ro​blje​ni​ci​ma ne bi fa​li​la ni dla​ka s gla​ve kada ih budu pre​da​li ita​li​jan​skim vla​sti​ma, to jest čim budu stu​pi​li u kon​takt s nji​ma. I za​i​sta, to​kom po​pod​ne​va 27. apri​la Pe​dro je us​peo da pre​ne​se vest o hap​še​nju zva​nič​ni​ci​ma u Mi​la​nu. Na sce​nu je tada stu​pio Oslo​bo​di​lač​ki po​kret, koji je upra​vo pri​mio sa​ve​znič​ki te​le​gram u kome je za​tra​že​no iz​ru​če​nje Du​čea i svih čla​no​va vla​de Ita​li​jan​ske So​ci​jal​ne Re​pu​bli​ke, u skla​du s jed​nom tač​kom mi​rov​nog spo​ra​zu​ma koji su 1943. pot​pi​sa​li Ba​do​ljo i Aj​zen​ha​u​er (u slu​ča​ju da se Be​ni​to Mu​so​li​ni i čla​no​vi fa​ši​stič​ke vr​hu​ške u ne​kom tre​nut​ku za​tek​nu na te​ri​to​ri​ji pod kon​tro​lom Sa​ve​znič​ke voj​ne ko​man​de, oni mo​ra​ju biti uhap​še​ni i pre​da​ti je​di​ni​ca​ma Uje​di​nje​nih na​ci​ja). Pri​ča​lo se da sva​kog tre​na na aero​drom u Bre​su tre​ba da sle​ti avi​on za pre​ba​ci​va​nje dik​ta​to​ra. Oslo​bo​di​lač​ki po​kret bio je ube​đen da bi se Mu​so​li​ni iz​vu​kao ako bi do​pao šaka sa​ve​zni​ci​ma, mo​žda bi koju go​di​nu od​le​žao u ne​kom za​tvo​ru, a onda bi po​no​vo stu​pio na sce​nu. Lu​i​đi Lon​go (pred​stav​nik ko​mu​ni​sta u Ko​mi​te​tu) bio je mi​šlje​nja da Mu​so​li​ni​ja tre​ba od​mah, bez mi​lo​sti, po​gu​bi​ti, bez ika​kvog su​đe​nja i isto​rij​skih go​vo​ra. Ve​ći​na čla​no​va ko​mi​te​ta bila je sve​sna da je ze​mlji po​tre​ban sim​bol, kon​kre​tan sim​bol u vidu Du​če​o​vog leša, zna​me​nje da je okon​ča​na dva​de​se​to​go​di​šnja ti​ra​ni​ja fa​ši​sta. Osim toga, po​red stra​ha da bi Mu​so​li​ni mo​gao da za​vr​ši u ru​ka​ma sa​ve​zni​ka, po​sto​ja​la je i bo​ja​zan da bi, u slu​ča​ju da lju​di ne sa​zna​ju šta se s njim na kra​ju do​go​di​lo, nje​go​vo bes​te​le​sno pri​su​stvo mo​glo bi da po​sta​ne te​ško bre​me, bu​du​ći da bi, po​put le​gen​de o Bar​ba​ro​si uto​nu​lom u san u pe​ći​ni, mo​gao da po​slu​ži za ras​pi​ri​va​nje raz​nih ide​ja o po​vrat​ku u pro​šlost. „I vrlo brzo će se is​po​sta​vi​ti da su lju​di u Mi​la​nu bili u pra​vu… Me​đu​tim, nisu svi de​li​li isto mi​šlje​nje. Je​dan od čla​no​va Ko​mi​te​ta, ge​ne​ral Ka​dor​na, sma​trao je da tre​ba udo​vo​lji​ti sa​ve​zni​ci​ma, ali je bio u ma​nji​ni, pa je do​ne​ta odlu​ka da se u Komo po​ša​lje voj​na je​di​ni​ca sa za​dat​kom da po​gu​bi Mu​so​li​ni​ja. Nju su, pre​ma na​rod​nom pre​da​nju, pred​vo​di​li va​tre​ni ko​mu​ni​sti pu​kov​nik Va​le​rio i po​li​tič​ki ko​me​sar Aldo Lam​pre​di. Po​šte​de​ću te dru​gih pret​po​stav​ki, po​put one pre​ma ko​joj iz​vr​ši​lac za​pra​vo nije bio Va​le​rio, već neko dru​gi, mno​go va​žni​ji od nje​ga. Šu​ška​lo se čak i da je ulo​gu dže​la​ta na sebe pre​u​zeo Ma​te​o​ti​jev sin, ili da je na Mu​so​li​ni​ja pu​cao Lam​pre​di, pra​vi mo​zak te ope​ra​ci​je… itd. Ali da pri​hva​ti​mo da je isti​ni​to ono što je ot​kri​ve​no 1947, da je Va​le​rio za​pra​vo knji​go​vo​đa Val​ter Au​di​zio, koji će kao he​roj ući u Par​la​ment kao po​sla​nik Ko​mu​ni​stič​ke par​ti​je. Što se mene tiče, bez ob​zi​ra na to da li je reč o Va​le​ri​ju ili ne​kom dru​gom, su​šti​na se ne me​nja, pa ću i u na​stav​ku pri​če po​mi​nja​ti Va​le​ri​ja. Da​kle, on je sa svo​jim vo​dom kre​nuo za Don​go. U me​đu​vre​me​nu, Pe​dro je odlu​čio, ne zna​ju​ći da Va​le​rio pri​sti​že, da sa​kri​je Du​čea, u stra​hu da bi

neka gru​pa​ci​ja ra​su​tih fa​ši​stič​kih tru​pa mo​gla da po​ku​ša da ga oslo​bo​di. A kako bi osi​gu​rao da me​sto gde se na​la​zi za​ro​blje​nik osta​ne taj​no, Pe​dro je odlu​čio da ga uz mere kraj​nje opre​zno​sti pre​ba​ci u za​le​đe, u po​li​cij​sku sta​ni​cu u Đer​ma​zi​nu, po​bri​nuv​ši se da se glas o toj ope​ra​ci​ji ipak pro​ši​ri. Opet, te iste noći pla​ni​rao je da Du​čea pre​me​sti na dru​go me​sto, za koje nije znao go​to​vo niko, ne​gde u prav​cu Koma.” U Đer​ma​zi​nu je Pe​dro imao pri​li​ku da po​ra​zgo​va​ra s uhap​še​nim, koji ga je za​mo​lio da pre​ne​se po​zdra​ve jed​noj od žena koje su se na​la​zi​le u ko​li​ma sa špan​skim kon​zu​lom, a po​sle upor​nog od​bi​ja​nja, na kra​ju je pri​znao da mi​sli na Pe​ta​či​je​vu. Pe​dro je po​tom sreo i Kla​re​tu Pe​ta​či, koja je naj​pre tvr​di​la da je ona neka dru​ga žena, ali na kra​ju je po​pu​sti​la i dala sebi odu​ška pri​čom o ži​vo​tu kraj Du​čea. Za​mo​li​la je da joj se kao po​sled​nji čin mi​lo​s​rđa omo​gu​ći da se pri​dru​ži svom lju​bav​ni​ku. Pe​dro je bio zbu​njen, ali je, po​sle kon​sul​ta​ci​ja sa svo​jim sa​rad​ni​ci​ma, to do​zvo​lio, dir​nut ljud​skom dra​mom. Pe​ta​či​je​va je, da​kle, pri​su​stvo​va​la noć​nom pre​ba​ci​va​nju Mu​so​li​ni​ja u dru​gi pri​tvor, ali on tamo ni​ka​da nije sti​gao, bu​du​ći da je pri​sti​gla vest da su sa​ve​zni​ci već ušli u Komo i da je ot​por pre​o​sta​le ša​či​ce fa​ši​sta go​to​vo slo​mljen. Zato je ko​lo​na sa​sta​vlje​na od dva au​to​mo​bi​la po​no​vo kre​nu​la na se​ver. Kola su se za​u​sta​vi​la u Aca​nu, a po​sle kra​ćeg pu​to​va​nja pe​ši​ce, gru​pa je sti​gla do kuće lo​jal​ne po​ro​di​ce De Ma​ri​ja, u ko​joj su Mu​so​li​ni i Pe​ta​či​je​va sme​šte​ni u jed​nu malu sobu s brač​nim kre​ve​tom. Pe​dro nije znao da više ni​ka​da neće vi​de​ti Mu​so​li​ni​ja. Po po​vrat​ku u Don​go, na trgu je za​te​kao ka​mi​on pun na​o​ru​ža​nih voj​ni​ka s ganc-no​vim uni​for​ma​ma, koje su dra​stič​no odu​da​ra​le od po​ha​ba​ne, ko zna kako na​pa​bir​če​ne ode​će nje​go​vih par​ti​za​na. Pri​sti​gli voj​ni​ci su se po​stro​ji​li is​pred op​šti​ne. Nji​hov vođa pred​sta​vio se kao pu​kov​nik Va​le​rio, voj​ni iza​sla​nik Vr​hov​ne ko​man​de Do​bro​vo​ljač​kog oslo​bo​di​lač​kog kor​pu​sa, i pre​dao ne​po​bit​ne do​ka​ze o svom iden​ti​te​tu. Sa​op​štio je da su ga po​sla​li da stre​lja sve za​ro​blje​ni​ke. Pe​dro je po​ku​šao da se us​pro​ti​vi i za​tra​žio da se za​tvo​re​ni​ci pre​da​ju in​sti​tu​ci​ji koja će biti u mo​guć​no​sti da im omo​gu​ći po​šte​no su​đe​nje, ali je Va​le​rio is​ko​ri​stio svoj viši po​lo​žaj kako bi pre​u​zeo spi​sak uhap​še​nih, a po​tom je kraj sva​kog ime​na sta​vio crni kr​stić. Pe​dro je shva​tio da se među osu​đe​nim na smrt na​šlo i ime Kla​re​te Pe​ta​či i us​pro​ti​vio se nje​noj eg​ze​ku​ci​ji, bu​du​ći da je ona samo dik​ta​to​ro​va lju​bav​ni​ca, ali Va​le​rio je re​kao da je ta​kvo na​re​đe​nje do​bio od ko​man​de u Mi​la​nu. „Obra​ti pa​žnju na ovaj deo, koji je ja​sno is​ka​zan u Pe​dro​vim me​mo​a​ri​ma, bu​du​ći da će u raz​nim dru​gim ver​zi​ja​ma Va​le​rio reći da se Pe​ta​či​je​va pri​pi​la uz svog čo​ve​ka i da joj je on na​re​dio da se uda​lji, a po​što ona nije pri​sta​la, stra​da​la je, mo​glo bi se reći, či​stom gre​škom, zbog pre​te​ra​no rev​no​snog iz​vr​še​nja na​re​đe​nja. Isti​na je da je ona za​pra​vo bila osu​đe​na, ali nije ni u tome po​en​ta, bit​no je to što je Va​le​rio sva​ki čas me​njao pri​ču, te ne mo​že​mo sle​po da mu ve​ru​je​mo.” Usle​di​lo je još ne​ko​li​ko zbr​ka​nih do​ga​đa​ja. Po​što je čuo da je među za​ro​blje​ni​ci​ma na​vod​no i špan​ski kon​zul, Va​le​rio mu se obra​tio na špan​skom, a po​što taj nije umeo da od​go​vo​ri, bilo je oči​gled​no da uop​šte nije Špa​nac. Va​le​rio ga je sna​žno oša​ma​rio, a za​tim na​re​dio Bilu da ga od​ve​de do oba​le je​ze​ra i stre​lja, mi​sle​ći da je za​pra​vo reč o Mu​so​li​ni​je​vom sinu Vi​to​ri​ju. Me​đu​tim, na putu ka je​ze​ru neko pre​po​zna​je da je za​pra​vo reč o Mar​če​lu Pe​ta​či​ju, Kla​re​ti​nom bra​tu, pa ga je Bil vra​tio, no to nije po​mo​glo. Prem​da je Pe​ta​či tvr​dio da je ra​dio u ko​rist Ita​li​je i da je ot​krio taj​no oruž​je, koje je sa​krio od Hi​tle​ra, Va​le​rio ga je pri​klju​čio spi​sku osu​đe​nih na smrt. Ne​du​go za​tim Va​le​rio je sa svo​jim lju​di​ma do​šao u Don​go kod po​ro​di​ce De Ma​ri​ja i pre​u​zeo Mu​so​li​ni​ja i Pe​ta​či​je​vu. Ko​li​ma ih je spro​veo do jed​ne po​lja​ne u selu Đu​li​no di Me​ce​gra, a po​tom im na​re​dio da iza​đu. Iz​gle​da da je Mu​so​li​ni u po​čet​ku mi​slio da je Va​le​rio do​šao da ga oslo​bo​di, ali je tad shva​tio šta ga čeka. Va​le​rio ga je gur​nuo ka gvo​zde​noj ogra​di i pro​či​tao mu pre​su​du, a po​tom (tako je ka​sni​je tvr​dio) po​ku​šao da ga odvo​ji od Kla​re​te, koja se očaj​nič​ki pri​pi​la uz svog lju​bav​ni​ka. Va​le​rio je po​ku​šao da puca, ali mu se ma​šin​ka za​gla​vi​la, te je za​tra​žio dru​gu od Lam​pre​di​ja i is​pa​lio pet hi​ta​ca u osu​đe​ni​ka. Tvr​dio je da se Pe​ta​či​je​va iz​ne​na​da ba​ci​la, te su meci iz ma​šin​ke, gre​škom, po​ko​si​li i nju. To se zbi​lo 28. apri​la.

„Ali sve to zna​mo iz Va​le​ri​o​vog sve​do​čan​stva. Po nje​go​vim re​či​ma, Mu​so​li​ni je skon​čao kao pas, dok je po ka​sni​jim le​gen​da​ma raz​dr​ljio oko​vrat​nik ši​nje​la, po​zi​va​ju​ći voj​ni​ke da mu ni​ša​ne u srce. Šta se za​i​sta do​go​di​lo na toj po​lja​ni, ne zna niko osim iz​vr​ši​la​ca ka​zne ko​ji​ma je ka​sni​je ma​ni​pu​li​sa​la Ko​mu​ni​stič​ka par​ti​ja.” Va​le​rio se vra​tio u Don​go kako bi se po​bri​nuo da se ka​zna iz​vr​ši i nad pre​o​sta​lim gla​ve​ši​na​ma. Ba​ra​ku je za​tra​žio da mu ne pu​ca​ju u leđa, ali mu že​lja nije usli​še​na, te je gur​nut sa osta​li​ma. Va​le​rio je gru​pi pri​klju​čio i Pe​ta​či​ja, ali su svi osu​đe​ni​ci sta​li gla​sno da pro​te​stu​ju, jer su ga sma​tra​li iz​daj​ni​kom sprem​nim na sve i sva​šta. Do​ne​ta je odlu​ka da on bude stre​ljan za​seb​no. Po​što su svi po​ko​še​ni, Pe​ta​či je us​peo da se iz​mi​go​lji i opet kre​nuo da beži ka je​ze​ru, na tre​nu​tak su ga po​no​vo uhva​ti​li, ali je još jed​nom us​peo da se oslo​bo​di i sko​či u vodu. Nje​gov očaj​nič​ki po​ku​šaj da se spa​se pli​va​njem pre​ki​nu​la je kiša me​ta​ka iz ma​šin​ki i pu​ša​ka. Ka​sni​je je Pe​dro, koji nije že​leo da nje​go​vi lju​di uče​stvu​ju u stre​lja​nju, us​peo da iz​vu​če nje​go​vo be​ži​vot​no telo iz je​ze​ra i po​lo​ži ga u isti ka​mi​on na koji je Va​le​rio na​to​va​rio pre​o​sta​le le​še​ve. Ka​mi​on je kre​nuo ka Đu​li​nu, gde su pri​do​da​ta i tela Du​čea i Kla​re​te. A onda pra​vac Mi​la​no, gde su 29. apri​la tela izlo​že​na na Lo​ret​skom trgu, na is​tom me​stu gde su ne​kih go​di​nu dana ra​ni​je osva​nu​li stre​lja​ni par​ti​za​ni - koje su fa​ši​sti ceo dan osta​vi​li na sun​cu, za​bra​niv​ši po​ro​di​ca​ma da pre​u​zmu po​smrt​ne ostat​ke svo​jih naj​mi​li​jih.” U tom tre​nut​ku Bra​ga​do​čo me je šče​pao za ruku tako jako da sam na je​dvi​te jade us​peo da je is​trg​nem: „Izvi​ni”, re​kao je, „pri​mi​čem se su​šti​ni pro​ble​ma. Pazi sada: Mu​so​li​ni​ja su lju​di koji su ga po​zna​va​li po​sled​nji put vi​de​li onog po​pod​ne​va kada je pri​su​stvo​vao sa​stan​ku kod nad​bi​sku​pa. Od tada je pu​to​vao sam, sa ša​či​com naj​bli​žih sa​rad​ni​ka, a od tre​nut​ka kada se pri​klju​čio ne​mač​kom kon​vo​ju, a po​tom i uhap​šen od stra​ne par​ti​za​na, bio je u kon​tak​tu s lju​di​ma koji ga ni​ka​da nisu upo​zna​li lič​no i koji su ga zna​li samo sa fo​to​gra​fi​ja i iz pro​pa​gand​nih fil​mo​va, a kada je reč o fo​to​gra​fi​ja​ma iz po​sled​nje dve go​di​ne, na nji​ma je iz​gle​dao do te mere is​pi​je​no i mrač​no da su po​če​le da ko​la​ju gla​si​ne, do​du​še bez ika​kve osno​ve, da to više nije on. Spo​me​nuo sam ti po​sled​nji in​ter​vju s Ka​be​lom 20. apri​la, koji je Mu​so​li​ni pro​či​tao i odo​brio dva dana ka​sni​je, se​ćaš li se? Elem, Ka​be​la je u svo​jim me​mo​a​ri​ma za​be​le​žio: Od​mah sarh pri​me​tio da je Mu​so​li​ni zdrav kao dren, prem​da su se is​pre​da​le dru​ga​či​je pri​če. Sva​ka​ko da je iz​gle​dao mno​go bo​lje nego po​sled​nji put kad sam ga vi​deo, a to je bilo u de​cem​bru 1944. go​di​ne, pri​li​kom nje​go​vog go​vo​ra u jed​nom mi​lan​skom po​zo​ri​štu. A pri​li​kom pret​hod​nih na​ših su​sre​ta, u fe​bru​a​ru, mar​tu i de​cem​bru 1944, nije de​lo​vao tako je​dro kao tada. Ten mu je bio zdrav i pre​pla​nuo, oči ži​vah​ne, po​kre​ti žu​stri. Si​gur​no je do​bio i neko kilo. U sva​kom slu​ča​ju, ne​sta​lo je ono mr​ša​vi​lo koje je na mene osta​vi​lo du​bok uti​sak u fe​bru​a​ru pret​hod​ne go​di​ne i koje je uči​ni​lo da nje​go​vo lice iz​gle​da sa​su​še​no i skroz usu​ka​no. Pret​po​sta​vi​mo da je Ka​be​la to re​kao iz pro​pa​gand​nih ra​zlo​ga, hteo je da pri​ka​že da je Duče pri​li​kom in​ter​vjua pu​cao od sna​ge, ali slu​šaj sad ovo, haj​de da pro​či​ta​mo Pe​dro​ve me​mo​a​re koji se od​no​se na nje​gov prvi su​sret s Du​če​om po​sle hap​še​nja: Se​deo je de​sno od vra​ta, u bli​zi​ni ne​kog ve​li​kog sto​la. Da ni​sam znao da je on u pi​ta​nju, mo​žda ga ne bih ni pre​po​znao. Star je, is​pi​jen, pre​pla​šen. Oči su mu na pola ko​plja, ne može ni ši​rom da ih otvo​ri. Ne​kim čud​nim tr​za​ji​ma okre​će gla​vu levo-de​sno i gle​da oko sebe kao da ga je strah. U redu, samo što su ga uhap​si​li, pri​rod​no je da se upla​šio, ali pro​šlo je samo ne​de​lju dana od in​ter​vjua, a do pre neki sat bio je ube​đen da će uspe​ti da se do​če​pa gra​ni​ce. Mi​sliš li da neko može to​li​ko da smr​ša za se​dam dana? Da​kle, čo​vek koji je raz​go​va​rao s Ka​be​lom i čo​vek koji je raz​go​va​rao s Pe​drom bile su dve ra​zli​či​te oso​be. Obra​ti pa​žnju na či​nje​ni​cu da čak ni Va​le​rio, koji je hi​ci​ma iz ma​šin​ke ozna​čio kraj jed​nog mita, sru​šio sim​bol, okon​čao ži​vot čo​ve​ka koji je go​lih prsa žeo žito i pro​gla​sio po​če​tak rata, nije po​zna​vao Mu​so​li​ni​ja.” „Da​kle, ho​ćeš da ka​žeš da su po​sto​ja​la dva Mu​so​li​ni​ja?” „Na​sta​vljam pri​ču. Vest da su tela stre​lja​nih do​pre​mlje​na na Lo​ret​ski trg brzo se pro​ši​ri​la po gra​du, pa je to me​sto go​to​vo od​mah pre​pra​vi​la raz​dra​ga​na, ali i raz​ja​re​na masa, koja se obru​ši​la na le​še​ve sa že​-

ljom da ih una​ka​zi, oba​spe po​gr​da​ma, is​plju​je i išu​ti​ra. Jed​na žena je pi​što​ljem is​pa​li​la pet hi​ta​ca u Mu​so​li​ni​ja kako bi se osve​ti​la za smrt pe​to​ri​ce si​no​va koji su po​gi​nu​li u ratu, dru​ga je uri​ni​ra​la na Pe​ta​či​je​vu. Na kra​ju je neko in​ter​ve​ni​sao i spre​čio da le​še​vi budu skroz ras​trg​nu​ti, i to tako što ih je obe​sio za sto​pa​la na krov​nu kon​struk​ci​ju jed​ne ben​zin​ske pum​pe. Upra​vo tako ih pri​ka​zu​ju fo​to​gra​fi​je iz tog doba, ise​kao sam ih iz ta​da​šnjih no​vi​na, evo Lo​ret​skog trga, a tu su i tela Mu​so​li​ni​ja i Kla​re​te, fo​to​gra​fi​je su na​pra​vlje​ne na​red​nog dana, kada je jed​na par​ti​zan​ska je​di​ni​ca uklo​ni​la le​še​ve i od​ne​la ih u mr​tvač​ni​cu na trgu Go​ri​ni. Po​gle​daj do​bro te fo​to​gra​fi​je. Vide se tela oso​ba čija su lica una​ka​že​na naj​pre me​ci​ma, a po​tom i zver​skim ga​že​njem, a osim toga, da li si ika​da vi​deo lice ne​ko​ga koga su fo​to​gra​fi​sa​li na​gla​vač​ke, sa oči​ma na me​stu usta, a usti​ma na me​stu oči​ju? Lice po​sta​je ne​pre​po​zna​tlji​vo. ” „Da​kle, čo​vek na Lo​ret​skom trgu, čo​vek koga je Va​le​rio ubio, nije bio Mu​so​li​ni. Ali Pe​ta​či​je​va je mo​ra​la, kada mu se pri​klju​či​la, to da pri​me​ti…” „Vra​ti​će​mo se na Pe​ta​či​je​vu. Pu​sti me da ra​zvi​jem svo​ju pret​po​stav​ku. Svi dik​ta​to​ri, po pra​vi​lu, ima​ju dvoj​ni​ka i ko​ri​ste ga, kako bi iz​be​gli aten​ta​te, pri​li​kom ne​kih zva​nič​nih pa​ra​da kada je nji​hov je​di​ni za​da​tak da iz da​lji​ne mašu iz kola. A pret​po​sta​vi​mo sada da je, u na​me​ri da se Du​čeu omo​gu​ći bek​stvo, kada je vo​zi​lo kre​nu​lo ka Komu, Mu​so​li​ni​je​vo me​sto za​pra​vo za​u​zeo dvoj​nik.” „A gde je onda za​vr​šio pra​vi Mu​so​li​ni?” „Samo po​la​ko, sti​ći ću i do nje​ga. Dvoj​nik je go​di​na​ma vo​dio po​vu​čen ži​vot, bio je ma​žen i pa​žen, tek tu i tamo oba​vio bi po​ne​ki za​da​tak. Si​gur​no se do tada po​i​sto​ve​tio sa Mu​so​li​ni​jem pa nije bilo te​ško ube​di​ti ga da još jed​nom pre​u​zme nje​go​vo me​sto, bu​du​ći da se niko, ob​ja​sni​li su mu, čak i kad bi ga uhva​ti​li pre gra​ni​ce, ne bi usu​dio da na​u​di Du​čeu. Tre​ba​lo je da od​i​gra ulo​gu bez pre​te​ri​va​nja, sve do do​la​ska sa​ve​zni​ka. Tek tada će moći da ot​kri​je svoj pra​vi iden​ti​tet i niko neće moći da ga op​tu​ži ni za šta, u naj​go​rem slu​ča​ju, pro​ve​šće ne​ko​li​ko me​se​ci u lo​go​ru. Za​u​zvrat, u švaj​car​skoj ban​ci če​ka​će ga lepa su​mi​ca.” „A osta​le vođe koje su s njim bile do kra​ja?” „Oni su pri​sta​li na igru kako bi omo​gu​ći​li svom vođi da po​beg​ne, zna​ju​ći da će, u slu​ča​ju da dođe do sa​ve​zni​ka, po​ku​ša​ti da spa​se i njih. A mo​žda su naj​fa​na​tič​ni​ji do po​sled​njeg tre​na sa​nja​li o oru​ža​nom ot​po​ru pa im je bila po​treb​na uver​lji​va sli​ka kako bi uspe​li da pot​pi​re ono malo očaj​ni​ka sprem​nih na bor​bu. A mo​gu​će je da je Mu​so​li​ni od sa​mog po​čet​ka pu​to​vao ko​li​ma s dva-tri naj​bli​ža sa​rad​ni​ka, a da su ga sve osta​le gla​ve​ši​ne vi​de​le samo iz da​lji​ne, s na​o​ča​ri​ma za sun​ce. Ne znam, ali to ne me​nja ni​šta. Pret​po​stav​ka o dvoj​ni​ku je je​di​na koja može da ob​ja​sni za​što je Pse​u​do-Mu​so​li​ni od​bio da se vidi s po​ro​di​com u Komu. Nije mo​gao da do​pu​sti da se taj​na o za​me​ni pro​ši​ri na ceo po​ro​dič​ni krug.” „A Pe​ta​či​je​va?” „To je naj​pa​te​tič​ni​ji deo pri​če. Ona se pri​klju​či​la u nadi da će naći pra​vog Mu​so​li​ni​ja, ali ju je neko, čim je sti​gla, obu​čio da se pra​vi da je dvoj​nik u stva​ri pra​vi Mu​so​li​ni, kako bi pri​ča bila još uver​lji​vi​ja. Taj za​da​tak tre​ba​lo je da oba​vlja do gra​ni​ce, a po​sle je mo​gla slo​bod​no da ode.” „A šta ćemo onda s onom za​vr​šnom sce​nom, gde se ona oba​vi​la oko nje​ga i re​ši​la da umre za​jed​no s njim?” „Pa to zna​mo samo iz pri​če pu​kov​ni​ka Va​le​ri​ja. Ja pret​po​sta​vljam da se dvoj​nik, kada se na​šao pred stre​ljač​kim vo​dom, usrao od stra​ha i po​čeo da viče kako on nije Mu​so​li​ni. Ka​kva ku​ka​vi​ca, pro​dao bi i ro​đe​nu maj​ku da se iz​vu​če, mora da je po​mi​slio Va​le​rio pre nego što je sa​suo ra​fal u nje​ga. Pe​ta​či​je​voj nije bilo u in​te​re​su da pri​zna da to nije njen lju​bav​nik, te je sta​la da ga grli, kako bi sce​na iz​gle​da​la što uver​lji​vi​ja. Nije ni sa​nja​la da će Va​le​rio pu​ca​ti na nju, a mo​gu​će je, bu​du​ći da su žene po pri​ro​di hi​ste​rič​ne, da je u tre​nut​ku pot​pu​no iz​gu​bi​la gla​vu, pa Va​le​ri​ju nije pre​o​sta​lo ni​šta dru​go nego da me​ci​ma ućut​ka raz​go​ro​pa​đe​nu ženu. A ne bih is​klju​čio ni sle​de​ću mo​guć​nost: Va​le​rio je u tom tre​nut​ku i sam shva​tio da je do​šlo do za​me​ne, ali zar on, koga su od mi​li​o​na Ita​li​ja​na iza​bra​li da li​kvi​di​ra Mu​so​li​ni​ja, tre​ba da se od​rek​ne pred​sto​je​će sla​ve? Da​kle, mo​gu​će je da je i on pri​hva​tio igru. Ako dvoj​nik liči na ori​gi​nal u ži​vo​tu,

si​gur​no će još više li​či​ti na nje​ga u smr​ti. Ko bi mo​gao da mu pro​tiv​re​či? Vo​đa​ma Oslo​bo​di​lač​kog po​kre​ta bio je po​tre​ban leš, pa će ga i do​bi​ti. Ako se ne​ka​da ne​gde i po​ja​vi pra​vi Mu​so​li​ni, ve​ro​vat​no će svi po​mi​sli​ti da je to za​pra​vo dvoj​nik.” „A šta je bilo s pra​vim Mu​so​li​ni​jem? „Taj deo moje pret​po​stav​ke još nije u pot​pu​no​sti ja​san. Mo​ram da ot​kri​jem kako je us​peo da po​beg​ne i ko mu je po​mo​gao. Ipak, u gru​bim cr​ta​ma, stva​ri sto​je ova​ko. Sa​ve​zni​ci nisu že​le​li da Mu​so​li​ni pad​ne u šake par​ti​za​ni​ma, bu​du​ći da je mo​gao da ot​kri​je taj​ne koje bi mo​gle da ih kom​pro​mi​tu​ju, na pri​mer pre​pi​sku s Čer​či​lom ili neku dru​gu mr​lju. I to bi samo po sebi bio do​vo​ljan ra​zlog. Me​đu​tim, još va​žni​je je to što je s oslo​bo​đe​njem Mi​la​na za​po​čeo Hlad​ni rat. Ne samo da su se Rusi pri​bli​ža​va​li Ber​li​nu, osvo​jiv​ši pola Evro​pe, već su ita​li​jan​ski par​ti​za​ni ve​ćim de​lom bili sa​sta​vlje​ni od do zuba na​o​ru​ža​nih ko​mu​ni​sta, pa je po​sto​ja​la opa​snost da od​i​gra​ju ulo​gu pete ko​lo​ne i pre​da​ju Ru​si​ma i Ita​li​ju. I zbog toga su sa​ve​zni​ci, a pre sve​ga Ame​ri​kan​ci, mo​ra​li da ima​ju od​go​vor na even​tu​al​nu pro​so​vjet​sku re​vo​lu​ci​ju. A za to su im bile po​treb​ne čak i pre​o​sta​le fa​ši​stič​ke sna​ge. Uo​sta​lom, zar nisu spa​sli na​ci​stič​ke na​uč​ni​ke po​put Fon Bra​u​na, tako što su ih od​ve​li u Ame​ri​ku i uklju​či​li u ra​ket​ne pro​gra​me? Taj​ni ame​rič​ki agen​ti nisu ce​pi​dla​či​li. Uko​li​ko bi se Mu​so​li​ni ne​u​tra​li​sao kao ne​pri​ja​te​lj, on bi već su​tra mo​gao da po​sta​ne ko​ri​sni sa​ve​znik. Da​kle, bilo je ne​op​hod​no iz​ve​sti ga taj​no iz Ita​li​je i osta​vi​ti ga ne​gde drug​de u, kako bi se re​klo, sta​nju hi​ber​na​ci​je.” „A kako?” „Pa po​bo​gu, ko se ume​šao da se si​tu​a​ci​ja ne bi u pot​pu​no​sti ote​la kon​tro​li? Mi​lan​ski nad​bi​skup. A on je za​si​gur​no po​stu​pao po na​re​đe​nji​ma iz Va​ti​ka​na. A ko je na kra​ju po​mo​gao go​mi​li na​ci​sta i fa​ši​sta da po​beg​nu u Ar​gen​ti​nu? Va​ti​kan. Sad po​ku​šaj da za​mi​sliš kako na iz​la​sku iz Nad​bi​skup​ske pa​la​te u Mu​so​li​ni​je​va kola ukr​ca​va​ju dvoj​ni​ka, dok Mu​so​li​ni​ja, u dru​gim, znat​no skrom​ni​jim, pre​ba​cu​ju u Sfor​cin za​mak.” „A za​što baš tamo?” „Zato što od Nad​bi​skup​ske pa​la​te do zam​ka, ako kola pro​đu kraj Ka​te​dra​le i dođu do trga Kor​du​zio, a po​tom pro​du​že Dan​te​o​vom, mogu da stig​nu do tv​rđa​ve za pet mi​nu​ta. To je lak​še nego oti​ći do Koma, zar ne? A za​mak je i dan-da​nas pun pod​zem​nih pro​la​za. Neki su po​zna​ti i slu​ži​li su za odla​ga​nje ko​je​ka​kvog đu​bre​ta, dok su dru​gi kra​jem rata po​slu​ži​li kao pro​ti​va​vi​on​ska sklo​ni​šta. U mno​gim do​ku​men​ti​ma pi​sa​lo je da su u ra​ni​jim ve​ko​vi​ma po​sto​ja​li ka​na​li, pra​vi prav​ca​ti tu​ne​li koji su spa​ja​li tv​rđa​vu s dru​gim de​lo​vi​ma gra​da. Šu​ška se da je​dan od njih po​sto​ji i da​nas i da vodi od zam​ka do ma​na​sti​ra San​ta Ma​ri​ja dele Gra​ci​je. Mu​so​li​ni se tamo krio ne​ko​li​ko dana dok su ga svi naj​pre tra​ži​li na se​ve​ru, a po​tom ras​ko​ma​da​li nje​go​vog dvoj​ni​ka na Lo​ret​skom trgu. Čim se si​tu​a​ci​ja u Mi​la​nu malo pri​mi​ri​la, jed​na kola s di​plo​mat​skim ta​bli​ca​ma Va​ti​ka​na do​šla su to​kom noći po nje​ga. Pu​te​vi su bili ona​kvi ka​kvi su bili, ali od jed​nog do dru​gog žup​nog dvo​ra i od jed​nog do dru​gog ma​na​sti​ra, kola su naj​zad sti​gla i do Rima. Mu​so​li​ni je na​šao uto​či​šte među va​ti​kan​skim zi​di​na​ma, a tebi pre​pu​štam da iza​be​reš naj​bo​lje re​še​nje: da li je ostao tamo pre​o​bu​čen u ne​kog osta​re​log i bo​le​snog sve​šte​ni​ka, ili su ga s va​ti​kan​skim pa​so​šem, ili pak kao bo​le​šlji​vog fra​tra, že​no​mr​sca s ka​pu​lja​čom na gla​vi i le​pom be​lom bra​dom, ukr​ca​li na brod za Ar​gen​ti​nu. I tamo je ostao da čeka.” „Da čeka šta?” „To ću ti reći ka​sni​je, moja pret​po​stav​ka se za sada tu za​u​sta​vi​la.” „Ali da bi se raz​vi​la, pret​po​stav​ka mora da ima i neke do​ka​ze.” „Njih ću ima​ti za ne​ko​li​ko dana, čim bu​dem za​vr​šio pre​tra​gu po ne​kim ar​hi​vi​ma i no​vi​na​ma iz tog doba. Su​tra je 25. april, sud​bo​no​sni dan. Oti​ći ću da se na​đem s ne​kim ko o tim da​ni​ma zna sve i sva​šta. Us​pe​ću da do​ka​žem kako leš na Lo​ret​skom trgu nije bio Mu​so​li​ni​jev.” „Ali zar nisi do​bio za​da​tak da na​pi​šeš čla​nak o sta​rim ku​ple​ra​ji​ma?”

„To je ne​što što znam na​pa​met, sa​sta​vi​ću čla​nak su​tra za sat vre​me​na. Hva​la ti što si me sa​slu​šao, za​i​sta sam mo​rao da po​ra​zgo​va​ram s ne​kim.” Po​no​vo mi je osta​vio da pla​tim ra​čim, na kra​ju kra​je​va, za​slu​žio je da ga ča​stim. Iza​šli smo, on je po​gle​dao oko sebe, kre​ću​ći se tik uza zid, kao da se pla​ši da ga neko pra​ti.

X Ne​d e​lja, 3. maj

Bra​ga​do​čo je bio lu​đak. Ali još uvek mi nije re​kao ono glav​no, pa sam mo​rao da se str​pim. Nje​go​va pri​ča je mo​žda i iz​mi​šlje​na, no sva​ka​ko je do​stoj​na ro​ma​na. Živi bili pa vi​de​li. Ali ako osta​vi​mo po stra​ni lu​di​lo, ni​sam za​bo​ra​vio na​vod​ni Ma​jin au​ti​zam. Mi​slio sam da že​lim da pro​u​čim bo​lje nje​nu psi​ho​lo​gi​ju, ali sada znam da sam hteo ne​što dru​go. Te ve​če​ri po​no​vo sam je ot​pra​tio, ali se ni​sam za​u​sta​vio kod ka​pi​je, već sam za​jed​no s njom pro​šao kroz dvo​ri​šte. Pod jed​nom oma​njom nad​stre​šni​com na​la​zio se cr​ve​ni fi​jat 500 u pri​lič​no lo​šem sta​nju. „To je moj ja​gu​ar”, re​kla je Maja. „Star je go​to​vo dva​de​set go​di​na, ali još se ko​tr​lja, do​volj​no je da ga od​ve​zem na ser​vis jed​nom go​di​šnje, a ovde u bli​zi​ni na​la​zi se je​dan au​to​me​ha​ni​čar koji još uvek ima re​zerv​ne de​lo​ve za nje​ga. Ako bih hte​la da ga sre​dim tip-top, mo​ra​la bih da po​tro​šim go​mi​lu para, ali bi onda po​stao pra​vi an​ti​kvi​tet pa bih mo​gla pa​pre​no da ga pro​dam. Ja ga ko​ri​stim samo da se od​ve​zem do je​ze​ra Orta. Ti ne znaš da sam ja bo​ga​ta na​sled​ni​ca. Baka mi je osta​vi​la ku​ći​cu gore u br​di​ma, ne​što bo​lju od ko​li​be, ne bih se baš ovaj​di​la kada bih je pro​da​la, ali sam je malo-po​ma​lo ure​di​la, ima ka​min, te​le​vi​zor, do​du​še cr​no​be​li, s pro​zo​ra se vidi je​ze​ro i ostr​vo San Đu​lio. To je moj mali raj, tu pro​vo​dim sko​ro sva​ki vi​kend. Kad smo već kod toga, da li bi išao sa mnom u ne​de​lju? Po​šli bi​smo rano, u pod​ne bih ti spre​mi​la ne​što za ru​čak, uop​šte ni​sam loša ku​va​ri​ca, do ve​če​re bi​smo već bili u Mi​la​nu.” U ne​de​lju uju​tro, u jed​nom tre​nut​ku, dok smo se vo​zi​li ko​li​ma, Maja, koja je bila za vo​la​nom, reče: „Jesi li vi​deo? Sad je u sta​nju ras​pa​da, ali ne​ka​da je bio pre​div​ne boje ci​gle.” „Šta to?” „Se​di​šte kan​to​na, levo, upra​vo smo pro​šli kraj nje​ga.” „Mili bože, ako je bio s leve stra​ne, samo si ti mo​gla da ga vi​diš, ja odav​de mogu da vi​dim samo ono što je de​sno. U ovom kov​če​gu za bebe, da bih vi​deo ne​što što je s tvo​je leve stra​ne, mo​rao bih da se nagnem nad to​bom i pro​mo​lim gla​vu kroz pro​zor. Sto mu gro​mo​va, jesi li sve​sna da ni​sam mo​gao da vi​dim tu kuću?” „Ako ti tako ka​žeš”, re​kla je, kao da sam ja neki ču​dak. Tre​ba​lo je tada da joj uka​žem šta je za​pra​vo njen ne​do​sta​tak. „Stvar​no”, od​go​vo​ri​la mi je kroz smeh, „meni si ti po​stao neka vr​sta an​đe​la ču​va​ra pa po iner​ci​ji za​klju​ču​jem da mi​sliš isto što i ja.” To me je uz​ne​mi​ri​lo. Ni​sam baš že​leo da po​mi​sli da su moje mi​sli is​to​vet​ne nje​ni​ma. Ipak su mi​sli deo lič​ne in​ti​me. Ipak, is​to​vre​me​no me je pre​pla​vi​la i neka vr​sta ne​žno​sti. Ose​ćao sam da je Maja bes​po​moć​na, te se zbog toga po​vla​či u neki svoj unu​tra​šnji svet, bez že​lje da vidi šta se de​ša​va u tu​đim sve​to​vi​ma, koji su je ve​ro​vat​no već po​vre​di​li. Pa ipak, ako je i bilo tako, ona je ima​la po​ve​re​nja u mene, a po​što nije mo​gla ili mo​žda nije hte​la da uđe u moj svet, ma​šta​la je da ja mogu da uđem u njen. Bio sam zbu​njen kada smo ušli u ku​ći​cu. Ljup​ka prem​da spar​tan​ska. Tek smo za​ko​ra​či​li u maj pa je u br​-

di​ma još bilo sve​že. Po​če​la je da pali ka​min, a čim su se po​ja​vi​li prvi ži​vah​ni pla​mič​ci, usta​la je i upu​ti​la mi za​do​vo​ljan po​gled. Lice joj je još uvek bilo cr​ven​ka​sto od va​tre. „Baš sam… za​do​volj​na”, ka​za​la je, a upra​vo to nje​no za​do​volj​stvo me je osvo​ji​lo. „I ja sam… za​do​vo​ljan”, re​kao sam, a onda do​dir​nuo nje​na ra​me​na i go​to​vo ne​sve​sno je po​lju​bio. Ose​tio sam kako se pri​vi​ja uz mene, ta​na​na kao gran​či​ca. Bra​ga​do​čo nije bio u pra​vu: ima​la je gru​di, male ali čvr​ste, ose​ćao sam ih. Pe​sma nad pe​sma​ma: kao dva la​ne​ta bli​zan​ca, koji pasu među lji​lja​ni​ma. „Za​do​volj​na sam”, po​no​vi​la je. Po​ku​šao sam da pru​žim po​sled​nji ot​por: „Jesi li sve​sna da bih mo​gao otac da ti bu​dem?” „Ka​kav di​van in​cest”, re​kla je. Sela je na kre​vet i za tren oka ve​štim po​kre​ti​ma sto​pa​la za​vr​lja​či​la ci​pe​le. Mo​žda je Bra​ga​do​čo bio u pra​vu da je luda, ali me je taj gest na​te​rao na pre​da​ju. Pre​sko​či​li smo ru​čak. Bili smo u nje​nom ku​ćer​ku do uve​če, nije nam ni na pa​met pa​da​lo da se vra​ti​mo u Mi​la​no. Bio sam za​ro​bljen. Či​ni​lo mi se da imam dva​de​set go​di​na, ili ba​rem samo tri​de​set, kao ona. „Majo”, re​kao sam joj sle​de​ćeg ju​tra to​kom po​vrat​ka kući, „mo​ra​mo da osta​ne​mo da ra​di​mo sa Si​me​i​jem dok ne sku​pi​mo malo para, a onda ću te iz​vu​ći iz tog zve​ri​nja​ka. Iz​dr​ži još malo. A onda ćemo da vi​di​mo, mo​žda bi​smo mo​gli da ode​mo u neke da​le​ke eg​zo​tič​ne kra​je​ve.” „Či​sto sum​njam, ali baš je lepo ma​šta​ti o tome, Tu​si​ta​la. Za sada, ako bu​deš uz mene, is​tr​pe​ću čak i Si​me​i​ja i sa​sta​vlja​ću ho​ro​skop.”

XI Pe​tak, 8. maj

Tog 5. maja uju​tro Si​mei je de​lo​vao uz​bu​đe​no. „Imam je​dan za​da​tak koji tre​ba da po​ve​rim ne​kom od vas, re​ci​mo Pa​la​ti​nu, koji je tre​nut​no slo​bo​dan. Ve​ro​vat​no ste pro​či​ta​li da je to​kom pro​te​klih ne​ko​li​ko me​se​ci - što zna​či da je u fe​bru​a​ru to bila sve​ža vest - je​dan su​di​ja iz Ri​mi​ni​ja ot​po​čeo is​tra​gu o upra​vlja​nju i po​slo​va​nju u iz​ve​snom bro​ju sta​rač​kih do​mo​va. Sen​za​ci​o​nal​na tema po​sle slu​ča​ja Pio Al​ber​go Tri​vul​cio. Ni​je​dan od tih do​mo​va nije u vla​sni​štvu na​šeg iz​da​va​ča, ali zna​te da on po​se​du​je dru​ge sta​rač​ke do​mo​ve, ta​ko​đe u pre​de​lu gde se na​la​zi i Ri​mi​ni, na ja​dran​skoj oba​li. Mo​glo bi se do​go​di​ti da, pre ili ka​sni​je, taj su​di​ja iz Ri​mi​ni​ja poč​ne da za​ba​da nos i u ko​men​da​to​ro​ve po​slo​ve. Zato će na​šem iz​da​va​ču biti dra​go da vidi kako se na to su​dij​sko nju​ška​lo može ba​ci​ti sen​ka sum​nje. Imaj​te u vidu da da​nas za od​ba​ci​va​nje neke op​tu​žbe nije ne​op​hod​no da do​ka​zu​je​te ne​vi​nost, do​volj​no je da ocr​ni​te ono​ga koji vas op​tu​žu​je. Sto​ga ću vam ka​za​ti ime i pre​zi​me tog tipa, a Pa​la​ti​no će skok​nu​ti do Ri​mi​ni​ja, opre​mljen ka​se​to​fo​nom i fotoapa​ra​tom. Pra​ti​te tog pre​po​šte​nog dr​žav​nog slu​žbe​ni​ka, a zna​mo da ne po​sto​ji sto​po​stot​no po​šte​na oso​ba, mo​žda nije pe​do​fil, nije ubio svo​ju babu, nije pri​mao mito, ali ne​što ne​u​o​bi​ča​je​no si​gur​no je ura​dio. Ili, ako mi do​pu​sti​te da se tako iz​ra​zim, ono​me što taj sva​kod​nev​no čini pri​do​da​će​te ni​jan​su ne​u​o​bi​ča​je​nog. Pa​la​ti​no, pu​sti​te ma​šti na vo​lju. Je​smo li se ra​zu​me​li?” Na​kon tri dana Pa​la​ti​no se vra​tio i do​neo pri​lič​no soč​ne ve​sti. Sni​mio je su​di​ju kako sedi na klu​pi u ne​kom par​ki​ću, ner​vo​zno pali ci​ga​re​tu za ci​ga​re​tom, kraj nje​go​vih sto​pa​la vide se de​se​ti​ne opu​ša​ka. Pa​la​ti​no nije znao da li to može da bude za​ni​mlji​vo, ali Si​me​i​jev od​go​vor bio je po​tvr​dan: od tog čo​ve​ka oče​ku​je​mo od​me​re​nost i objek​tiv​nost, a on oda​je uti​sak ne​ka​kvog nerv​či​ka i, što je još gore, ne​rad​ni​ka koji, ume​sto da oka​pa nad slu​žbe​nim spi​si​ma, gubi vre​me len​ča​re​ći po par​ki​ći​ma. Pa​la​ti​no ga je sni​mio i kroz izlog kako ruča u ne​kom ki​ne​skom re​sto​ra​nu. I to šta​pi​ći​ma. „Sjaj​no”, re​kao je Si​mei, „naš či​ta​lac ne odla​zi u ki​ne​ske re​sto​ra​ne, mo​žda ih tamo gde on sta​nu​je i nema, i ne bi mu ni​ka​da palo na pa​met da jede šta​pi​ći​ma, kao di​vljak. Šta tra​ži ovaj tip među tim Ki​ne​zi​ma, za​pi​ta​će se naš či​ta​lac. Ako je če​sti​ti su​di​ja, za​što ne po​je​de neko pe​ci​vo ili ta​njir špa​ge​ta, kako do​li​ku​je?” „Da je samo to, pa još i ne​ka​ko”, do​dao je Pa​la​ti​no, „nosi i ča​ra​pe u boji, sma​ragd​ne, čini mi se, ili ze​le​ne kao tra​va, i pa​ti​ke.” „No​sio je te​ni​si​ce! I ze​le​ne ča​ra​pi​ce!”, odu​še​vlje​no je us​klik​nuo Si​mei. „Taj tip je ki​coš, ili tru​li hi​pik, kako se ne​ka​da go​vo​ri​lo. Lako bi ga bilo za​mi​sli​ti i kako za​vi​ja džo​int. Ali to ne​će​mo mi reći, do tog za​ključ​ka či​ta​lac mora sam da dođe. Po​ra​di​te na tim či​ni​o​ci​ma, Pa​la​ti​no, neka kraj​nji re​zul​tat bude su​di​jin por​tret pre​pun za​tam​nje​nih osen​če​nja, i tog čo​ve​ka smo po​sta​vi​li na svo​je me​sto. Iz ne​če​ga što nije ni​ka​kva vest iz​vu​kli smo pra​vu vest. I ni​šta ni​smo sla​ga​li. Ve​ru​jem da će ko​men​da​tor ce​ni​ti vaš trud. I trud svih nas, ra​zu​me se.” Ume​šao se Lu​či​di: „Ozbilj​ne no​vi​ne tre​ba da ima​ju ar​hi​vu.” „U kom smi​slu?”, za​pi​tao je Si​mei. „Ne​što po​put una​pred pri​pre​mlje​nih čla​na​ka, ono što Ame​ri​kan​ci zovu kro​ko​di​li​ma. No​vin​ska re​dak​ci​ja ne srne sebi da do​zvo​li da bude za​te​če​na kada u de​set uve​če stig​ne vest da je pre​mi​nu​la neka zna​čaj​-

na lič​nost, ne sme da se do​go​di da niko nije ka​dar da u roku od pola sata sa​sta​vi ne​kro​log koji sa​dr​ži sve bit​ne po​dat​ke. Sto​ga se una​pred pri​pre​mi na de​se​ti​ne ne​kro​lo​ga, eto, to su kro​ko​di​li, tako da kad neko iz​ne​na​da umre, već ima​mo spre​man ne​kro​log, tre​ba samo da se doda tač​no vre​me i da​tum smr​ti.” „Ali za naše nul​te bro​je​ve mi ne mo​ra​mo o ta​kvim do​ga​đa​ji​ma da pi​še​mo is​tog dana. Ako pri​pre​ma​mo broj za odre​đe​ni da​tum, do​volj​no je da po​tra​ži​mo šta su no​vi​ne ob​ja​vlje​ne tog dana za​be​le​ži​le i eto nam kro​ko​di​la”, re​kao sam. „Osim toga, uba​ci​će​mo ne​kro​log samo ako je reč o smr​ti ne​kog mi​ni​stra, ili šta ti ga ja znam, ne​kog krup​nog in​du​stri​jal​ca”, za​klju​čio je Si​mei, „a ne tamo ne​kog be​zna​čaj​nog pe​sni​ka za kog naši či​ta​o​ci nisu ni​ka​da ni čuli. Ta​kvi slu​že za po​pu​nja​va​nje stra​ni​ca po​sve​će​nih kul​tu​ri, na ko​ji​ma zna​čaj​ni li​sto​vi mo​ra​ju sva​kod​nev​no da ob​ja​vlju​ju be​smi​sle​ne ve​sti i osvr​te.” „Osta​jem pri svo​me”, ka​zao je Lu​či​di, „kro​ko​di​li su bili tek pri​mer, ali ar​hi​va je va​žna, kako bi​smo o ne​koj lič​no​sti ima​li sve in​di​skret​ne po​dat​ke koji mogu da po​slu​že za ra​zli​či​te vr​ste čla​na​ka. To bi nas po​šte​de​lo jur​nja​ve za ta​kvim sa​zna​nji​ma u po​sled​njem tre​nut​ku.” „Ra​zu​mem”, re​kao je Si​mei, „ali to je luk​suz koji sebi mogu da pri​u​šte ve​li​ki dnev​ni li​sto​vi. Ar​hi​va pod​ra​zu​me​va go​mi​lu is​tra​ži​va​nja, a ja ne mogu ni​ko​ga od vas da upreg​nem da sa​ku​plja ta​kve po​dat​ke po ceo bož​ji dan.” „Ama ni slu​čaj​no”, na​sme​šio se Lu​či​di. „Ar​hi​vu može da sa​sta​vlja i neki stu​dent, koji bi za tri​ča​vi ho​no​rar pre​gle​dao zbir​ke no​vi​na i ča​so​pi​sa. Ne mi​sli​te valj​da da do​si​jei, ne samo u no​vi​na​ma, već i u taj​nim slu​žba​ma, sa​dr​že neke ne​po​zna​te po​dat​ke? Čak ni taj​ne slu​žbe ne mogu da tra​će vre​me na ta​kve po​slo​ve. Do​si​jei sa​dr​že iseč​ke iz no​vi​na, od​lom​ke čla​na​ka, u ko​ji​ma se iz​no​si ono što svi već zna​ju. Ne zna je​di​no onaj mi​ni​star, ili opo​zi​ci​o​ni vođa, ko​jem su na​me​nje​ni, zato što ni​kad nema vre​me​na da pro​či​ta no​vi​ne, pa mu ti po​da​ci iz​gle​da​ju kao dr​žav​ne taj​ne. Do​si​jei sa​dr​že ne​po​ve​za​ne ve​sti, tako da onaj koga to za​ni​ma tre​ba da ih ob​ra​di na ta​kav na​čin da iza​zo​vu sum​nju, da po​sta​nu alu​zi​je. U jed​nom iseč​ku iz no​vi​na na​vo​di se kako je taj i taj pre ne​ko​li​ko go​di​na pla​tio ka​znu zbog pre​br​ze vo​žnje, u dru​gom da je isti taj pro​šlog me​se​ca po​se​tio neki kamp mla​dih iz​vi​đa​ča, a u tre​ćem da su ga juče vi​de​li u ne​koj di​sko​te​ci. To je od​lič​na po​la​zna osno​va za ra​zvi​ja​nje teze da je tu reč o be​skru​pu​lo​znom čo​ve​ku koji krši sa​o​bra​ćaj​ne pro​pi​se kako bi odla​zio na me​sta gde se kon​zu​mi​ra al​ko​hol, i da mu se pri​tom ve​ro​vat​no, ka​žem ve​ro​vat​no, ali to je ne​sum​nji​vo, do​pa​da​ju de​ča​ci. To je do​volj​no da mu na​ru​ši​mo ugled. I to iz​no​se​ći samo su​štu isti​nu. Osim toga, moć do​si​jea leži i u tome što uop​šte ne mo​ra​mo ni da ga po​ka​zu​je​mo: do​volj​no je da na​go​ve​sti​mo da po​sto​ji i da sa​dr​ži po​dat​ke koje bi​smo mo​gli na​zva​ti za​ni​mlji​vim. Taj i taj će sa​zna​ti da o nje​mu ima​mo ne​ka​kve po​dat​ke, neće zna​ti ka​kve, ali sva​ko od nas ima po​ne​što što želi da sa​kri​je, i tip je već u klop​ci: čim nam od nje​ga za​tre​ba bilo šta, sa​ra​đi​va​će i biće ma​nji od ma​ko​vog zrna.” „Svi​đa mi se ta ra​bo​ta s do​si​je​i​ma”, pri​me​tio je Si​mei. „Na​šem iz​da​va​ču bi še do​pa​lo da se do​mog​ne oruž​ja po​mo​ću kog bi za​u​zdao one koji ga ne vole, ili one koje on ne voli. Ko​le​ga Ko​lo​na, bu​di​te lju​ba​zni, sa​sta​vi​te spi​sak oso​ba koje bi mo​gle ima​ti neka po​sla s na​šim iz​da​va​čem, na​đi​te ne​kog pro​pa​log stu​den​ta bez pre​bi​je​ne pare i daj​te mu da sa​sta​vi de​se​tak ta​kvih do​si​jea, to​li​ko će za sada biti do​volj​no. Čini mi se da je to iz​vr​stan po​du​hvat, a ne ko​šta go​to​vo ni​šta.” „To rade i po​li​ti​ča​ri”, za​klju​čio je Lu​či​di, a nje​gov iz​raz lica go​vo​rio je da je čo​vek koji zna kako svet funk​ci​o​ni​še. „ A vi, go​spo​đi​ce Fre​zi​ja”, za​ki​ko​tao se Si​mei, „ne​moj​te da me gle​da​te tako za​pre​pa​šće​no. Zar mi​sli​te da vaši tra​čer​ski ča​so​pi​si ne​ma​ju ar​hi​vu? Mo​žda su vas po​sla​li da fo​to​gra​fi​še​te neki glu​mač​ki par, ili neku star​le​tu s te​le​vi​zi​je u dru​štvu ka​kvog fud​bal​skog asa, koji jesu pri​sta​li da se drže za ruke, ali da bi se po​sti​glo da oni dođu na to odre​đe​no me​sto i da se ne bune što ih sli​ka​te, vaš ured​nik ih je si​gur​no oba​ve​stio da će tako iz​be​ći ob​ja​vlji​va​nje naj​in​tim​ni​jih taj​ni, re​ci​mo da je de​voj​ka, pre ne​ko​li​ko go​di​na, ra​di​la u agen​ci​ji za po​slov​nu prat​nju.”

Po​sma​tra​ju​ći Maju, Lu​či​di, koji je mo​žda imao dušu, odlu​čio je da pro​me​ni temu. „Da​nas sam ova​mo do​šao do​no​se​ći vam dru​ge ve​sti koje, ra​zu​me se, po​ti​ču iz moje lič​ne ar​hi​ve. Na dan 5. juna 1990. mar​kiz Ale​san​dro Đe​ri​ni osta​vio je ve​li​ko na​sled​stvo fon​da​ci​ji Đe​ri​ni, cr​kve​nom udru​že​nju pod kon​tro​lom Sa​le​zi​jan​skog brat​stva. I dan-da​nas se ne zna gde je taj no​vac za​vr​šio. Neki na​go​ve​šta​va​ju da su ga sa​le​zi​jan​ci do​bi​li, ali da se pra​ve ludi kako bi iz​be​gli pla​ća​nje po​re​za. Veća je ve​ro​vat​no​ća da ga još nisu do​bi​li i šu​ška se da is​pla​ta za​vi​si od ne​kog ta​jan​stve​nog po​sred​ni​ka, mo​žda ne​kog advo​ka​ta, koji, na​vod​no, za​hte​va pro​vi​zi​ju koja opa​sno liči na pra​vi prav​ca​ti mito. Ali ko​la​ju i gla​si​ne da toj ra​bo​ti idu na​ru​ku i iz​ve​sni kru​go​vi u okvi​ru sa​mog Sa​le​zi​jan​skog brat​stva, dru​gim re​či​i​ma, mo​gla bi da bude u pi​ta​nju ne​za​ko​ni​ta de​o​ba ple​na. Za​sad se o tome samo na​ga​đa, ali mo​gao bih da po​ku​šam da od ne​kog dru​gog sa​znam i ne​što bli​že.” „Slo​bod​no po​ku​šaj​te”, ka​zao je Si​mei, „ali ne​moj​te se za​me​ra​ti sa​le​zi​jan​ci​ma i Va​ti​ka​nu. U naj​bo​ljem slu​ča​ju, čla​nak bi mo​gao da ide pod na​slo​vom Sa​le​zi​jan​ci žr​tve pre​va​re sa zna​kom pi​ta​nja na kra​ju. Tako ćemo iz​be​ći su​kob s nji​ma.” „A ako bi​smo čla​nak na​slo​vih Sa​le​zi​jan​ci kon​for​mi​sti?”, ogla​sio se Kam​bri​ja, po obi​ča​ju, po​gre​šnim pi​ta​njem. Ume​šao sam se odluč​nim to​nom: „Mi​slio sam da sam bio ja​san. Kon​for​mi​sti su za naše či​ta​o​ce oni koji vole luk​suz, a to može da bude uvre​dlji​vo za sa​le​zi​jan​ske ka​lu​đe​re.” „Upra​vo tako”, re​kao je Si​mei. „Da mi osta​ne​mo samo pri ši​re​nju uop​šte​nih sum​nji. Tu neko lovi u mut​nom, i prem​da ne zna​mo ko je to, si​gur​no ćemo ga za​pla​ši​ti. To nam je do​volj​no. Doc​ni​je ćemo na​pla​ti​ti taj dug, od​no​sno, na​pla​ti​će ga naš iz​da​vač kada za to kuc​ne čas. Sva​ka čast, Lu​či​di, samo na​pred! Uz naj​ve​će po​što​va​nje pre​ma sa​le​zi​jan​ci​ma, mo​lim vas, ali malo zor​ta neće ni nji​ma ško​di​ti.” „Izvi​ni​te” sti​dlji​vo je upi​ta​la Maja, „ali zar naš iz​da​vač odo​bra​va ili će odo​bri​ti tu po​li​ti​ku, da je tako na​zo​ve​mo, pra​vlje​nja do​si​jea i sa​ku​plja​nja ne​u​god​nih po​da​ta​ka koji iza​zi​va​ju sum​nju? Pi​tam tek ona​ko, iz ra​do​zna​lo​sti.” „Mi ne mo​ra​mo iz​da​va​ču da po​la​že​mo ra​ču​ne o na​šim no​vi​nar​skim po​stup​ci​ma”, uvre​đe​no je od​bru​sio Si​mei. „Ko​men​da​tor ni​ka​da nije po​ku​šao da uti​če na mene ni na koji na​čin. A sad, na po​sao, svi na po​sao!” Toga dana vo​dio sam sa Si​me​i​jem i je​dan vrlo po​ver​ljiv raz​go​vor u če​ti​ri oka. Ra​zu​me se da ni​sam smeo s uma zbog čega me je tamo do​veo, i već sam pret​hod​no ski​ci​rao be​le​ške za ne​ko​li​ko po​gla​vlja knji​ge Su​tra: juče. Go​vo​rio sam pre​te​žno o re​dak​cij​skim sa​stan​ci​ma koje smo odr​ža​li, ali sam obr​nuo ulo​ge, to jest, pri​ka​zao sam Si​me​i​ja kao bor​ca koji ne pre​za od ob​ja​vlji​va​nja isti​ne, iako mu sa​rad​ni​ci sa​ve​tu​ju da bude opre​zan. Po​mi​šljao sam čak i da do​dam još jed​no, naj​sve​ži​je po​gla​vlje, u ko​jem ga neko sve​šte​no lice na vi​so​kom po​lo​ža​ju u cr​kve​noj hi​je​rar​hi​ji, neko bli​zak sa​le​zi​jan​ci​ma, po​zi​va te​le​fo​nom i slat​ko​re​či​vo moli da se oka​ne te zlo​sreć​ne epi​zo​de s mar​ki​zom Đe​ri​ni​jem. Da i ne spo​mi​njem dru​ge te​le​fon​ske po​zi​ve, kada su ga pri​ja​telj​ski upo​zo​ra​va​li da ne bla​ti Sta​rač​ki dom Pio Al​ber​go Tri​vul​cio. A Si​mei je uvek, po​put Hamf​fi​ja Bo​gar​ta u onom fil​mu, od​vra​ćao: to ti je štam​pa, lepi moj, i ti tu ne mo​žeš baš ni​šta! „Ve​li​čan​stve​no”, uz​bu​đe​no je us​klik​nuo Si​mei, „vi ste dra​go​cen sa​rad​nik, ko​le​ga Ko​lo​na, tre​ba da na​sta​vi​mo u is​tom tonu.” Na​rav​no da sam se ose​tio po​ni​že​nim još i više nego Maja, koja mora da piše ho​ro​skop, ali u tom tre​nut​ku bio sam u kolu i mo​rao sam da igram. I zbog bu​duć​no​sti u eg​zo​tič​nim kra​je​vi​ma, gde god da su. Ma​kar to bio i obli​žnji Lo​a​no - što bi za jed​nog gu​bit​ni​ka mo​glo biti sa​svim do​volj​no.

XII Po​ne​d e​ljak, 11. maj

Na​red​nog po​ne​delj​ka Si​mei nas je oku​pio: „Ko​le​ga Ko​stan​ca”, re​kao je, „u član​ku o pro​sti​tut​ka​ma ko​ri​sti​te iz​ra​ze kao što su: pra​vi​ti sra​nja, za​jeb, kur​če​nje, a na​vo​di​te i reči neke uli​čar​ke koja ne​ko​ga tera u pi​zdu ma​te​ri​nu.” „Ali to je​ste tako”, po​bu​nio se Ko​stan​ca. „Sada se psov​ke već svu​da mogu čuti, i na te​le​vi​zi​ji, čak se i ot​me​ne go​spo​đe me​đu​sob​no ša​lju u pi​zdu ma​te​ri​nu.” „Kako se po​na​ša​ju go​spo​đe iz vi​so​kog dru​štva, to nas ne za​ni​ma. Mi mo​ra​mo da mi​sli​mo na či​ta​o​ce koji još uvek za​zi​ru od psov​ki. Ko​ri​sti​te opi​sne iz​ra​ze. Ko​lo​na?” Ume​šao sam se: „Može sa​svim lepo da se kaže: gad​no za​br​lja​ti, pre​va​ra, is​pra​zno ra​zme​ta​nje i no​si​te se u tri lepe.” „Ko zna šta rade lju​di kad odu u te tri lepe”, za​ce​re​kao se Bra​ga​do​čo. „E, šta tamo rade, to ne mo​ra​mo da ka​že​mo”, od​vra​tio je Si​mei. Po​tom smo se ba​vi​li dru​gim te​ma​ma. Na​kon sat vre​me​na, po za​vr​šet​ku sa​stan​ka, Maja je po​zva​la Bra​ga​do​ča i mene u stra​nu: „Ja neću više da se ja​vljam za reč po​što uvek ne​što za​br​ljam, ali bilo bi lepo da ob​ja​vi​mo je​dan spi​sak pri​god​nih za​me​na.” „Za​me​na za šta”, upi​tao je Bra​ga​do​čo. „Pa za psov​ke o ko​ji​ma smo go​vo​ri​li.” „Ali o tome smo raz​go​va​ra​li pre sat vre​me​na!”, ozlo​je​đe​no je re​kao Bra​ga​do​čo, do​ba​civ​ši mi zna​ča​jan po​gled, kao da mi po​ru​ču​je: vi​diš, ona to stal​no radi. „Pu​sti sad to”, re​kao sam mu po​mir​lji​vim to​nom, „ako je ona već raz​mi​šlja​la o tome… Haj​de, Majo, ot​krij nam svo​je naj​skro​vi​ti​je mi​sli.” „Da​kle, bilo bi lepo da pre​dlo​ži​mo da se, sva​ki put kad nas ne​što ne​pri​jat​no iz​ne​na​di ili že​li​mo da iz​ra​zi​mo ne​za​do​volj​stvo, ume​sto e, do kur​ca, ka​že​mo e, do mu​škog or​ga​na za oba​vlja​nje pol​nog čina i mo​kre​nje, koji se sa​sto​ji od ko​re​na, tela i gla​vi​ća, a sa​či​nja​va​ju ga tri sun​đe​ra​sta tki​va, iz​me​đu ko​jih se na​la​zi mo​krać​na cev, ukra​do​še mi nov​ča​nik!” „Ama, ludi ste kao stru​ja”, re​kao joj je Bra​ga​do​čo. „Ko​lo​na, da li bi mo​gao da do​đeš do mog sto​la, hoću da ti po​ka​žem ne​što.” Po​šao sam za Bra​ga​do​čom, na​mig​nuv​ši Maji, čiji su me au​ti​stič​ni is​pa​di, ako bi se tako mo​gli na​zva​ti, sve više oča​ra​va​li. Svi su već oti​šli, smr​ka​va​lo se, a na sve​tlu sto​ne lam​pe Bra​ga​do​čo je li​stao neki sve​ža​nj fo​to​ko​pi​ja. „Ko​lo​na”, ot​po​čeo je, čvr​sto ste​žu​ći svo​je be​le​žni​ce na gru​di​ma, kao da želi da ih sa​kri​je od bilo či​jeg po​gle​da, „po​gle​daj ove do​ku​men​te koje sam pro​na​šao u ar​hi​vu. Su​tra​dan po​sle iz​la​ga​nja na Lo​ret​skom trgu, Mu​so​li​ni​jev leš pre​ba​čen je na uni​ver​zi​tet​sku kli​ni​ku za sud​sku me​di​ci​nu, radi au​top​si​je, i evo le​kar​skog na​la​za. Či​taj: Za​vod za sud​sku me​di​ci​nu i osi​gu​ra​nje Kra​ljev​skog uni​ver​zi​te​ta u Mi​la​nu, pro​fe​sor Ma​rio Ka​ta​be​ni, ob​duk​ci​o​ni za​pi​snik br. 7241, sa​či​njen 30. apri​la 1945. go​di​ne, kada je oba​vlje​-

na ob​duk​ci​ja leša Be​ni​ta Mu​so​li​ni​ja, pre​mi​nu​log 28. apri​la 1945. Telo je pri​pre​mlje​no, na​la​zi se na ob​duk​ci​o​nom sto​lu i bez ode​će je. Te​ži​na iz​no​si 72 kg. Vi​si​nu je mo​gu​će samo pri​bli​žno odre​di​ti i iz​no​si oko 166 cm, a ta ne​pre​ci​znost je iza​zva​na obim​nim tra​u​ma​ma gla​ve. Lice je iz​o​bli​če​no usled sve​o​bu​hvat​nih po​vre​da na​sta​lih po​mo​ću va​tre​nog oruž​ja, kao i zbog kon​tu​zi​ja, zbog čega su crte bez​ma​lo ne​pre​po​zna​tlji​ve. Ne mogu se oba​vi​ti an​tro​po​me​trij​ski pre​gle​di gla​ve jer je iz​o​bli​če​na po​me​nu​tom frak​tu​rom ko​sti​ju lica i lo​ba​nje… Da pre​sko​či​mo malo i ide​mo da​lje: Gla​va, iz​o​bli​če​na usled zdro​blje​no​sti ce​lo​kup​nog ske​le​ta zbog du​bo​kog ulu​blje​nja u či​ta​vom te​me​no-po​ti​ljač​nom pre​de​lu s leve stra​ne i na​gnje​či​ne u pre​de​lu očne du​plje sa iste stra​ne, gde je očna ja​bu​či​ca zgnje​če​na i is​pu​ca​la, tako da je is​cu​ri​la sva teč​nost iz sta​kla​stog tela; ma​sno tki​vo očne du​plje ve​ćim de​lom ogo​lje​no usled ši​ro​ke ras​ce​pi​ne, u nje​ga nije pro​dr​la krv. U sre​di​šnjem če​o​nom pre​de​lu i u le​vom te​me​no-če​o​nom delu dve ši​ro​ke, ne​pre​kid​ne bra​zde vla​si​šta, s po​de​ro​ti​na​ma na ivi​ca​ma, sva​ka od njih oko 6 cm ši​ri​ne, pre​kri​va​ju ske​let lo​ba​nje. U po​ti​ljač​nom pre​de​lu s de​sne stra​ne u od​no​su na sre​di​šnju raz​del​nu li​ni​ju na​la​ze se dva otvo​ra na ma​loj uza​jam​noj uda​lje​no​sti, sa ispup​če​nji​ma na ivi​ca​ma, ne​pra​vil​nog obli​ka, čiji preč​nik iz​no​si, pri​bli​žno, naj​vi​še 2 cen​ti​me​tra, a na nji​ho​voj po​vr​ši​ni po​ma​lja se pot​pu​no zdro​blje​no ka​ša​sto mo​žda​no tki​vo, bez tra​go​va krv​nih po​dli​va. Da li shva​taš? Pot​pu​no zdro​blje​no ka​ša​sto mo​žda​no tki​vo!” Bra​ga​do​čo go​to​vo da je bio ob​li​ven zno​jem, drh​ta​le su mu ruke, niz do​nju usnu kli​zi​le su mu ka​plji​ce plju​vač​ke, iz​gle​dao je po​put ne​kog uz​bu​đe​nog žde​ro​nje koji je na​nju​šio po​ho​va​ni mo​zak, ili por​ci​ju škem​bi​ća u saf​tu, ili ma​sni gu​laš. I na​sta​vio je s či​ta​njem. Na po​tilj​ku, na ma​loj uda​lje​no​sti od de​snog dela sre​di​šnje raz​del​ne li​ni​je, pro​stra​na pu​ko​ti​na s otvo​rom čiji preč​nik iz​no​si go​to​vo 3 cen​ti​me​tra sa ispup​če​nji​ma na ivi​ca​ma i bez krv​nih po​dli​va. U pre​de​lu de​sne sle​po​oč​ni​ce, dva okru​gla​sta otvo​ra je​dan do dru​gog bla​go raz​de​ra​nih ivi​ca i bez krv​nih po​dli​va. U pre​de​lu leve sle​po​oč​ni​ce ši​ro​ka rupa s ivi​ca​ma koje štr​če, na či​joj se po​vr​ši​ni po​ma​lja zdro​blje​no ka​ša​sto mo​žda​no tki​vo. Pro​stra​ni iz​la​zni otvor uho​da na le​voj ušnoj školj​ki spo​lja​šnjeg uha: i ove dve pret​hod​no na​ve​de​ne po​vre​de iz​gle​da​ju kao ti​pič​ne po​vre​de na​ne​se​ne na​kon smr​ti. Na no​snom ko​re​nu mali otvor sa ogu​ljo​ti​nom i par​či​ći​ma zdro​blje​nih ko​sti​ju koje štr​če, sa ne​znat​nim krv​nim po​dli​vi​ma. Na de​snom obra​zu gru​pi​sa​na tri otvo​ra na koje se na​sta​vlja bra​zda koja ide u du​bi​nu, pro​te​žu​ći se una​zad, bla​go is​ko​še​na una​trag i bla​go is​ko​še​na uvis, sa ivi​ca​ma lev​ka​stog obli​ka, okre​nu​tim ka unu​tra, bez krv​nih po​dli​va. Vi​še​stru​ki pre​lom gor​nje vi​lič​ne ko​sti, sa ši​ro​kim raz​de​ro​ti​na​ma me​kog i ko​šta​nog tki​va gor​njeg nep​ca, koje pred​sta​vlja​ju po​vre​de na​ne​se​ne na​kon smr​ti. Sada ću opet pre​sko​či​ti je​dan deo, jer su to na​la​zi koji se od​no​se na po​lo​žaj rana, a nas ne za​ni​ma gde i kako su ga po​go​di​li, do​volj​no nam je da zna​mo da su ga ustre​li​li. Na ske​le​tu lo​ba​nje na​la​zi se mno​štvo vi​še​stru​kih pre​lo​ma, te je on usit​njen i ne​do​sta​ju broj​ni od​lo​mlje​ni par​či​ći, tako da se može di​rekt​no do​pre​ti do lo​banj​ske ča​u​re. De​blji​na lo​banj​skog kro​va je nor​mal​na. Tvr​da mo​žda​ni​ca ima na​gnje​čen iz​gled, s pro​stra​nim raz​de​ro​ti​na​ma u pred​njem delu i nema tra​go​va bilo ka​kvog epi​du​ral​nog ili hi​po​du​ral​nog kr​va​re​nja. Mo​zak i pro​du​že​nu mo​ždi​nu nije mo​gu​će u pot​pu​no​sti odvo​ji​ti od lo​ba​nje jer su mali mo​zak, mo​žda​ni most, sred​nji mo​zak i do​nji deo mo​žda​nih ko​mo​ra zdro​blje​ni i ka​ša​sti, a na nji​ma nema tra​go​va po​dli​va na​sta​lih usled kr​va​re​nja… ” Sva​ki put je po​na​vljao reč ka​šast, koju je pro​fe​sor Ka​ta​be​ni pre​ko​mer​no ko​ri​stio - oči​gled​no op​či​njen zdro​blje​no​šću tog leša - i to ga je po​na​vljao mal​te​ne na​sla​đu​ju​ći se, a po​vre​me​no bi ga iz​go​vo​rio kao ka​a​a​šast. Pod​se​ćao me je na Da​ri​ja Foa, kada je u ko​ma​du Sme​šna taj​na glu​mio se​lja​ka koji za​mi​šlja kako uto​lja​va glad je​lom o ko​jem od​u​vek sa​nja. „Ide​mo da​lje. Ostao je či​tav samo veći deo ispup​če​nih pre​de​la mo​žda​nih ko​mo​ra, dok žu​lje​vi​to telo i deo baze ve​li​kog mo​zga: ar​te​ri​je baze ve​li​kog mo​zga uoč​lji​ve su samo de​li​mič​no usled od​lo​ma na​sta​lih pri​li​kom vi​še​stru​kih pre​lo​ma ceb​kup​ne lo​banj​ske ča​u​re, i de​li​mič​no su još uvek po​ve​za​ne sa mo​žda​nom ma​som: tako uoč​lji​ve kor​ti​kal​ne gra​ne, među ko​ji​ma su i pred​nje mo​žda​ne ar​te​ri​je, ima​ju oču​-

va​ne, zdra​ve zi​do​ve… I mi​sliš li da bi neki le​kar, koji je, uo​sta​lom, ube​đen da se pred njim na​la​zi Du​če​ov leš, bio ka​dar da pre​po​zna čija je ta go​mi​la zdro​blje​nih ko​sti​ju i splje​ska​nog mesa? I kako je uop​šte mo​gao na miru da radi u toj ogrom​noj pro​sto​ri​ji (pi​sa​lo se o tome) dok ne​pre​kid​no ula​zi i iz​la​zi ko​je​ka​kav svet, no​vi​na​ri, par​ti​za​ni, na​pa​lje​ni ra​do​znal​ci? Dru​gi su pri​ča​li da je utro​ba le​ža​la za​bo​ra​vlje​na u uglu ob​duk​ci​o​nog sto​la, a da su dva bol​ni​ča​ra igra​la sto​ni te​nis s tim unu​tra​šnjim or​ga​ni​ma, do​ba​cu​ju​ći se ko​ma​di​ći​ma dži​ge​ri​ce, to jest plu​ća?” Dok je to go​vo​rio, Bra​ga​do​čo je bio na​lik na ma​čo​ra koji je mu​nje​vi​to sko​čio na te​zgu u ne​koj me​sa​ri. Da je imao br​ko​ve, na​ko​stre​ši​li bi mu se i po​drh​ta​va​li bi. „A ako na​sta​viš da či​taš, vi​de​ćeš da na že​lu​cu nisu pro​na​đe​ni ni​ka​kvi tra​go​vi čira, prem​da svi zna​mo da je Mu​so​li​ni pa​tio od te bo​le​sti, ne po​mi​nju se ni tra​go​vi si​fi​li​sa, iako su svi šu​ška​li da je po​koj​nik bo​lo​vao od te pol​ne bo​le​sti u po​od​ma​klom sta​di​ju​mu. Pri​me​ti, za​tim, da je Georg Ca​ha​ri​je, ne​mač​ki le​kar koji je le​čio Du​čea u Sa​lou, ne​du​go po​sle ovog ob​duk​ci​o​nog na​la​za sve​do​čio da je nje​gov pa​ci​jent imao ni​zak krv​ni pri​ti​sak, ane​mi​ju, uve​ća​nje je​tre, gr​če​ve u že​lu​cu i cre​vi​ma, kao i hro​nič​ni za​tvor. Me​đu​tim, pre​ma ovom ob​duk​ci​o​nom na​la​zu, sve je u redu, obim i iz​gled je​tre, kako na po​vr​šin​skom slo​ju, tako i u pre​se​ku, uo​bi​ča​jen, žuč​ni ka​na​li zdra​vi, bu​bre​zi i nad​bu​bre​žne žle​zde ne​o​šte​će​ni, mo​krać​ni ka​nal i ge​ni​ta​li​je nor​mal​ni. I be​le​ška na kra​ju: mo​zak, to jest nje​go​vi pre​o​sta​li de​lo​vi, uro​njen je u for​ma​lin radi da​ljih ana​tom​skih i hi​sto​pa​to​lo​ških is​pi​ti​va​nja, deo mo​žda​ne kore, na za​htev Zdrav​stve​ne slu​žbe Ko​man​de Pete ar​mi​je (Kal​vin S. Dra​jer) ustu​pljen je dr Vin​fre​du H. Over​hol​se​ru iz Psi​hi​ja​trij​ske bol​ni​ce Sve​te Eli​za​be​te u Va​šing​to​nu. Čiča miča i go​to​va pri​ča.” Či​tao je, gu​sti​ra​ju​ći sva​ki re​dak, kao da je leš pred nje​go​vim oči​ma, kao da može da ga do​dir​ne, kao da je u krč​mi Mo​ri​đi, i ume​sto da se sla​di svinj​skom ko​le​ni​com s ki​se​lim ku​pu​som, ba​la​vi nad onim pre​de​lom očne du​plje u ko​jem se na​la​zi zgnje​če​na i po​de​ra​na očna ja​bu​či​ca iz koje je is​cu​ri​la ce​lo​kup​na sta​kla​sta teč​nost, kao da kuša mo​žda​ni most, sred​nji mo​zak, do​nji deo mo​žda​nih ča​u​ra, kao da uži​va u tom mo​žda​nom tki​vu, go​to​vo pre​tvo​re​nom u kašu, koje se po​ma​lja. Ob​u​ze​la me muč​ni​na, ali mo​ram pri​zna​ti da sam u isti mah bio oča​ran nji​me i tim iz​mu​če​nim le​šom ko​jim se na​sla​đi​vao, kao kad ne​kog ju​na​ka ro​ma​na iz XIX veka hip​no​ti​še zmij​ski po​gled. Kako bih okon​čao to nje​go​vo odu​še​vlje​nje, na​po​me​nuo sam: „Ko zna čiji je to ob​duk​ci​o​ni na​laz.” „Tač​no. Vi​diš da je moja pret​po​stav​ka bila isprav​na: Mu​so​li​ni​je​vo telo uop​šte nije Mu​so​li​ni​je​vo, a sva​ka​ko da niko nije smeo da se za​ku​ne da je​ste nje​go​vo. Sada mogu da bu​dem spo​ko​jan u vezi s onim što se de​ša​va​lo od 25. do 30. apri​la.” Te ve​če​ri sam ose​tio istin​sku po​tre​bu za pro​či​šće​njem u Ma​ji​nom za​gr​lja​ju. A da bih njen lik iz​dvo​jio iz re​dak​ci​je, odlu​čio sam da joj ka​žem isti​nu, to jest da list Su​tra neće ni​ka​da ugle​da​ti sve​tio dana. „I bo​lje je što je tako”, ka​za​la je Maja, „neću više pa​ti​ti zbog vla​sti​te bu​duć​no​sti; Iz​dr​ža​će​mo ne​ko​li​ko me​se​ci, za​ra​di​će​mo tu cr​ka​vi​cu, tu pro​kle​tu šaku do​la​ra, je​ste da ih je malo, ali ćemo ih se do​če​pa​ti od​mah, a onda ćemo se oti​snu​ti put eg​zo​tič​nih kra​je​va.”

XIII Kraj maja.

Moj ži​vot se tada već od​vi​jao na dva ko​lo​se​ka. Da​nju po​ni​ža​va​ju​ći rad u re​dak​ci​ji, noću Ma​jin, a kat​kad i moj stan. Su​bo​tom i ne​de​ljom na Orti. Ve​če​ri su za obo​je bile ute​ha za dane pro​ve​de​ne sa Si​me​i​jem. Maja je odu​sta​la od iz​no​še​nja pre​dlo​ga koji će biti od​bi​je​ni, za​do​vo​lji​la se time da ih daje meni, iz ra​zo​no​de, ili za ute​hu. Jed​ne ve​če​ri po​ka​za​la mi je sve​šči​cu s brač​nim ogla​si​ma. „Čuj ka​kva je to di​vo​ta”, re​kla mi je, „je​di​no bih vo​le​la kada bih mo​gla da ih ob​ja​vim za​jed​no s tu​ma​če​nji​ma.” „U kom smi​slu?” „Slu​šaj: Zdra​vo, zo​vem se Sa​man​ta, imam 29go​di​na, za​vr​ši​la sam sred​nju ško​lu, do​ma​ći​ca, ra​zve​de​na, bez dece, tra​žim zgod​nog ali pre sve​ga ve​drog i za​bav​nog mu​škar​ca. Tu​ma​če​nje: bli​žim se tri​de​se​toj i, po​što me je muž osta​vio, s ovom di​plo​mom sred​nje eko​nom​ske, koju sam ste​kla na je​dvi​te jade, ni​sam na​šla po​sao, i sada se​dim u kući skr​šte​nih ruku po ceo bož​ji dan (ne​mam čak ni mu​sa​ve klin​ce da se o nji​ma sta​ram), tra​žim mu​škar​ca, ne mora da bude lep, samo da me ne osta​vi na ce​di​lu kao onaj ne​sreć​nik za kog sam bila uda​ta. Ili: Ka​ro​li​na, 33 go​di​ne, ne​u​da​ta, za​vr​šen fa​kul​tet, sa​mo​stal​na pre​du​zet​ni​ca, pre​fi​nje​na, crn​ka, vit​ka, sa​mo​u​ve​re​na i iskre​na, voli sport, film, po​zo​ri​šte, pu​to​va​nja, knji​ge, ples, otvo​re​na za mo​gu​će nove obla​sti in​te​re​so​va​nja, rado bi upo​zna​la pri​vlač​nog i ka​rak​ter​nog mu​škar​ca, ško​lo​va​nog i na do​brom po​lo​ža​ju, struč​nja​ka, funk​ci​o​ne​ra, ili ofi​ci​ra, sta​ro​sti naj​vi​še do 60 go​di​na, radi bra​ka. Tu​ma​če​nje: na​pu​ni​la sam tri​de​set i tre​ću, a još mi nije uspe​lo da ne​ko​ga ulo​vim, mo​žda zato što sam suva kao prit​ka i ni​ka​ko mi ne po​la​zi za ru​kom da po​sta​nem pla​vu​ša, ali na​sto​jim da ne raz​mi​šljam o tome; ne​ka​ko sam se do​ko​tr​lja​la do te di​plo​me na svet​skoj knji​žev​no​sti, ali nisu me pri​mi​li ni na jed​nom kon​kur​su za po​sao, sto​ga sam otvo​ri​la malu ra​di​o​ni​cu gde za mene na crno rade tri Al​ban​ca i pro​i​zvo​di​mo sok​ne koje pro​da​je​mo po se​li​ma i va​ro​ši​ca​ma kad su pi​jač​ni dani; ne​mam poj​ma šta mi se u stva​ri do​pa​da, po​ma​lo gle​dam te​le​vi​zi​ju, odla​zim u lo​kal​ni bio​skop ili po​zo​ri​šte s dru​ga​ri​com, či​tam no​vi​ne, na​ro​či​to zbog brač​nih ogla​sa, vo​lim da igram, ali niko me ne vodi na igran​ke, i samo kad bih na​šla bilo ka​kvog muža, bila bih sprem​na da za​vo​lim bilo šta dru​go, samo kad bi on bio si​tu​i​ran i kad bih mo​gla da se ra​to​si​ljam ovih sok​ni i Al​ba​na​ca; pri​hva​ti​la bih i ne​kog ma​tor​ca, po​želj​no ne​kog ko​mer​ci​ja​li​stu, ali može da pro​đe i slu​žbe​nik u ka​ta​stru, ili neki pu​kov​nik. Još je​dan: Pa​tri​ci​ja, 42go​di​ne, ne​u​da​ta, tr​go​vac po za​ni​ma​nju, crn​ka, vit​ka, bla​ga i ose​ćaj​na, želi da upo​zna oda​nog, če​sti​tog i iskre​nog mu​škar​ca, nije bi​tan brač​ni sta​tus, samo ako je vo​ljan za dru​že​nje. Tu​ma​če​nje: maj​ku mu, imam če​tr​de​set dve go​di​ne (i ne​moj​te sad da me pod​se​ća​te da bih, po​što se zo​vem Pa​tri​ci​ja, mo​gla ima​ti i pu​nih pe​de​set, kao i sve dru​ge žene s tim ime​nom), a nije mi po​šlo za ru​kom da se udam i ži​vo​ta​rim ra​de​ći u pi​ljar​ni​ci koju sam na​sle​di​la od si​ro​te po​koj​ne mame, po​ma​lo sam ano​rek​sič​na i u su​šti​ni ne​u​ro​tič​na; po​sto​ji li mu​ška​rac koji bi me od​veo u kre​vet, i baš me bri​ga da li je ože​njen, samo nek me do​bro iz​bum​be​ca? I ovaj: Još uvek ni​sam iz​gu​bio nadu da po​sto​ji žena koja je ka​dra da istin​ski voli, ne​o​že​njen sam, ban​kar​ski slu​žbe​nik, 29 go​di​na, ve​ru​jem da sam do​pa​dlji​vog iz​gle​da i ve​o​ma ži​vah​ne na​ra​vi, tra​žim lepu, ozbilj​nu i obra​zo​va​nu de​voj​ku koja bi že​le​la sa mnom da ostva​ri lju​bav​nu vezu iz sno​va. Tu​ma​če​nje: baš sam smo​tan s de​voj​ka​ma, i one ma​lo​broj​ne s ko​ji​ma sam bio, bile su obič​ne kra​ve koje za​ni​ma je​di​no da ulo​-

ve muža, mož’ mi​sli​ti što ću ja od ove bed​ne pla​ti​ce da iz​dr​ža​vam još i nju; a po​sle kažu da sam ži​vah​ne na​ra​vi kad ih po​ša​ljem u me​sto ro​đe​nja; da​kle, ni​sam za ba​ca​nje, ima li ne​gde neka kr​šna riba koja mi neće od​mah reći more, marš, želj​na do​brog kre​sa​nja bez oba​ve​za? A pro​na​šla sam i ovaj oglas, koji nije brač​ni, ali je ča​ro​ban: Po​zo​ri​šna tru​pa tra​ži glum​ce, sta​ti​ste, šmin​ke​ra, re​di​te​lja i kro​ja​či​cu za na​red​nu se​zo​nu. I koga uop​šte ima u toj tru​pi, mo​žda gle​da​la​ca?” Maja za​i​sta tra​ći svoj ta​le​nat u na​šoj re​dak​ci​ji: „Ne oče​ku​ješ valj​da da bi Si​mei tako ne​što ob​ja​vio? Ogla​si bi mo​žda i mo​gli da pro​đu, ali tvo​ja tu​ma​če​nja ni u kom slu​ča​ju!” „Znam, znam, ali mogu ba​rem da sa​nja​rim.” Po​tom, pred spa​va​nje, re​kla mi je: „Ti sve znaš, a da li znaš za​što se kaže pi​jan kao maj​ka i lupa kao mak​sim po di​vi​zi​ji?” „Ne, ne znam. Pi​taš me tako ne​što u glu​vo doba noći?” „E, ali ja znam, tač​ni​je, pro​či​ta​la sam pre neki dan. Ovo prvo se ko​ri​sti za ne​ko​ga ko je tre​šten pi​jan i po​sto​je dva ob​ja​šnje​nja nje​go​vog po​re​kla. Pre​ma jed​nom, le​ka​ri su u dav​no doba, u ne​do​stat​ku an​e​ste​tič​kih sred​sta​va, za olak​ša​va​nje po​ro​đaj​nih bo​lo​va že​na​ma da​va​li ra​ki​ju, pa su če​sto, pred sam po​ro​đaj, bi​va​le pro​pi​sno na​cvr​ca​ne. Pre​ma dru​gom, po meni uver​lji​vi​jem ob​ja​šnje​nju, na​rod je pod maj​kom pod​ra​zu​me​vao Maj​ku Ze​mlju, koja mora da bude do​bra​no na​to​plje​na da bi ra​đa​la plo​do​ve. Dru​gi iz​raz ko​ri​sti​mo kada ho​će​mo da ka​že​mo da neko go​vo​ri glu​po​sti, ali malo ko zna da mak​sim nije neki voj​nik Mak​sim, već za​pra​vo mi​tra​ljez na​zvan po bri​tan​skom kon​struk​to​ru i pro​na​la​za​ču ame​rič​kog po​re​kla, Haj​ra​mu Sti​ven​su Mak​si​mu. Po​čeo je da se ko​ri​sti u Pr​vom svet​skom ratu, a ispa​lji​vao je šest​sto me​ta​ka u mi​nu​ti, da​kle, ko​sio je cele di​vi​zi​je. U po​re​đe​nju sa sa​vre​me​nim mi​tra​lje​zi​ma, bio je pre​te​žak i glo​ma​zan, čak če​ti​ri voj​ni​ka mo​ra​la su da ga op​slu​žu​ju: pune mu​ni​ci​jom, do​no​se vodu za hla​đe​nje, ci​lja​ju metu, i još je​dan koji je pu​cao iz nje​ga.” „Ka​kvo bla​go ja imam kraj sebe! Kada te za​ni​ma​ju ova​kvi ku​ri​o​zi​te​ti, kako si go​di​na​ma mo​gla da se ba​viš onim sen​ti​men​tal​nim ve​za​ma?” „Zbog para, pro​kle​tih para. Biva to kad si gu​bit​nik.” Pri​bi​la se uz mene: „Ali sada više ni​sam to​li​ki gu​bit​nik, po​što sam tebe osvo​ji​la kao pre​mi​ju na lu​tri​ji.” Šta od​go​vo​ri​ti ta​kvoj ša​ša​vi​ci, reči su su​vi​šne, pre​o​sta​je samo da po​no​vo vo​dim lju​bav s njom. Pre​pu​stiv​ši se tom po​ri​vu, ose​ćao sam se go​to​vo kao po​bed​nik. Dva​de​set i tre​ćeg maja uve​če ni​smo gle​da​li te​le​vi​zi​ju i tek su​tra​dan smo pro​či​ta​li u no​vi​na​ma o aten​ta​tu na su​di​ju Fal​ko​nea. Nas dvo​je bili smo za​pre​pa​šće​ni, a i osta​li u re​dak​ci​ji tog ju​tra bili su do​ne​kle uz​ne​mi​re​ni. Ko​stan​ca je upi​tao Si​me​i​ja da li tre​ba da pri​pre​mi​mo broj o tom slu​ča​ju. „Haj​de da to raz​mo​tri​mo”, sum​nji​ča​vo je od​vra​tio Si​mei. „Ako go​vo​ri​mo o Fal​ko​ne​o​voj smr​ti, mo​ra​mo da po​me​ne​mo ma​fi​ju, da ja​di​ku​je​mo što ne​ma​mo do​volj​no or​ga​na reda i tome slič​no. Tako bi​smo jed​nim udar​cem na sebe na​vu​kli bes po​li​ci​je, ka​ra​bi​nje​ra i ma​fi​je. Ne znam da li bi se sve to do​pa​lo ko​men​da​to​ru. Kada bu​de​mo pri​pre​ma​li pra​ve no​vi​ne, ako neko bude ba​cio bom​bu i neki su​di​ja od​le​ti u va​zduh, sva​ka​ko ćemo mo​ra​ti da pi​še​mo o tome, ali ako od​mah iz​ve​šta​va​mo o tome, po​sto​ji opa​snost da ćemo iz​ne​ti pret​po​stav​ke koje će na​red​nih dana biti opo​vrg​nu​te. To je ri​zik koji sva​ke pra​ve no​vi​ne mo​ra​ju da sno​se, ali za​što bi​smo mo​ra​li i mi? I kada je reč o pra​vim no​vi​na​ma, obič​no je naj​mu​dri​je re​še​nje da se ak​ce​nat sta​vi na sen​ti​men​tal​nu stra​nu slu​ča​ja, da se in​ter​vju​i​šu ro​đa​ci, koji će is​ka​za​ti svo​ja ose​ća​nja. Ako pa​žlji​vi​je po​gle​da​te, vi​de​će​te da se tako radi na te​le​vi​zi​ji, kada re​por​ter odla​zi da zvo​ni na vra​ta maj​ke či​jeg su de​se​to​go​di​šnjeg sina po​li​li ki​se​li​nom: Go​spo​đo, kako se ose​ća​te zbog si​no​vlje​ve smr​ti? Gle​da​o​ci​ma će oči biti pune suza i tako će svi biti sreć​ni i za​do​volj​ni. Ima ona lepa ne​mač​ka reč za to: Sc​ha​den​fre​u​de, uži​va​nje u tu​đoj ne​sre​ći. To je ose​ća​nje koje sva​ke no​vi​ne tre​ba da po​štu​ju i pot​hra​nju​ju. Ali mi za​sad ni​smo pri​nu​đe​ni da se

ba​vi​mo tim tri​ca​ma, a gnev i ogor​če​nje pre​pu​šta​mo le​vi​čar​skim gla​si​li​ma, koja su za to pra​vi struč​nja​ci. Osim toga, aten​tat na Fal​ko​nea i nije to​li​ko po​tre​sna vest. Su​di​je su ubi​ja​li i ra​ni​je, a ubi​ja​će ih i ubu​du​će. Uka​za​će nam se još pri​li​ka. Ovog puta ćemo to pre​sko​či​ti.” Po​što je Fal​ko​ne tako li​kvi​di​ran i po dru​gi put, po​sve​ti​li smo se ozbilj​ni​jim te​ma​ma. Ka​sni​je mi je pri​šao Bra​ga​do​čo i mu​nuo me lak​tom: „Jesi li vi​deo? Ja​sno ti je da i ova ra​bo​ta po​tvr​đu​je moju pri​ču.” „Ka​kve to veze ima, po​bo​gu?” „E, pa to još ne znam tač​no, ali neke veze si​gur​no ima. Sve živo uvek ima veze sa svi​me dru​gim, ako umeš pra​vil​no da tu​ma​čiš šare koje na​pra​vi ka​fe​ni ta​log u šo​lji. Daj mi samo malo vre​me​na.”

XIV Sre​d a, 27. maj

Jed​no​ga ju​tra, pro​bu​div​ši se, Maja je ka​za​la: „Ipak, on mi se ne do​pa​da.” Već sam se bio pri​vi​kao na to po​i​gra​va​nje nje​nih si​nap​si. „Go​vo​riš o Bra​ga​do​ču…”, re​kao sam. „Na​rav​no, o kome bih dru​gom?” A po​tom, kao da joj je ne​što si​nu​lo: „A kako si ti znao da mi​slim na nje​ga?” „Du​ši​ce, što bi re​kao Si​mei, po​sto​ji ukup​no šest oso​ba koje po​zna​je​mo i ti i ja, raz​mi​slio sam ko je od njih naj​dr​ski​ji pre​ma tebi i iz​bor je pao na Bra​ga​do​ča.” „Ali mo​gla sam da go​vo​rim o, šta znam, pred​sed​ni​ku Ko​si​gi.” „Mo​gla si, ali nisi, go​vo​ri​la si o Bra​ga​do​ču. I eto ti sad, jed​nom u letu shva​tim šta ho​ćeš da ka​žeš, a ti ne​što kom​pli​ku​ješ!” „Uvi​đaš li da po​či​nješ da mi​sliš isto što i ja?” Do​đa​vo​la, bila je u pra​vu. „Pe​de​ri”, re​kao je Si​mei tog ju​tra, to​kom uo​bi​ča​je​nog dnev​nog re​dak​cij​skog sa​stan​ka. „Pe​de​ri su tema koja uvek pri​vla​či pa​žnju.” „Više se ne kaže pe​der”, odva​ži​la se da iz​ne​se pri​med​bu Maja. „Kaže se gej, zar ne?” „Znam, du​ši​ce, znam”, od​vra​tio je pre​kor​no Si​mei, „ali naši či​ta​o​ci ih i da​lje zovu pe​de​ri​ma, ili bar tako mi​sle o nji​ma, i za njih ima smi​sla da se upo​tre​bi baš ta reč. Znam da se više ne kaže cr​nja, već is​klju​či​vo cr​nac, ne kaže se da je neko sle​pac, već da je ošte​će​nog vida. Ali kako god okre​neš i cr​nac je crn kao uga​lj, a i ovaj ošte​će​nog vida i da​lje ne vidi ni prst pred okom, jad​ni​čak. Ne​mam ja ni​šta pro​tiv pe​de​ra, kao ni pro​tiv cr​nja, meni su oni pot​pu​no u redu sve dok su kod svo​je kuće.” „A za​što onda tre​ba da se ba​vi​mo ge​je​vi​ma ako oni ne bodu oči na​šim či​ta​o​ci​ma?” „Ne mi​slim ja uop​šte​no na pe​de​re, du​ši​ce, ja sam za slo​bo​du, neka radi ko šta hoće. Ali ima ih i među po​li​ti​ča​ri​ma, u par​la​men​tu, pa čak i u vla​di. Obi​čan svet mi​sli da su pe​de​ri samo neki pi​sci i ba​le​ta​ni, dok nam po​je​di​ni kro​je kapu a da to i ne pri​me​ću​je​mo. Oni su pra​va ma​fi​ja i me​đu​sob​no se pot​po​ma​žu. A to već može da bode oči na​šim či​ta​o​ci​ma.” Maja nije odu​sta​ja​la: „Ali vre​me​na se me​nja​ju, mo​žda će neko za de​set go​di​na moći jav​no da kaže da je gej a da to ni​ko​ga ne po​tre​se.” „Kroz de​set go​di​na će biti ona​ko kako mora da bude, svi zna​mo da da​na​šnji obi​ča​ji po​sta​ju sve na​ka​rad​ni​ji. Ipak, za sada, naš či​ta​lac je ose​tljiv na tu temu. Lu​či​di, vi ima​te go​mi​lu za​ni​mlji​vih izvo​ra, šta bi​ste mo​gli da nam ka​že​te o pe​de​ri​ma u po​li​ti​ci - ali vo​di​te ra​ču​na - ne​moj​te na​vo​di​ti ime​na, nije nam cilj da za​vr​ši​mo na sudu, tre​ba samo da uba​ci​mo tu buvu, ona​ko ne​o​dre​đe​no, le​lu​ja​vo, da či​ta​o​ce ob​u​zme jeza, ose​ćaj ne​la​go​de…” Lu​či​di je ka​zao: „Ako ho​će​te, mogu da vam na​ve​dem mno​ga ime​na. Ali kao što ste re​kli, ako tre​ba da se iza​zo​ve jeza, mo​gla bi da se pla​si​ra pri​ča, u vidu gla​si​na koje ko​la​ju, o iz​ve​snoj knji​ža​ri u Rimu, u ko​joj se sa​sta​ju ho​mo​sek​su​al​ci na vi​so​kim po​lo​ža​ji​ma, a niko to ne pri​me​ću​je, jer u knji​ža​ru ve​ći​nom do​la​zi sa​svim obi​čan svet. A za neke je to čak me​sto gde mogu da pri​ba​ve ke​si​cu koke, uz​meš neku knji​gu, od​ne​-

seš je na kasu, neki tip uzme tvo​ju knji​gu da je za​pa​ku​je i u omot uba​ci ke​si​cu. Zna se da onaj… do​bro, nije va​žno koji, što je čak bio i mi​ni​star - ne samo da je ho​mo​sek​su​a​lac nego i šmr​če. To svi zna​ju, ili bo​lje re​če​no, zna sva​ko ko je iole zna​ča​jan, ne za​la​zi tamo go​lo​gu​zi​ja koja voli da se kre​še u bu​lju, pa čak ni ba​le​ta​ni, čije bi upa​dlji​vo žen​ska​sto vrc​ka​nje pri​vla​či​lo ne​že​lje​nu pa​žnju.” „Sjaj​na je ide​ja da se go​vo​ri o gla​si​na​ma, ali tre​ba uba​ci​ti i po​ne​ki soč​ni de​ta​lj, to​bo​že da bi se bo​lje do​ča​ra​la ta​mo​šnja at​mo​sfe​ra. U stva​ri, to može da bude na​čin da se na​go​ve​sti i po​ne​ko ime. Na pri​mer, mo​že​te da ka​že​te kako je to jed​na ugled​na knji​ža​ra u koju do​la​ze iz​u​zet​no uva​že​ne lič​no​sti, i tu na​ba​ca​te ime​na jed​no se​dam-osam pi​sa​ca, no​vi​na​ra i se​na​to​ra, čiji je ugled van sva​ke sum​nje. Samo što ćete među tim ime​ni​ma na​ve​sti i dvo​ji​cu-tro​ji​cu koji su za​i​sta pe​de​ri. Niko neće moći da kaže da smo ne​ko​ga okle​ve​ta​li, jer se ta ime​na na​vo​de upra​vo kao pri​mer ugled​nih lič​no​sti. Sto​ga, slo​bod​no uba​ci​te i ne​ko​ga ko je po​znat kao ve​li​ki žen​ska​roš, kome se čak zna​ju i ime​na lju​bav​ni​ca. A mi smo u tom za​me​ša​telj​stvu po​sla​li ši​fro​va​nu po​ru​ku, ko hoće da shva​ti, shva​ti​će, a po​ne​ko će valj​da isprav​no pro​tu​ma​či​ti da bi​smo, samo kad bi​smo hte​li, mo​gli da na​pi​še​mo i mno​go više.” Maja je bila ubi​je​na u po​jam, dok su se svi osta​li za​gre​ja​li za taj plan i, po​zna​ju​ći Lu​či​di​ja, una​pred su se sla​di​li iš​če​ku​ju​ći nje​gov otrov​ni čla​nak. Maja je iza​šla iz re​dak​ci​je pre osta​lih, mah​nuv​ši mi ru​kom, kao da kaže: izvi​ni, ve​če​ras mo​ram da bu​dem sama, da po​pi​jem ta​ble​tu stil​nok​sa i za​spim. Tako me je Bra​ga​do​čo šče​pao u svo​je kan​dže i na​sta​vio mi svo​ju pri​ču, us​put, dok smo še​ta​li i, ka​kve li slu​čaj​no​sti, sti​gli baš u Ba​nje​ru, a to tu​rob​no me​sto bilo je kao stvo​re​no za nje​go​vu mr​tvač​ku pri​po​vest. „Čuj sad ovo, ovde sam se upe​tljao na​le​tev​ši na či​tav niz do​ga​đa​ja koji bi mo​gli da opo​vrg​nu moju tezu, ali vi​de​ćeš da nije tako. Elem, Mu​so​li​ni​je​ve ras​par​ča​ne ostat​ke skr​pi​li su na​vrat-na​nos i za​jed​no s Kla​re​tom i osta​lom bra​ti​jom za​ko​pa​li ih na gro​blju Mu​zo​ko, ali u bez​i​me​noj grob​ni​ci, kako ne bi mo​gli da je obi​la​ze no​stal​gič​ni pro​fa​ši​stič​ki ho​do​ča​sni​ci. To je ve​ro​vat​no bila i že​lja ono​ga ko je pra​vom Mu​so​li​ni​ju omo​gu​ćio da po​beg​ne, to jest da se o nje​go​voj smr​ti ne ras​pre​da​ju ne​po​treb​ne pri​če. Ra​zu​me se, tu nije bilo osno​va da se gra​di le​gen​da, po​put one o caru Fri​dri​hu Bar​ba​ro​si, po​sle čije smr​ti se pro​no​sio glas da nije umro, već da je ne​gde skri​ven; to je mo​glo da pro​đe i za Hi​tle​ra, jer se nije zna​lo ni šta se do​go​di​lo s nje​go​vim le​šom ni da li je stvar​no mr​tav. Ali uz​i​ma​ju​ći zdra​vo za go​to​vo da Mu​so​li​ni je​ste mr​tav (a par​ti​zan​ska bra​ti​ja i da​lje je sla​vi​la Lo​ret​ski trg kao krun​ski tre​nu​tak oslo​bo​đe​nja), va​lja​lo je lju​de pri​pre​mi​ti na po​mi​sao da će se po​koj​nik jed​no​ga dana mo​žda po​no​vo po​ja​vi​ti - kao ne​kad, i bo​lji nego ikad - što kaže ona pe​smi​ca. A ne mo​žeš da ga va​skr​sneš iz one splje​ska​ne kaše. Me​đu​tim, u tom tre​nut​ku na sce​nu stu​pa ona še​pr​tlja Le​či​zi.” „Čini mi se da se se​ćam, onaj što je is​ko​pao Du​če​ov leš?” „Tako je. Onaj žu​to​klju​nac, bilo mu je dva​de​set i šest go​di​na, po​sled​nji ta​las fa​ši​sta iz Sa​loa, pre​pun ide​a​la, a bez ijed​ne ja​sne ide​je u gla​vi. Že​leo je da svog ido​la do​stoj​no sa​hra​ni, ili bar da iza​zo​ve skan​dal zbog kog će se uda​ri​ti na sva zvo​na da je na po​mo​lu ne​o​fa​ši​zam; skle​pao je ne​ka​kvu ban​du bu​da​la, ka​kav je i sam bio, i jed​ne april​ske noći 1946. go​di​ne oti​šli su na gro​blje. Ma​lo​broj​ni noć​ni ču​va​ri spa​va​li su sve u še​sna​est, čini se da je ban​da oti​šla pra​vo do grob​ni​ce, jer je ja​sno da im je neko do​la​nuo gde se tač​no na​la​zi, is​ko​pa​li su telo u sta​nju ras​pa​da, još go​rem nego kada je str​pa​no u san​duk - a od tada je pro​šlo go​di​nu dana, pa mo​žeš da za​mi​sliš šta je pre​o​sta​lo - i mic po mic, vuci-te​gli, iz​ne​li ga s gro​blja, kako-tako, po​se​jav​ši tu i tamo duž gro​bljan​skih sta​za po​ko​ju gru​dvi​cu ras​pad​nu​te or​gan​ske ma​te​ri​je, na jed​nom me​stu čak i dva član​ka od pr​sti​ju. Pa ti vidi ka​kvi su to bili smo​ta​ni li​ko​vi.” Imao sam uti​sak da bi se Bra​ga​do​čo is​to​pio od mi​li​ne da je mo​gao da uče​stvu​je u tom mor​bid​nom pre​no​še​nju leša, ali sam tada već znao da se od nje​go​ve ne​kro​fi​li​je ni​šta bo​lje i ne može oče​ki​va​ti. Pu​stio sam ga da na​sta​vi svo​ju pri​ču.

„Skan​dal, ogrom​ni na​slo​vi u no​vi​na​ma, po​li​ci​ja i ka​ra​bi​nje​ri ubi​še se pre​če​šlja​va​ju​ći te​ren na sve stra​ne či​ta​vih sto dana, a od po​smrt​nih osta​ta​ka ni tra​ga ni gla​sa, a zbog za​da​ha tru​le​ži koji su ši​ri​li oko sebe, i te kako su mo​ra​li da za so​bom seju mi​o​mi​ri​sni trag duž ce​log puta koji su pre​va​li​li. Kako bilo, sve​ga ne​ko​li​ko dana na​kon ot​mi​ce leša, uhva​ćen je je​dan član te ra​zboj​nič​ke dru​ži​ne, iz​ve​sni Rana, a po​tom su po​hva​ta​li, jed​nog po jed​nog, i osta​le sa​u​če​sni​ke, tako da je kra​jem jula uhap​šen i sam Le​či​zi. I ot​kri​li su da je telo neko vre​me bilo sa​kri​ve​no u Ra​ni​noj kući u Val​te​li​ni, a po​tom su ga u maju pre​da​li ocu Cuki, sta​re​ši​ni fra​nje​vač​kog ma​na​sti​ra Sve​ti An​đeo u Mi​la​nu, koji je leš za​zi​dao u tre​ćem bro​du svo​je cr​kve. A otac Cuka i nje​gov po​moć​nik otac Pa​ri​ni, oni su tek po​seb​na pri​ča; jed​ni su sma​tra​li da su oni du​hov​ni ču​va​ri onog če​sti​tog re​ak​ci​o​nar​nog Mi​la​na, koji su čak pro​tu​ra​li fal​si​fi​ko​va​ne nov​ča​ni​ce i dro​gu ne​o​fa​ši​stič​kim kru​go​vi​ma, a dru​gi, opet, za du​šev​ne mo​na​he koji nisu mo​gli da iz​beg​nu du​žnost sva​kog vr​log hri​šća​ni​na, da po​koj​ni​ma sve opro​sti, par​ce se​pul​tos, ali ni to me go​to​vo uop​šte ne za​ni​ma. Za​ni​ma me, me​đu​tim, či​nje​ni​ca da je vla​da, uz sa​gla​snost kar​di​na​la Šu​ste​ra, po​hi​ta​la da telo sa​hra​ni u ka​pe​li ka​pu​cin​skog ma​na​sti​ra u me​stu Čero Ma​đo​re, gde će se na​la​zi​ti od 1946. do 1957. go​di​ne, pu​nih je​da​na​est go​di​na, a da ta taj​na nije do​pr​la do jav​no​sti. Ja​sno ti je da je to ključ​ni mo​me​nat za ceo po​du​hvat. Zbog te bu​da​le Le​či​zi​ja dvoj​ni​kov leš iza​šao je na sve​tlo dana, do​du​še, u ta​kvom sta​nju da ne​ka​kvu ozbilj​nu po​nov​nu ob​duk​ci​ju niko ne bi mo​gao da oba​vi, ali za sva​ki slu​čaj, za one koji su po​vla​či​li kon​ce tog po​du​hva​ta s Mu​so​li​ni​jem, bilo je bo​lje da se cela stvar za​ta​ška, da se sve pre​kri​je ve​lom za​bo​ra​va i da se o tome što ma​nje go​vo​ri. Do​go​di​lo se, me​đu​tim, da je Le​či​zi (po​što je dva​de​set i je​dan me​sec od​le​žao u za​tvo​ru) na​pra​vio sjaj​nu ka​ri​je​ru kao po​sla​nik u par​la​men​tu, dok je Ado​ne Coli, novi pred​sed​nik vla​de, koji je na vlast do​šao za​hva​lju​ju​ći gla​so​vi​ma ne​o​fa​ši​sta, za​u​zvrat odo​brio da se Mu​so​li​ni​je​vi po​smrt​ni osta​ci vra​te po​ro​di​ci i da bude sa​hra​njen u rod​nom Pre​da​pi​ju, a nje​go​va grob​ni​ca po​sta​la je ne​što na​lik na sve​ti​li​šte gde se i da​nas oku​plja​ju sta​ri no​stal​gi​čan i novi fa​na​ti​ci, u cr​nim ko​šu​lja​ma, s vi​so​ko is​pru​že​nom ru​kom u znak po​zdra​va. Ve​ru​jem da Coli nije bio oba​ve​šten da je pra​vi Mu​so​li​ni živ, tako da mu nije sme​ta​lo ta​kvo obo​ža​va​nje dvoj​ni​ka. Ne znam, mo​žda se sve i dru​ga​či​je od​i​gra​lo, ali iza tog za​me​ša​telj​stva s dvoj​ni​kom mo​žda uop​šte i nisu sta​ja​li ne​o​fa​ši​sti, već neko dru​gi, neki ne​u​po​re​di​vo moć​ni​ji li​ko​vi.” „Ali izvi​ni, ka​kva je onda ulo​ga Mu​so​li​ni​je​ve po​ro​di​ce? Ili nisu zna​li da je Duče živ, što mi se čini ne​mo​gu​ćim, ili su pri​hva​ti​li da u vla​sti​toj kući ču​va​ju leš ne​kog tu​đin​ca.” „Vidi, ni​sam još pro​klju​vio koje je tač​no bilo sta​nje s po​ro​di​com. Po meni, zna​li su da je nji​hov muž i otac još živ i gde se na​la​zi. Ako se skri​vao u Va​ti​ka​nu, te​ško da su mo​gli da ga vi​đa​ju, do​la​sci ne​kog čla​na po​ro​di​ce Mu​so​li​ni u Va​ti​kan si​gur​no ne bi pro​šli ne​za​pa​že​no. Uver​lji​vi​je de​lu​je pret​po​stav​ka da je bio u Ar​gen​ti​ni. Šta nas na​vo​di na to? Vi​to​rio Mu​so​li​ni, na pri​mer. Iz​be​gao je čist​ku po​sle oslo​bo​đe​nja, pi​sao je sce​na​ri​ja i si​nop​si​se za fil​mo​ve, a po​sle rata je dugo bo​ra​vio u Ar​gen​ti​ni. U Ar​gen​ti​ni, ra​zu​meš? Da bi bio uz oca? To ne mo​že​mo da tvr​di​mo, ali za​što je išao baš u Ar​gen​ti​nu? I po​sto​je fo​to​gra​fi​je Ro​ma​na Mu​so​li​ni​ja i dru​gih lič​no​sti kako na aero​dro​mu u Čam​pi​nu is​pra​ća​ju Vi​to​ri​ja koji leti za Bu​e​nos Aj​res. Zbog čega pri​da​ju ta​kvu va​žnost pu​to​va​nju bra​ta koji je još pre rata odla​zio čak i u Sje​di​nje​ne Ame​rič​ke Dr​ža​ve? A Ro​ma​no? Po​sla rata se pro​sla​vio kao džez pi​ja​ni​sta, dr​žao je kon​cer​te i u ino​stran​stvu, ra​zu​me se da se isto​ri​ja ne bavi Ro​ma​no​vim umet​nič​kim tur​ne​ja​ma, ali da nije i on svra​ćao u Ar​gen​ti​nu? A su​pru​ga Ra​ke​la? Ima​la je punu slo​bo​du kre​ta​nja, niko nije mo​gao da joj za​bra​ni da skok​ne, re​ci​mo, do Že​ne​ve ili Pa​ri​za, kako ne bi iza​zva​la sum​nju, a oda​tle pra​vac Bu​e​nos Aj​res. Ko to zna? Kada su, po​tom, što Le​či​zi, što Coli, na​pra​vi​li br​ljo​ti​nu o ko​joj već sve zna​mo, i po​ro​di​ci iz​ne​na​da is​po​ru​či​li ostat​ke onog leša, niko od njih nije smeo da ob​zna​ni da su to po​smrt​ni osta​ci ne​kog dru​gog, već se mire sa sud​bi​nom i pri​ma​ju ga u kuću, po​slu​ži​će kao ču​var fa​ši​stič​kog pla​ma i žala u sr​ci​ma po​ra​že​nih no​stal​gi​ča​ra, sve do po​vrat​ka pra​vog Du​čea. Kako bilo, pri​ča o po​ro​di​ci me ne za​ni​ma, jer tu po​či​nje dru​gi deo moje is​tra​ge.” „Šta se tada do​go​di​lo?” „Već je pro​šlo vre​me za ve​če​ru, a ne​do​sta​je mi još ne​ko​li​ko ka​men​či​ća da upot​pu​nim svoj mo​za​ik.

Na​sta​vi​će​mo ovaj raz​go​vor ka​sni​je.” Nije mi bilo ja​sno da li je Bra​ga​do​čo ne​ve​ro​vat​no do​bar pi​sac tri​le​ra, koji mi svoj ro​man pre​pri​ča​va u na​stav​ci​ma, na ka​ši​či​cu, te ho​ti​mič​no sva​ki deo pre​ki​da na naj​na​pe​ti​jem me​stu, ili zbi​lja još gra​di za​plet te pri​če, sku​plja​ju​ći de​lić po de​lić. Kako bilo, ni​sam hteo da na​va​lju​jem, jer mi je u me​đu​vre​me​nu to se​lja​ka​nje is​tru​le​lih smr​dlji​vih po​smrt​nih osta​ta​ka ta​mo​a​mo iza​zva​lo pra​vu muč​ni​nu. Oti​šao sam kući i mo​rao sam i ja da uz​mem ta​ble​tu stil​nok​sa.

XV Če​tvr​tak, 28. maj

„Za broj 0/2 tre​ba da smi​sli​mo uvod​ni čla​nak o po​šte​nju”, ka​zao je tog ju​tra Si​mei. „Već se zna da je u par​ti​ja​ma za​vla​dao ološ i da svi ma​žnja​va​ju mito, tre​ba da damo do zna​nja da bi​smo mo​gli da ot​poč​ne​mo haj​ku na po​li​tič​ke par​ti​je, na​rav​no, kada bi​smo hte​li. Tre​ba​lo bi da se osmi​sli jed​na par​ti​ja po​šte​nih lju​di, par​ti​ja gra​đa​na koji bi bili ka​dri da go​vo​re o pot​pu​no dru​ga​či​joj po​li​ti​ci.” „Da ne pre​te​ru​je​mo s tim”, re​kao sam, „zar to nisu bili po​la​zni sta​vo​vi i Fron​ta obič​nog čo​ve​ka?” „Taj po​sle​rat​ni po​kret i po​li​tič​ku par​ti​ju pro​gu​ta​la je i raz​vod​ni​la De​mo​hri​šćan​ska par​ti​ja, u to vre​me ve​o​ma moć​na i ve​o​ma lu​ka​va. Sada su, me​đu​tim, isti ti de​mo​hri​šća​ni po​lju​lja​ni, ovo više nisu he​roj​ska vre​me​na, to je sad obič​na ban​da ku​lo​va. A osim toga, naši či​ta​o​ci ne​ma​ju poj​ma šta je Front obič​nog čo​ve​ka, to je bilo pre če​tr​de​set i pet go​di​na”, re​kao je Si​mei, „naši či​ta​o​ci se više ne se​ća​ju ni šta se de​si​lo pre de​set go​di​na. U jed​nom ve​li​kom dnev​nom li​stu, u član​ku po​vo​dom pro​sla​ve go​di​šnji​ce Oslo​bo​di​lač​kog po​kre​ta, vi​deo sam ma​lo​čas dve fo​to​gra​fi​je, na jed​noj je ka​mi​on s par​ti​za​ni​ma, a na dru​goj sku​pi​na lju​di u fa​ši​stič​kim uni​for​ma​ma, koji po​zdra​vlja​ju vi​so​ko is​pru​že​nom ru​kom, a is​pod je ob​ja​šnje​nje da su to skva​dri​sti, pri​pad​ni​ci fa​ši​stič​kog odre​da. Ma ka​kvi skva​dri​sti, oni su po​sto​ja​li to​kom dva​de​se​tih go​di​na ovog veka i nisu no​si​li ta​kve uni​for​me, na toj fo​to​gra​fi​ji su pri​pad​ni​ci fa​ši​stič​kih do​bro​vo​ljač​kih tru​pa iz tri​de​se​tih i s po​čet​ka če​tr​de​se​tih go​di​na, ne​što što oče​vi​dac po​put mene i mo​jih is​pi​sni​ka lako pre​po​zna​je. Ne oče​ku​jem da po re​dak​ci​ja​ma rade samo oče​vi​ci koji su moji vr​šnja​ci, ali ja umem sa​vr​še​no da uo​čim ra​zli​ku iz​me​đu uni​for​mi ber​sa​lje​ra ge​ne​ra​la La Mar​mo​re i voj​ni​ka u tru​pa​ma ge​ne​ra​la Fjo​ren​ca Bave Be​ka​ri​sa iz XIX veka, iako sam ro​đen kada su i jed​ni i dru​gi već odav​no bili po​koj​ni. Ako i naše ko​le​ge ima​ju tako sla​bo pam​će​nje, mo​že​te tek mi​sli​ti ko​li​ko se naši či​ta​o​ci se​ća​ju Fron​ta obič​nog čo​ve​ka. Ali da se vra​ti​mo na moju za​mi​sao: nova par​ti​ja po​šte​nih mo​gla bi da za​bri​ne mno​ge lju​de.” „Liga po​šte​nih”, re​kla je Maja, sme​še​ći se. „Tako gla​si na​slov jed​nog sta​rog ro​ma​na Đo​va​ni​ja Mo​ske, pred​rat​no šti​vo, ali bi i da​nas bilo za​bav​no za či​ta​nje. Reč je o po​sve​će​nom udru​že​nju če​sti​tih lju​di, čija je na​me​ra bila da se uvu​ku u re​do​ve ne​po​šte​nih, kako bi ih ras​krin​ka​li, ili ba​rem pre​o​bra​ti​li u po​šte​nja​či​ne. Ali da bi ih ne​po​šte​ni pri​hva​ti​li, čla​no​vi lige mo​ra​li su i sami da po​stu​pa​ju ne​po​šte​no. Mo​že​te i sami da za​mi​sli​te šta je usle​di​lo, mic po mic, liga po​šte​nih pre​tvo​ri​la se u ligu ne​po​šte​nih.” „To je knji​žev​nost, du​ši​ce”, pre​ki​nuo ju je Si​mei, „i ko se više uop​šte seća ko je taj Mo​ska? Vi pre​vi​še či​ta​te. Na stra​nu vaš Mo​ska, ali ako vam je ovo od​vrat​no, to io​na​ko neće biti vaša bri​ga. Ko​le​ga Ko​lo​na, po​mo​ći ćete mi da na​pi​šem je​dan ubo​jit uvod​ni čla​nak. I če​stit.” „Nema pro​ble​ma”, od​vra​tio sam. „Ape​lo​va​nje na po​šte​nje uvek se iz​vr​sna pro​da​je.” „Liga po​šte​nih lu​pe​ža”, za​ce​re​kao se Bra​ga​do​čo gle​da​ju​ći u Maju. Odi​sta, to dvo​je su bili dva sve​ta. A ja sam sve više ža​lio što je ljup​ka si​ću​šna že​ni​ca, pra​vi maj​dan na​u​ke i zna​nja, za​ro​blje​na u Si​me​i​je​vom svinj​cu. Ali ni​sam znao šta bih u tom tre​nut​ku mo​gao da uči​nim da bih je oslo​bo​dio. Taj pro​blem po​čeo je da pre​ra​sta u moju glav​nu bri​gu (a mo​žda je is​tom bri​gom bila op​sed​nu​ta i ona?) te mi se i sve osta​lo do​pa​da​lo mno​go ma​nje nego pre. Na pa​u​zi za ru​čak, dok smo si​la​zi​li niz ste​pe​ni​ce idu​ći da ku​pi​mo sen​dvi​če, re​kao sam joj: „Ho​ćeš li

da raz​bu​ca​mo ovaj osi​njak, da ode​mo i ras​krin​ka​mo ovu pr​lja​vu ra​bo​tu i ocr​ni​mo Si​me​i​ja i osta​lu ba​gru?” „A gde da ih ras​krin​kaš?”, upi​ta​la me je. „Kao prvo, ne smeš upro​pa​sti​ti svo​ju ka​ri​je​ru zbog mene, kao dru​go, kome ćeš ot​kri​ti ovu pr​lja​vu ra​bo​tu kad sve no​vi​ne, to po​la​ko uvi​đam, funk​ci​o​ni​šu na isti ka​lup? Me​đu​sob​no se šti​te…” „Ne​moj sad i ti kao Bra​ga​do​čo, koji svu​da oko sebe vidi samo za​ve​re. U sva​kom slu​ča​ju, izvi​ni. Go​vo​rim tako zato što…” nije mi po​la​zi​lo za ru​kom da iz​ra​zim šta mi​slim, „zato što ve​ru​jem da te vo​lim.” „Znaš li da si mi to sada prvi put re​kao?” „Lu​di​ce, zar ni​smo po​če​li isto da mi​sli​mo?” Ali nje​na opa​ska bila je tač​na. Pro​te​klo je naj​ma​nje tri​de​set go​di​na ot​ka​ko ni​sam iz​go​vo​rio ni​šta slič​no. Bio je maj i po​sle tri​de​set go​di​na ose​ćao sam pro​le​će u ko​sti​ma. Za​što su mi baš ko​sti pale na​pa​met? Zato što mi je Bra​ga​do​čo, se​ćam se, pre​dlo​žio da se tog is​tog po​pod​ne​va na​đe​mo na Ver​ci​je​reu, is​pred Cr​kve Sve​tog Ber​nar​di​na na Ko​sti​ma. Ulaz u cr​kvu na​la​zio se na uglu jed​ne uli​či​ce koja iz​la​zi na Trg Sve​tog Ste​fa​na. „Lepa cr​kva”, go​vo​rio mi je Bra​ga​do​čo dok smo ula​zi​li u nju, „sa​gra​đe​na je na ovom me​stu još u sred​njem veku, ali što zbog ru​še​nja, što zbog po​ža​ra i osta​lih ne​po​go​da, tek je u XVI​II veku po​no​vo iz​gra​đe​na u ovom obli​ku. Po​dig​nu​ta je da bi se u njoj ču​va​le ko​sti s gro​blja gu​ba​va​ca, koje se ne​ka​da na​la​zi​lo ne​da​le​ko odav​de.” Pa da​bo​me. Po​što je za​vr​šio s Mu​so​li​ni​je​vim le​šom, koji više neće moći da is​ko​pa, Bra​ga​do​čo se dao u po​tra​gu za no​vim po​greb​nim na​dah​nu​ći​ma. I odi​sta, iz jed​nog hod​ni​ka ušli smo u ko​stur​ni​cu. U oda​ji nije bilo ni žive duše, ako se iz​u​zme neka sta​ri​ca na klu​pi u pr​vom redu, koja se mo​li​la po​gnu​te gla​ve. Mr​tvač​ke gla​ve sta​ja​le su na​tr​pa​ne u vi​so​kim ni​ša​ma iz​me​đu po​lu​stu​bo​va, ku​ti​je pre​pu​ne ko​sti​ju, lo​ba​nje po​re​da​ne u obli​ku kr​sta, ugla​vlje​ne u mo​za​ik be​li​ča​stih ka​men​či​ća, u stva​ri dru​gih ko​sti​ju, mo​žda de​li​ća kič​me​nog stu​ba, ruč​nih i no​žnih zglo​bo​va, ključ​nja​ča, grud​nih ko​sti​ju, lo​pa​ti​ca, tr​tič​nih ko​sti​ju, za​pe​šća i ko​sti​ju šaka, ko​le​nič​nih ča​ši​ca, ko​re​na sto​pa​la, gle​žnja​ča i šta ti ga ja znam čega. Svu​da oko​lo štr​ča​le su te hrpe ko​sti​ju duž ko​jih se po​gled uz​di​zao do svo​da osli​ka​nog u Ti​je​po​lo​vom sti​lu, ble​šta​vog, raz​dra​ga​nog, u iz​ma​gli​ci ru​ži​ča​stih, pa​hu​lja​stih obla​ka među ko​ji​ma lete kri​la​ti an​đe​li i bla​že​ne duše. Na jed​noj vo​do​rav​noj po​li​ci, iz​nad sta​rih za​gra​đe​nih vra​ta, po​put por​ce​lan​skih ću​po​va u apo​te​kar​skom or​ma​ru, bile su po​re​đa​ne lo​ba​nje pra​znih oč​nih du​plji. U ni​ša​ma koje su se po​se​ti​o​ci​ma na​la​zi​le na​do​hvat ruke, za​šti​će​ne krup​nom re​šet​kom kroz koju se mogu pro​vu​ći pr​sti, ko​sti i lo​ba​nje bile su sjaj​ne i ugla​ča​ne vi​še​ve​kov​nim mi​lo​va​njem šaka, koje su pri​pa​da​le ver​ni​ci​ma i ne​kro​fi​li​ma, po​put sto​pa​la kipa Sve​tog Pe​tra u Rimu. Lo​ba​nja je, po mo​joj pro​ce​ni, bilo naj​ma​nje hi​lja​du, sit​ni​je ko​sti nisu se mo​gle pre​bro​ja​ti, na po​lu​stu​bo​vi​ma su sta​ja​li Hri​sto​vi ini​ci​ja​li na​či​nje​ni od ce​va​ni​ca, koje kao da su ski​nu​te s pi​rat​skih za​sta​va gu​sa​ra s Tor​tu​ge. „Nisu to samo ko​sti gu​ba​va​ca”, go​vo​rio mi je Bra​ga​do​čo, kao da je to naj​lep​ša stvar na sve​tu. „Ima tu i ko​stu​ra koji po​ti​ču s dru​gih gro​ba​lja u oko​li​ni, po​go​to​vo le​še​va osu​đe​ni​ka, kao i bo​le​sni​ka koji su umr​li u bol​ni​ci Del Bro​lo, onih ko​ji​ma je od​ru​blje​na gla​va, ro​bi​ja​ša koji su skon​ča​li u tam​ni​ci, ve​ro​vat​no i lo​po​va i ra​zboj​ni​ka koji su do​la​zi​li u cr​kvu da umru, po​što nisu ima​li gde na miru da oteg​nu pap​ke - Ver​ci​je​re je ne​ka​da bio ozlo​gla​še​na če​tvrt… Sme​šno mi je što se ona sta​ri​ca ovde moli kao da je ovo grob​ni​ca ne​kog sve​ca, kr​ca​ta pre​sve​tim re​li​kvi​ja​ma, a za​pra​vo su to po​smrt​ni osta​ci ubi​ca i ra​zboj​ni​ka, ukle​tih duša. Ipak, sta​ri ka​lu​đe​ri ima​li su više mi​lo​s​rđa od onih što su za​ko​pa​va​li i ot​ko​pa​va​li Mu​so​li​ni​ja, po​gle​daj kako su bri​žlji​vo, s ko​li​ko lju​ba​vi pre​ma umet​no​sti - pa čak i s ka​kvim ci​ni​zmom - sla​ga​li ove ko​sti, kao da su vi​zan​tij​ski mo​za​i​ci. Sta​ri​cu su za​ve​li ti pri​zo​ri smr​ti za koje po​gre​šno ve​ru​je da su pri​zo​ri sve​to​sti, i prem​da ne mogu više da odre​dim gde tač​no, ali ne​gde is​pod onog ol​ta​ra tre​ba​lo bi da se vidi go​to​-

vo mu​mi​fi​ci​ra​no telo neke de​voj​či​ce, koja, kažu, u noći mr​tvih, za​jed​no s dru​gim ko​stu​ri​ma, iz​la​zi da od​i​gra mr​tvač​ki ples.” Mo​gao sam da za​mi​slim da je to vra​go​la​sto der​le uhva​ti​lo svo​je ko​šča​te dru​ga​re za ruku i od​ve​lo ih čak u Ba​nje​ru, ali ni​sam to gla​sno iz​re​kao. Vi​đao sam i dru​ge, jed​na​ko je​zi​ve ko​stur​ni​ce, po​put Ka​pu​cin​ske krip​te u Rimu i uža​snih ka​ta​kom​bi u Pa​ler​mu, sa ce​lim mu​mi​fi​ci​ra​nim te​li​ma ka​pu​ci​na, stra​šnim u svo​jim po​de​ra​nim odo​ra​ma, ali su Bra​ga​do​ču, oči​to, bili do​volj​ni i mi​lan​ski ko​stu​ri. „Na​vod​no po​sto​ji i pu​tri​da​ri​jum, a do nje​ga se si​la​zi ne​kim ma​lim ste​pe​ni​štem is​pred glav​nog ol​ta​ra, ali bi​smo mo​ra​li da na​đe​mo cr​kve​nja​ka, i da on bude do​bre vo​lje. Ka​lu​đe​ri su le​še​ve svo​je sa​bra​će po​sta​vljah na ka​me​ne ska​mi​je, da se ras​pad​nu i is​tru​le, te su se tela la​ga​no su​ši​la, teč​nost je isti​ca​la iz njih i tako su fino osta​ja​li ko​stur​či​ći, bli​sta​vo beli po​put zuba u re​kla​ma​ma za zub​nu pa​stu. Ne​dav​no sam po​mi​šljao kako bi ovo bilo ide​al​no skro​vi​šte za Mu​so​li​ni​jev leš po​sle Le​či​zi​je​ve ot​mi​ce, ali na​ža​lost, ne pi​šem ro​man, nego re​kon​stru​i​šem isto​rij​ske do​ga​đa​je, a isto​rij​ska je či​nje​ni​ca da je Du​če​o​vo telo sa​hra​nje​no na dru​gom me​stu. Šte​ta. Ali eto zbog čega sam, u po​sled​nje vre​me, če​šće na​vra​ćao na ovo me​sta​šce, gde me je pri​ča o tim po​smrt​nim osta​ci​ma pod​sta​kla na to​li​ko pri​jat​nih raz​mi​šlja​nja. Ima lju​di koji na​dah​nu​će na​la​ze, šta ja znam, po​sma​tra​ju​ći Do​lo​mi​te ili je​ze​ro Ma​đo​re, a ja ga na​la​zim ovde. Tre​ba​lo je da bu​dem ču​var u ne​koj mr​tvač​ni​ci. Biće da je to zbog se​ća​nja na mog dedu, čija je smrt bila tako gro​zna, po​koj mu duši.” „Ali za​što si mene do​veo ova​mo?” „Ona​ko, stvar​no mo​ram ne​ko​me da is​pri​čam o sa​zna​nji​ma od ko​jih mi klju​ča mo​zak, ina​če ću po​lu​de​ti. Kada si je​di​ni koji zna isti​nu, od toga ti se za​vr​ti u gla​vi. A ovde ni​ka​da niko ne za​la​zi, osim što kat​kad za​lu​ta po​ne​ki stra​nac koji poj​ma nema gde se ob​reo. Stvar je u tome da sam ko​nač​no sti​gao do stay-be​hind-a.” „Ka​kav sad stej?” „Elem, seti se da je tre​ba​lo da odlu​čim šta da se radi s Du​če​om, onim što je ostao živ, kako ne bi ostao da tru​ne u Ar​gen​ti​ni ili u Va​ti​ka​nu i naj​zad po​stao niko i ni​šta, po​put nje​go​vog dvoj​ni​ka. Šta ćemo s Du​če​om?” „Šta ćemo s njim?” „Elem, sa​ve​zni​ci ili onaj ko je de​lo​vao u nji​ho​vo ime že​le​li su ga ži​vog, da bi ga u po​god​nom tre​nut​ku vra​ti​li na sve​tlo dana, da bi se odu​pr​li ko​mu​ni​stič​koj re​vo​lu​ci​ji ili so​vjet​skom na​pa​du. To​kom Dru​gog svet​skog rata En​gle​zi su upra​vlja​li po​kre​ti​ma ot​po​ra u ze​mlja​ma koje su oku​pi​ra​le sile Oso​vi​ne, po​mo​ću mre​že na či​jem čelu je bio ogra​nak bri​tan​ske oba​ve​štaj​ne slu​žbe, tzv. Spe​ci​al Ope​ra​ti​ons Exe​cu​ti​ve, koji je po okon​ča​nju rata uki​nut, ali su ga po​čet​kom pe​de​se​tih go​di​na po​no​vo ak​ti​vi​ra​li, kao je​zgro nove or​ga​ni​za​ci​je čiji je za​da​tak bio da se u ne​ko​li​ci​ni evrop​skih ze​ma​lja su​prot​sta​vi in​va​zi​ji Cr​ve​ne ar​mi​je, ili lo​kal​nim ko​mu​ni​sti​ma koji bi po​ku​ša​li da iz​vr​še dr​žav​ni udar. De​lo​va​njem ogran​ka upra​vlja​la je vr​hov​na ko​man​da sa​ve​znič​kih sna​ga u Evro​pi, i tako je na​stao stay-be​hind („osta​li u po​za​di​ni”, ili „osta​li iza bor​be​nih li​ni​ja”) u Bel​gi​ji, En​gle​skoj, Fran​cu​skoj, Za​pad​noj Ne​mač​koj, Ho​lan​di​ji, Luk​sem​bur​gu, Dan​skoj i Nor​ve​škoj. Taj​na pa​ra​voj​na mre​ža. U Ita​li​ji je nje​no stva​ra​nje po​če​lo još 1949. go​di​ne, a 1959. ita​li​jan​ska oba​ve​štaj​na slu​žba po​sta​je čla​ni​ca Ko​mi​te​ta za pla​ni​ra​nje i ko​or​di​na​ci​ju, i na​po​kon, 1964. zva​nič​no je stvo​re​na or​ga​ni​za​ci​ja Gla​di​jus, koju je fi​nan​si​ra​la CIA. Gla​di​jus - tre​ba​lo bi da ti je ja​sno na šta taj na​ziv upu​ću​je, jer je bio oruž​je rim​skih le​gi​o​na​ra, pa kad ka​žeš gla​di​jus, kao da si pri​zvao fa​ši​stič​ki am​blem ili ne​što slič​no. Ta​kav na​ziv mo​gao je da pri​vu​če pen​zi​o​ni​sa​ne ofi​ci​re, pu​sto​lo​ve i fa​ši​ste no​stal​gi​ča​re. Rat se za​vr​šio, ali mno​gi su i da​lje uz​di​sa​li se​ća​ju​ći se he​roj​skih dana, kada se na ne​pri​ja​telj​ske bun​ke​re na​di​ra​lo s dve​ma bom​ba​ma u ru​ka​ma i cve​tom među zu​bi​ma, kada se ra​fal​no tu​klo iz mi​tra​lje​za. Bih su to biv​ši funk​ci​o​ne​ri fa​ši​stič​ke re​pu​bli​ke iz Sa​loa, ili pak še​zde​se​to​go​di​šnja​ci opi​je​ni fa​ši​stič​kim ide​a​li​ma, kao i ka​to​li​ci, uža​snu​ti opa​sno​šću od na​je​zde ko​za​ka koji će po​ji​ti svo​je ko​nje u kr​sti​o​ni​ca​ma

Ba​zi​li​ke Sve​tog Pe​tra, ali i va​tre​ne pri​sta​li​ce uki​nu​te mo​nar​hi​je, neki kažu da je bio ume​šan čak i Ed​gar​do So​njo, prem​da je bio ko​man​dant par​ti​zan​skih bri​ga​da u Pi​je​mon​tu, he​roj, ali mo​nar​hi​sta do srži i sto​ga odan kul​tu jed​nog iš​če​zlog sve​ta. Re​gru​te su sla​li u voj​ni lo​gor za obu​ku na Sar​di​ni​ji, gde su ih obu​ča​va​li (ili ih pod​se​ća​li kako se to radi) da mi​ni​ra​ju mo​sto​ve, ru​ku​ju va​tre​nim oruž​jem, da noću na​pa​da​ju ne​pri​ja​telj​ske čete s no​žem u zu​bi​ma, da vrše sa​bo​ta​že i ge​ril​ske na​pa​de… ” „Ma to su ve​ro​vat​no bili pen​zi​o​ni​sa​ni pu​kov​ni​ci, bo​le​šlji​vi ka​ra​bi​nje​ri, ra​hi​tič​ne knji​go​vo​đe, ne mogu da ih za​mi​slim kako se veru po stu​bo​vi​ma da​le​ko​vo​da, kao u fil​mu Most na reci Kvaj.” „Da, ali bilo je i mla​dih ne​o​fa​ši​sta, želj​nih da se ogle​da​ju u bor​bi, i odva​žnih pu​sto​lo​va raz​no​ra​znih fela, li​še​nih po​li​tič​kih ide​a​la.” „Čini mi se da sam ne​što či​tao o tome, pre dve go​di​ne ot​pri​li​ke.” „Na​rav​no, Gla​di​jus je ostao stro​go ču​va​na taj​na od svr​šet​ka rata na​o​va​mo, za or​ga​ni​za​ci​ju su zna​li samo oba​ve​štaj​na slu​žba i voj​ni vrh, koji su o nje​nom po​sto​ja​nju re​dom oba​ve​šta​va​li pred​sed​ni​ke vla​de, mi​ni​stre od​bra​ne i pred​sed​ni​ke re​pu​bli​ke. Po​tom, po​sle ras​pa​da SSSR-a, ta or​ga​ni​za​ci​ja po​sta​la je prak​tič​no ne​po​treb​na, ve​ro​vat​no i pre​sku​pa, pa se upra​vo pred​sed​ni​ku Ko​si​gi to​bo​že oma​klo da o tome oba​ve​sti jav​nost 1990. go​di​ne, a iste go​di​ne je i An​dre​o​ti, pred​sed​nik vla​de, zva​nič​no iz​ja​vio da Gla​di​jus je​ste po​sto​jao, oko toga ne tre​ba pra​vi​ti ve​li​ku buku, ta or​ga​ni​za​ci​ja bila je ne​op​hod​na, ali sada je to za​vr​še​na pri​ča i ne tre​ba više ši​ri​ti ko​je​ka​kve gla​si​ne. I niko nije po​di​gao uz​bu​nu zbog toga, go​to​vo da su svi za​bo​ra​vi​li tu pri​ču. Ne​ka​kva par​la​men​tar​na is​tra​ga po​kre​nu​ta je samo u Ita​li​ji, Bel​gi​ji i Šva​je​ar​skoj, ali je Džordž H. V. Buš od​bio da ko​men​ta​ri​še, bu​du​ći da su pri​pre​me za Za​liv​ski rat bile u jeku i nije hteo da ka​lja ugled NATO pak​ta. Stvar je za​ta​ška​na u svim ze​mlja​ma koje su bile čla​ni​ce ope​ra​ci​je Stay-be​hind, a bilo je sve​ga ne​ko​li​ko za​ne​mar​lji​vih in​ci​de​na​ta; u Fran​cu​skoj se odav​no zna​lo da su zlo​gla​snu OAS, taj​nu or​ga​ni​za​ci​ju fran​cu​skih do​se​lje​ni​ka u Al​ži​ru, za​pra​vo osno​va​li čla​no​vi fran​cu​skog stay-be​hind ogran​ka, ali po​sle ne​u​spe​šnog po​ku​ša​ja dr​žav​nog uda​ra u Al​ži​ru, De Gol je te od​met​ni​ke do​veo u red. U Ne​mač​koj je bilo po​zna​to da je bom​ba koja je 1980. go​di​ne ek​splo​di​ra​la na Ok​to​ber​fe​stu u Min​he​nu bila na​pra​vlje​na od ek​splo​zi​va koji je po​ti​cao iz taj​nog skla​di​šta ne​mač​kog stay-be​hind ogran​ka; u Grč​koj je po​sto​ja​la či​ta​va stay-be​hind voj​ska, voj​na for​ma​ci​ja za vr​še​nje upa​da, koja je i po​kre​nu​la onaj dr​žav​ni udar grč​kih pu​kov​ni​ka; u Por​tu​ga​li​ji je taj​na or​ga​ni​za​ci​ja Ažin​ter pres sta​ja​la iza ubi​stva Edu​ar​da Mon​dla​nea, vođe Oslo​bo​di​lač​kog fron​ta Mo​zam​bi​ka. U Špa​ni​ji, go​di​nu dana na​kon Fran​ko​ve smr​ti, dvo​ji​cu pri​sta​li​ca Hu​a​na Kar​lo​sa ubi​li su te​ro​ri​sti ek​strem​ne de​sni​ce, a go​di​nu dana ka​sni​je stay-be​hind je na​pra​vio ma​sakr u Ma​dri​du, u advo​kat​skoj kan​ce​la​ri​ji po​ve​za​noj s Ko​mu​ni​stič​kom par​ti​jom; u Švaj​car​skoj, pre samo dve go​di​ne, pu​kov​nik Abot, biv​ši ko​man​dant lo​kal​nog ogran​ka stay-be​hind or​ga​ni​za​ci​je, u po​ver​lji​vom pi​smu upu​će​nom Mi​ni​star​stvu od​bra​ne iz​ja​vlju​je da je spre​man da ot​kri​je punu isti​nu, a po​tom je pro​na​đen mr​tav u svo​joj kući, iz​bo​den vla​sti​tim ba​jo​ne​tom. U Tur​skoj je za stay-be​hind ve​za​na ul​tra​na​ci​o​na​li​stič​ka or​ga​ni​za​ci​ja Sivi vu​ko​vi, koji će po​tom biti ume​ša​ni u aten​tat na papu Jo​va​na Pa​vla II. Mo​gao bih da na​sta​vim, pro​či​tao sam ti tek ne​ko​li​ko be​le​ža​ka, ali kao što vi​diš, sve su to tri​ča​ri​je, tu i tamo po​ne​ko ubi​stvo, koje za​vr​ši u cr​noj hro​ni​ci, a po​tom odla​zi u za​bo​rav. Su​šti​na je u tome da no​vi​ne ne slu​že za ši​re​nje, već za pri​kri​va​nje ve​sti. Desi se taj i taj do​ga​đaj, ne mo​žeš da ne go​vo​riš o nje​mu, ali to će do​ve​sti u ne​pri​li​ku mno​štvo va​žnih li​ko​va, zato ćeš u is​tom bro​ju ob​ja​vi​ti krup​nim slo​vi​ma bom​ba​stič​ne na​slo​ve od ko​jih se diže kosa na gla​vi - maj​ka za​kla​la če​tvo​ro dece, sav naš no​vac na šted​nji u ban​ka​ma mo​žda će po​je​sti mrak, ot​kri​ve​no Ga​ri​bal​di​je​vo pi​smo Ninu Bik​si​ju, sa​bor​cu u bor​bi za uje​di​nje​nje Ita​li​je, koje vrvi od uvre​da - i buć, tvo​ja ne​u​god​na vest uto​pi​će se u tom moru in​for​ma​ci​ja. Mene, me​đu​tim, za​ni​ma šta je Gla​di​jus sve po​či​nio u Ita​li​ji od še​zde​se​tih do 1990. go​di​ne. Mora da je tu bilo sve​ga i sva​če​ga, ve​ro​vat​no je bio uple​ten i u de​lo​va​nje te​ro​ri​stič​kih gru​pa ek​strem​ne de​sni​ce, imao ude​la u aten​ta​tu na Trgu fon​ta​ne ’69, a od tada - u doba stu​dent​skih pro​te​sta še​zde​se​to​sma​ša i vru​ćih je​se​ni rad​nič​kih po​bu​na i štraj​ko​va - ne​ko​me je si​nu​lo da može da pod​sti​če te​ro​ri​stič​ke aten​ta​te za koje će se po​tom okri​vi​ti

le​vi​ca. A pri​ča se da je svo​je pr​ste ume​ša​la i zlo​gla​sna Loža P2 Liča Đe​li​ja. Ali za​što bi se or​ga​ni​za​ci​ja koja je ima​la za cilj da se bori pro​tiv So​vjet​skog Sa​ve​za ba​vi​la samo te​ro​ri​stič​kim na​pa​di​ma? I tako sam iz​no​va ot​krio celu pri​ču o Ju​ni​ju Va​le​ri​ju Bor​ge​zeu.” Tu me je Bra​ga​do​čo pod​se​tio na mno​ge ve​sti koje smo či​ta​li u no​vi​na​ma, po​što se še​zde​se​tih go​di​na mno​go go​vo​ri​lo o voj​nim dr​žav​nim uda​ri​ma, o zvec​ka​nju sa​blja​ma, i pri​se​tio sam se go​vor​ka​nja o pri​želj​ki​va​nom (ali ne​o​stva​re​nom) dr​žav​nom uda​ru ge​ne​ra​la De Lo​ren​ca. A Bra​ga​do​čo me je upra​vo pod​se​ćao i na udar po​znat i pod na​zi​vom Šu​mar​ski. Za​pra​vo, sme​ho​tre​sna pri​ča, čini mi se da je o tom do​ga​đa​ju sni​mljen i sa​ti​rič​ni film. Ju​nio Va​le​rio Bor​ge​ze, zva​ni još i Crni Princ, bio je ko​man​dant De​se​te tor​ped​ne flo​te. Go​vo​ri​lo se da je odva​žan čo​vek, fa​ši​sta od gla​ve do pete, ra​zu​me se da se pri​dru​žio i Ita​li​jan​skoj So​ci​jal​noj Re​pu​bli​ci u Sa​lou, i osta​lo je ne​ja​sno kako mu je po​šlo za ru​kom da 1945, kada su fa​ši​sti stre​lja​ni bez mi​lo​sti, iz​vu​če živu gla​vu i sa​ču​va ore​ol ne​o​ka​lja​nog bor​ca, s na​kri​vlje​nom voj​nič​kom be​ret​kom, mi​tra​lje​zom oka​če​nim o rame, pan​ta​lo​na​ma sa puf-no​ga​vi​ca​ma, ti​pič​nim za nje​go​vu je​di​ni​cu, džem​pe​rom bez oko​vrat​ni​ka, prem​da mu je iz​raz lica bio tu​pav - da su ga vi​de​li kako ide uli​com obu​čen kao neki slu​žbe​nik, niko ga ne bi pri​me​tio. A Bor​ge​ze je 1970. go​di​ne sma​trao da je kuc​nuo čas da se iz​vr​ši dr​žav​ni udar. Bra​ga​do​čo je mi​slio da je Bor​ge​ze imao u vidu či​nje​ni​cu da će Mu​so​li​ni, ako je za​i​sta pla​ni​ran nje​gov po​vra​tak iz iz​gnan​stva, usko​ro na​pu​ni​ti osam​de​set se​dam go​di​na, i da se od nje​ga ne može bog​zna šta oče​ki​va​ti, jer je još ’45. de​lo​vao pri​lič​no oro​nu​lo. „Po​ne​kad mi je žao”, go​vo​rio je Bra​ga​do​čo, „tog jad​nič​ka, po​mi​sli, još i ne​ka​ko ako je bio u Ar​gen​ti​ni, gde je - iako nije smeo da jede one ta​mo​šnje ogrom​ne šnic​le zbog svog čira - ba​rem mo​gao da po​sma​tra bes​kraj​ne pam​pe (mo​žeš samo da za​mi​sliš ka​kav je to pro​vod, ce​lih dva​de​set i pet go​di​na), ali tim gore ako je ostao u Va​ti​ka​nu, tu naj​vi​še ako je mo​gao da ode u ve​čer​nju šet​nju i da kusa čor​bi​ce koje mu je do​no​si​la br​ka​ta ča​sna se​stra, dok raz​mi​šlja o tome kako je, osim Ita​li​je, iz​gu​bio i lju​bav​ni​cu, kako ne može da za​gr​li svo​ju decu, i mo​žda je već po​ma​lo i še​nuo se​de​ći u fo​te​lji po ceo dan i pri​se​ća​ju​ći se mi​nu​le sla​ve, dok je do​ga​đa​je u sve​tu mo​gao da pra​ti je​di​no pre​ko te​le​vi​zi​je, s cr​no​be​log ekra​na; nje​gov već za​ma​glje​ni um, ali pod​stak​nut si​fi​li​som, vra​ćao se tri​jum​fal​nim go​vo​ri​ma s bal​ko​na Pa​la​te Ve​ne​ci​ja, lu​tao po onim le​ti​ma kada je go​log po​pr​sja žeo žito, cma​kao de​či​cu u na​ruč​ju us​trep​ta​lih maj​ki, koje su mu, ba​la​ve​ći, lju​bi​le ruke, ili po onim po​pod​ne​vi​ma u Dvo​ra​ni s ma​pom sve​ta, gde mu je so​bar Na​va​ra do​vo​dio us​pa​lje​ne go​spo​đe, a on bi ih, je​dva da i ras​kop​ča šlic svo​jih ja​ha​ćih pan​ta​lo​na, obo​rio na pi​sa​ći sto i udri, oplo​dio bi ih za ne​ko​li​ko se​kun​di, dok bi one ski​ča​le kao kuje u te​ra​nju, mr​mlja​ju​ći: oh, Duče moj, Duče moj… I dok se on pri​se​ćao, ba​la​ve​ći, sa već omli​ta​ve​lim do​kom u ga​ća​ma, neko mu je u gla​vu uli​vao ide​ju o bli​skom po​vrat​ku na vlast - sad mi pade na pa​met onaj vic o Hi​tle​ru, gde je i on u iz​be​gli​štvu u Ar​gen​ti​ni, a ne​o​na​ci​sti ga na​go​va​ra​ju da se vra​ti na sce​nu i osvo​ji svet; on dugo okle​va i pre​mi​šlja se, jer i nje​ga pri​ti​ska​ju go​di​ne, ali na​po​slet​ku odlu​či i kaže: do​bro, u redu, ali ovaj put… nema ze​za​nja, zar ne?” „Ukrat​ko”, na​sta​vio je Bra​ga​do​čo, „sve je uka​zi​va​lo da bi te 1970. go​di​ne puč mo​gao da uspe, na čelu taj​ne slu​žbe bio je ge​ne​ral Mi​če​li, još je​dan pri​pad​nik Lože P2. Ne​ko​li​ko go​di​na ka​sni​je po​stao je po​sla​nik pro​fa​ši​stič​kog Ita​li​jan​skog so​ci​jal​nog po​kre​ta - obra​ti​te pa​žnju da je bio pod is​tra​gom upra​vo zbog afe​re Bor​ge​ze, ali se iz​vu​kao pa je bez​bri​žno ži​veo sve do smr​ti, do pre dve go​di​ne. A iz po​u​zda​nih izvo​ra sam sa​znao da je dve go​di​ne po​sle Bor​ge​ze​o​vog po​ku​ša​ja dr​žav​nog uda​ra on do​bio osam​sto hi​lja​da do​la​ra od ame​rič​ke am​ba​sa​de, ne zna se ni za šta ni zbog čega. Bor​ge​ze je, da​kle, mo​gao da ra​ču​na na sna​žnu po​dr​šku u sa​mom vrhu, kao i na Gla​di​jus, i na biv​še pri​pad​ni​ke fa​lan​gi​stič​kih sna​ga iz Špan​skog gra​đan​skog rata, na ma​son​ske kru​go​ve, šu​ška​lo se čak da je i ma​fi​ja po​sta​la deo igre, a kao što i sam znaš, ona je uvek pri​sut​na. A u sen​ci, kao i uvek, Ličo Đeli, koji je hu​škao ka​ra​bi​nje​re i voj​nu vr​hu​šku, io​na​ko već kr​ca​tu ma​so​ni​ma. Po​slu​šaj pri​ču o Liču Đe​li​ju jer je od ogro​mnog zna​ča​ja za moju pret​po​stav​ku.

Da​kle, Đeli je uče​stvo​vao u ratu u Špa​ni​ji, a to ni sam nije ne​gi​rao, bio je ve​ran i Ita​li​jan​skoj So​ci​jal​noj Re​pu​bli​ci, ra​dio je kao ofi​cir za vezu sa SS tru​pa​ma, ali je is​to​vre​me​no odr​ža​vao i kon​tak​te s par​ti​za​ni​ma, a po za​vr​šet​ku rata vr​bo​va​la ga je CIA. Oso​ba s ta​kvom po​za​di​nom sva​ka​ko je mo​ra​la da bude uple​te​na u Gla​di​jus. No slu​šaj ovo: u julu 1942. go​di​ne, kao in​spek​to​ru Na​ci​o​nal​ne fa​ši​stič​ke par​ti​je po​ve​ren mu je za​da​tak da pre​ne​se u Ita​li​ju bla​go ju​go​slo​ven​skog kra​lja Pe​tra II Ka​ra​đor​đe​vi​ća, še​zde​set tona zlat​nih po​lu​ga, dve tone sta​rih nov​či​ća, šest mi​li​o​na do​la​ra, dva mi​li​o​na fun​ti (pre​ma po​da​ci​ma Oba​ve​štaj​ne voj​ne slu​žbe). Go​di​ne 1947. bla​go je ko​nač​no vra​će​no, ali je dva​de​set tona zlat​nih po​lu​ga ne​tra​gom ne​sta​lo, pri​ča se da ih je Đeli pre​ba​cio u Ar​gen​ti​nu. U Ar​gen​ti​nu, ra​zu​meš? Đeli je tamo imao pri​ja​telj​ske kon​tak​te s Pe​ro​nom, ali i sa ge​ne​ra​li​ma po​put Vi​de​le, od Ar​gen​ti​na​ca je do​bio i di​plo​mat​ski pa​soš. A ko je još uple​ten u sum​nji​ve ra​bo​te u Ar​gen​ti​ni? Nje​go​va de​sna ruka, Um​ber​to Or​to​la​ni. On je, iz​me​đu osta​log, bio i Đe​li​je​va veza s nad​bi​sku​pom Mar​sin​ka​som. Da​kle? Da​kle, sve nas to vodi u Ar​gen​ti​nu, u ko​joj se na​la​zi Duče i u ko​joj se pri​pre​ma nje​gov po​vra​tak, a za to su, na​rav​no, ne​op​hod​ni no​vac, do​bra or​ga​ni​za​ci​ja i po​moć lo​ka​la​ca. Eto zbog čega je Đeli kru​ci​ja​lan za Bor​ge​ze​ov plan.” „Na​rav​no da, kada se ne​što ova​ko izlo​ži, iz​gle​da pri​lič​no ube​dlji​vo…” „Tač​no. A to se ni​ma​lo ne kosi s či​nje​ni​com da je Bor​ge​ze za​pra​vo sa​sta​vio voj​sku s koca i ko​nop​ca, gde su kraj no​stal​gič​nih de​di​ca (i sam Bor​ge​ze je tada imao više od še​zde​set go​di​na) bili i pri​pad​ni​ci po​je​di​nih dr​žav​nih slu​žbi, uklju​ču​ju​ći i Sek​tor za za​šti​tu šuma, ne pi​taj me za​što baš on, mo​gu​će je da su za​po​sle​ni zbog po​sle​rat​nog kr​če​nja šuma se​de​li skr​šte​nih ruku. Pa ipak, ta bu​lu​men​ta je bila spo​sob​na da ostva​ri zlo​či​nač​ke pla​no​ve. Iz ka​sni​jih is​tra​žnih do​ku​me​na​ta vidi sa da je Ličo Đeli bio za​du​žen za ot​mi​cu pred​sed​ni​ka re​pu​bli​ke, a to je tada bio Sa​ra​gat, i da je je​dan bro​do​vla​snik iz Či​vi​ta​ve​ki​je sta​vio na ras​po​la​ga​nje svo​ju tr​go​vač​ku flo​tu kako bi se na Li​par​ska ostr​va pre​ba​ci​le oso​be koje bi pu​či​sti za​ro​bi​li. Ne​ćeš po​ve​ro​va​ti ko je bio uple​ten u samu ope​ra​ci​ju. Oto Skor​ce​ni, koji je oslo​bo​dio Mu​so​li​ni​ja na pla​ni​ni Gran Saso 1943. go​di​ne. On je još bio u igri, je​dan od onih koje su že​sto​ke po​sle​rat​ne čist​ke za​o​bi​šle, imao je kon​tak​te sa CIA, pa je us​peo da po​stig​ne do​go​vor s Ame​ri​kan​ci​ma da neće osu​di​ti dr​žav​ni udar ako se na čelu voj​ne hun​te nađu sna​ge de​mo​krat​skog cen​tra. Da ne po​ve​ru​ješ ko​li​ka je li​ce​me​most ta​kve for​mu​la​ci​je. Ali ono što ka​sni​je is​tra​ge nisu uspe​le da od​go​net​nu je​ste či​nje​ni​ca da je Skor​ce​ni oči​to ostao u kon​tak​tu s Mu​so​li​ni​jem, koji je bio nje​gov du​žnik, pa je mo​gu​će da je imao i za​du​že​nje da se po​bri​ne za Du​če​ov do​la​zak iz iz​gnan​stva, a he​roj​ske sli​ke tog čina bile su i više nego po​treb​ne sa​mim pre​vrat​ni​ci​ma. Ceo puč je za​vi​sio od Mu​so​li​ni​je​vog tri​jum​fal​nog po​vrat​ka Sad me do​bro slu​šaj, pla​no​vi za dr​žav​ni udar pa​žlji​vo su pra​vlje​ni još 1969. go​di​ne, obra​ti pa​žnju, to je go​di​na bom​ba​škog aten​ta​ta na Trgu fon​ta​ne, bez sum​nje osmi​šlje​nog kako bi sum​nja pala na le​vi​cu, a jav​no mnje​nje bilo psi​ho​lo​ški pri​pre​mlje​no na po​to​nje us​po​sta​vlja​nje jav​nog reda i mira. Bor​ge​ze je pla​ni​rao Za​u​zi​ma​nje Mi​ni​star​stva unu​tra​šnjih po​slo​va, Mi​ni​star​stva od​bra​ne, se​di​šta dr​žav​ne te​le​vi​zi​je i te​le​ko​mu​ni​ka​ci​ja (ra​di​ja i te​le​fo​na) i de​por​ta​ci​ju par​la​men​tar​nih opo​zi​ci​o​nih po​sla​ni​ka. To nije moja puka ma​šta jer po​sto​ji ne​gde i pro​glas koji je Bor​ge​ze tre​ba​lo da pro​či​ta na ra​di​ju, a u kome se ot​pri​li​ke tvr​di da je naj​zad do​šlo do du​go​o​če​ki​va​nog po​li​tič​kog za​o​kre​ta, po​li​ti​ča​ri koji su upra​vlja​li Ita​li​jom če​tvrt veka do​ve​li su ze​mlju na ivi​cu eko​nom​skog i mo​ral​nog ras​pa​da, voj​ska i sna​ge jav​nog reda po​dr​ža​va​ju pu​či​ste u pre​u​zi​ma​nju vla​sti. Ita​li​ja​ni, tre​ba​lo je da za​klju​či Bor​ge​ze, dok po​no​vo pre​da​je​mo slav​nu tro​boj​ku u vaše ruke, po​zi​va​mo vas da na sav glas us​klik​ne​te našu him​nu lju​ba​vi! Ži​ve​la Ita​li​ja! Ti​pič​na mu​so​li​ni​jev​ska re​to​ri​ka.” Iz​me​đu 7. i 8. de​cem​bra (pod​se​tio me je Bra​ga​do​čo) u Rim se sli​lo više sto​ti​na za​ve​re​ni​ka, po​če​la je i po​de​la oruž​ja i mu​ni​ci​je, dva ge​ne​ra​la za​u​ze​la su po​lo​žaj kraj Mi​ni​star​stva od​bra​ne, gru​pa na​o​ru​ža​nih šu​ma​ra op​ko​li​la je se​di​šte dr​žav​ne te​le​vi​zi​je RAI, dok je u Mi​la​nu pla​ni​ra​no za​u​zi​ma​nje Se​sto San Đo​va​ni​ja, tra​di​ci​o​nal​nog upo​ri​šta ko​mu​ni​sta. „I šta se iz​ne​na​da de​ša​va? U tre​nut​ku kada je iz​gle​da​lo da će se ceo plan is​pu​ni​ti i kada su za​ve​re​ni​ci prak​tič​no ima​li Rim u šaci, Bor​ge​ze ja​vlja svi​ma da se ope​ra​ci​ja obu​sta​vlja. Ka​sni​je se pri​ča​lo da su se

po​je​di​ne dr​žav​ne struk​tu​re ipak us​pro​ti​vi​le za​ve​ri, no u tom slu​ča​ju su mo​gli da uhap​se Bor​ge​zea i dan ra​ni​je, a ne da če​ka​ju da u Rim na​hru​pe uni​for​mi​sa​ni šu​ma​ri. U sva​kom slu​ča​ju, sve je iz​ve​de​no u kraj​njoj taj​no​sti, pu​či​sti su se bez ika​kvog in​ci​den​ta po​vu​kli, Bor​ge​ze je po​be​gao u Špa​ni​ju, a samo je ne​ko​li​ko kre​te​na uhap​še​no, ali svi​ma je odre​đen pri​tvor u pri​vat​nim kli​ni​ka​ma, gde ih je po​se​tio Mi​če​li i obe​ćao im za​šti​tu u za​me​nu za nji​ho​vo ću​ta​nje. Sve se sve​lo na ne​ko​li​ko is​tra​ga u Par​la​men​tu, o ko​ji​ma je štam​pa sla​bo pi​sa​la, šta​vi​še, jav​no mnje​nje je upo​zna​to s do​ga​đa​ji​ma tek tri me​se​ca ka​sni​je. Ne za​ni​ma me zbog čega je to bilo tako, ali go​rim od že​lje da sa​znam za​što je tako bri​žlji​vo is​pla​ni​ran dr​žav​ni udar opo​zvan za ne​ko​li​ko sati, i od jed​ne ozbilj​ne ak​ci​je po​stao far​sa. Za​što?” „Pa valj​da to ja tebe tre​ba da pi​tam?” „Iz​gle​da da sam ja je​di​ni koji se za​pi​tao za​što se tako od​i​gra​lo, a bez sum​nje sam je​di​ni koji je pro​na​šao od​go​vor ja​san kao dan: te iste noći sti​gla je vest da je Mu​so​li​ni, koji je mo​žda već stu​pio na ita​li​jan​sko tlo, spre​man da se po​ja​vi pred na​ro​dom, iz​ne​na​da pre​mi​nuo, što s ob​zi​rom na go​di​ne i či​nje​ni​cu da su ga pre​me​šta​li tamo-amo uop​šte nije ne​mo​gu​će. Puč je opo​zvan jer je nje​gov ha​ri​zma​tič​ni sim​bol na​pu​stio ovaj svet, ovog puta za​i​sta, dva​de​set i pet go​di​na po​sle na​vod​ne smr​ti.” Bra​ga​do​čo​ve oči su se ca​kli​le, kao da je us​peo da raz​re​ši taj​nu kri​stal​ne lo​ba​nje, ruke su mu drh​ta​le, a bela plju​vač​ka pre​kri​va​la usne. Zgra​bio me je za ra​me​na: „Shva​taš li, Ko​lo​na, evo, to je moja re​kon​struk​ci​ja do​ga​đa​ja!” „Ali ako se do​bro se​ćam, bilo je i neko su​đe​nje…” „Či​sta far​sa, An​dre​o​ti je sa​ra​đi​vao samo da bi sve pri​krio, u za​tvo​ru su za​vr​ši​li be​zna​čaj​ni li​ko​vi. Či​nje​ni​ca je da je sve ono što smo zna​li bilo la​žno ili iz​o​bli​če​no, sle​de​ćih dva​de​set go​di​na ži​ve​li smo u za​blu​di. Re​kao sam ti da ni​ka​da ne tre​ba ve​ro​va​ti u ono što nam pri​ča​ju…” „I to je kraj tvo​je pri​če…” „A ne, tu po​či​nje dru​ga pri​ča, mo​žda mi ona i ne bi bila in​te​re​sant​na da ono što se do​go​di​lo nije bila di​rekt​na po​sle​di​ca Mu​so​li​ni​je​ve smr​ti. Lo​gič​no bi bilo da, kada je Duče na​pu​stio ži​vot​nu po​zor​ni​cu, Gla​di​jus iz​gu​bi svr​hu svog po​sto​ja​nja, tim pre što je so​vjet​ska in​va​zi​ja pre​sta​la da bude pret​nja, bu​du​ći da se malo-po​ma​lo spre​mao ras​pad So​vjet​skog Sa​ve​za. Me​đu​tim, or​ga​ni​za​ci​ja Gla​di​jus nije ras​pu​šte​na, šta​vi​še, po​sta​je za​i​sta ope​ra​tiv​na tek na​kon Mu​so​li​ni​je​ve smr​ti.” „A kako?” „Po​što nova vlast nije mo​gla više da se us​po​sta​vi ru​še​njem vla​de, Gla​di​jus se pri​klju​ču​je svim onim pri​kri​ve​nim sna​ga​ma čiji je cilj bio da se Ita​li​ja de​sta​bi​li​zu​je, kako bi se spre​či​lo da se le​vi​ca do​če​pa vla​sti i kako bi se stvo​ri​li uslo​vi za nove vr​ste re​pre​si​je koje bi no​si​le pe​čat le​gal​no​sti. Da li si sve​stan da je broj aten​ta​ta, po​put onog na Trgu fon​ta​ne, pre Bor​ge​ze​o​vog puča bio ve​o​ma mali, ali upra​vo te go​di​ne su na​sta​le Cr​ve​ne bri​ga​de, a to​kom sle​de​ćih go​di​na po​či​nje se​ri​ja kr​va​vih do​ga​đa​ja? Go​di​ne 1973. ruč​na bom​ba usmr​ti​la je ne​ko​li​ko lju​di u uli​ci is​pred Po​li​cij​ske upra​ve u Mi​la​nu, a go​di​nu dana ka​sni​je ek​splo​ziv​na na​pra​va po​sta​vlje​na u kon​tej​ner za đu​bre po​se​ja​la je smrt na Trgu Lođe u Bre​ši, da bi te iste go​di​ne u vozu Ita​li​kus na li​ni​ji Rim-Min​hen ra​zor​na bom​ba po​bi​la dva​na​e​sto​ro, a ra​ni​la če​tr​de​set osmo​ro lju​di, i ne za​bo​ra​vi da je i Aldo Moro tre​ba​lo da pu​tu​je tim vo​zom, ali je u po​sled​nji čas mo​rao da siđe kako bi pot​pi​sao neka hit​na do​ku​men​ta koja su mu do​ne​li fimk​ci​o​ne​ri iz mi​ni​star​stva. A de​set go​di​na ka​sni​je sli​čan do​ga​đaj se po​no​vio u br​zom vozu Na​pu​lj-Mi​la​no. Da i ne po​mi​njem slu​čaj Mora, ni dan-da​nas ne zna​mo šta se tu za​pra​vo de​si​lo. I to nije kraj, u sep​tem​bru 1978. go​di​ne, samo me​sec dana po​što je iza​bran za papu, mi​ste​ri​o​zno umi​re Al​bi​no Lu​ča​ni. Tvr​di​li su da je uz​rok smr​ti bio in​farkt ili mo​žda​ni udar, ali za​što su onda iz nje​go​ve sobe ne​sta​li svi lič​ni pred​me​ti, na​o​ča​re, pa​pu​če, be​le​žni​ca i fla​ši​ca efor​ti​la, koju je sta​rac ko​ri​stio zbog ni​skog pri​ti​ska? Za​što je sve to ne​tra​gom ne​sta​lo? Mo​žda zbog toga što nije pila vodu pri​ča da je srč​ka stre​fi​la oso​bu koja je pa​ti​la od hi​po​ten​zi​je? A za​što je prva va​žna lič​nost koja je ušla u sobu ne​po​sred​no po​sle smr​ti bio kar​di​nal Vijo? Reći ćeš da je to nor​mal​no, bu​du​ći da

je on bio va​ti​kan​ski dr​žav​ni se​kre​tar, ali po​sto​ji knji​ga Dej​vi​da Ja​lo​pa, u ko​joj je opi​san stvar​ni tok do​ga​đa​ja: papa je do​šao do sa​zna​nja o po​sto​ja​nju cr​kve​no-ma​son​ske kli​ke, čiji su pri​pad​ni​ci, osim Vi​joa, bili i mon​si​njor Ago​sti​no Ka​za​ro​li, za​me​nik ured​ni​ka li​sta Oser​va​to​re ro​ma​no, di​rek​tor Ra​dio Va​ti​ka​na, i na​rav​no, sve​pri​sut​ni mon​si​njor Mar​sin​kas, koji je ve​drio i obla​čio u va​ti​kan​skoj ban​ci IOR, a ka​sni​je se is​po​sta​vi​lo da je po​dr​ža​vao uta​ju po​re​za i pra​nje nov​ca. U osta​lim sum​nji​vim po​slo​vi​ma po​ma​ga​li su mu i Ro​ber​to Kal​vi i Mi​ke​le Sin​do​na, koji su, gle čuda, stra​da​li - pr​vog su pro​na​šli obe​še​nog is​pod mo​sta u lon​don​skom Blekf​fa​jar​su, dok je dru​gi otro​van u za​tvo​ru. Na pi​sa​ćem sto​lu pape Lu​ča​ni​ja pro​na​đen je pri​me​rak ne​delj​ni​ka Il mon​do otvo​ren upra​vo na stra​ni​ci na ko​joj se na​la​zio čla​nak o is​tra​ži​va​nju po​slo​va​nja va​ti​kan​ske ban​ke. Ja​lop sum​nji​či šest oso​ba za ubi​stvo: Vi​joa, kar​di​na​la i nad​bi​sku​pa Či​ka​ga Džo​na Ko​di​ja, Mar​sin​ka​sa, Sin​do​nu, Kal​vi​ja i ne​za​o​bi​la​znog ve​li​kog maj​sto​ra Lože P2 Liča Đe​li​ja. Ti bi na ovo mo​gao da mi od​go​vo​riš da to sve nema ni​ka​kve veze sa Gla​di​ju​som, ali obra​ti pa​žnju da su ti isti lju​di po​ve​za​ni i s dru​gim pri​ča​ma, a Va​ti​kan je bio uple​ten u spa​ša​va​nje i skri​va​nje Mu​so​li​ni​ja. Mo​žda je Lu​ča​ni ot​krio upra​vo to, iako je pro​šlo ne​ko​li​ko go​di​na od pra​ve Du​če​o​ve smr​ti, pa je hteo da se ob​ra​ču​na s tom ban​dom koja je spre​ma​la dr​žav​ni udar još od kra​ja II svet​skog rata. A mo​ram da do​dam i da je po​sle Lu​ča​ni​je​ve smr​ti stvar do​spe​la i u ruke sle​de​ćeg pape, Jo​va​na Pa​vla II, koji je tri go​di​ne ka​sni​je uma​lo stra​dao u aten​ta​tu koji su or​ga​ni​zo​va​li tur​ski Sivi vu​ko​vi, koji su, kao što sam ti već re​kao ra​ni​je, bili za​du​že​ni za stay-be​hind ope​ra​ci​ju u svo​joj ze​mlji. Papa ka​sni​je opra​šta svom aten​ta​to​ru, a on se, dir​nut tim či​nom, po​ka​jao to​kom iz​dr​ža​va​nje ka​zne, ali ga nije za​ni​ma​lo da ra​sve​tli te taj​ne, iz​me​đu osta​log, i zato što nje​mu do Ita​li​je i nije bilo bog​zna kako sta​lo, čini se da je mno​go više bri​nuo kako da se ob​ra​ču​na sa pro​te​stant​skim sek​ta​ma u ze​mlja​ma Tre​ćeg sve​ta. Zbog toga su ga i osta​vi​li na miru. Da li su ti ove po​du​dar​no​sti do​volj​ne?” „ A da to nije mo​žda tvo​ja sklo​nost da svu​da vi​diš za​ve​re, pa sve tr​paš u isti koš?” „Ja? Pa reč je o sud​skim do​ku​men​ti​ma, a može da ih nađe sva​ko ko ume da tra​ži po ar​hi​vi​ma, samo što su ih, među sil​nim ve​sti​ma, svi pre​vi​de​li. Uz​mi​mo za pri​mer slu​čaj Pe​te​a​no. U maju 1972. go​di​ne ka​ra​bi​nje​ri​ma je ja​vlje​no da se ne​da​le​ko od Go​ri​ce, na putu u Pe​te​a​nu, u prav​cu Sa​vo​nje, na​la​zi na​pu​šten fi​jat 500 s dve rupe od met​ka u šo​fer​šajb​ni. Tro​ji​ca ka​ra​bi​nje​ra oti​šla su do me​sta na ko​jem se vo​zi​lo na​la​zi​lo, ali kad su po​ku​ša​li da otvo​re ge​pek, ek​splo​di​ra​la je bom​ba koja ih je usmr​ti​la. Neko vre​me su svi mi​sli​li da je to ma​slo Cr​ve​nih bri​ga​da, ali se po​sle više go​di​na ogla​sio iz​ve​sni Vin​čen​co Vin​či​gve​ra. Čuj šta je taj tip re​kao: zbog neke pr​lja​ve ra​bo​te mo​rao je da po​beg​ne u Špa​ni​ju kako bi iz​be​gao da za​vr​ši u za​tvo​ru, a uto​či​šte mu je pru​ži​la me​đu​na​rod​na an​ti​ko​mu​ni​stič​ka mre​ža pod okri​ljem no​vin​ske agen​ci​je Ažin​ter pres. Tu, za​hva​lju​ju​ći kon​tak​ti​ma sa Ste​fa​nom Dele Kja​je​om, još jed​nim de​sni​čar​skim te​ro​ri​stom, pri​stu​pa pro​fa​ši​stič​koj or​ga​ni​za​ci​ji Na​ci​o​nal​na avan​gar​da, da bi se po​tom sklo​nio u Čile i u Ar​gen​ti​nu, ali je 1978. go​di​ne, uvi​dev​ši da je cela nje​go​va bor​ba pro​tiv dr​ža​ve bes​ko​ri​sna, od sil​ne do​bro​te re​šio da se pre​da ita​li​jan​skim vla​sti​ma. Samo da na​gla​sim, on se nije po​ka​jao, i da​lje je sma​trao da je sve što je ura​dio do tada bilo isprav​no, a ti ćeš se s pra​vom za​pi​ta​ti: a za​što se onda pre​dao? A ja ću ti od​go​vo​ri​ti da mu je bio ne​op​ho​dan pu​bli​ci​tet, po​sto​je ubi​ce koje se vra​ća​ju na me​sto zlo​či​na, kr​vo​lo​ci koji po​sle ma​sa​kra ša​lju do​ka​ze po​li​ci​ji jer im je že​lja da budu uhva​će​ni, ina​če neće za​vr​ši​ti na na​slov​nim stra​ni​ca​ma no​vi​na. Od tog tre​nut​ka Vin​či​gve​ri​na pri​zna​nja su pro​sto su​sti​za​la jed​no dru​go. Pre​u​zeo je od​go​vor​nost za aten​tat u Pe​te​a​nu, ali je sta​vio na grd​ne muke is​tra​žne or​ga​ne pri​zna​njem da su ga dr​žav​ne struk​tu​re za​šti​ti​le. Tek 1984. go​di​ne su​di​ja Fe​li​če Ka​son usta​no​vio je da je ek​splo​ziv koji je ko​ri​šćen u Pe​te​a​nu po​ti​cao iz Gla​di​ju​so​vog skla​di​šta oruž​ja, a za to skla​di​šte sa​znao je - mogu da se kla​dim da ni​kad ne bi po​go​dio - od An​dre​o​ti​ja, koji je, da​kle, sve znao, ali je dr​žao je​zik za zu​bi​ma. Je​dan struč​njak koji je ra​dio za ita​li​jan​sku po​li​ci​ju (a is​to​vre​me​no bio član pro​fa​ši​stič​kog No​vog po​ret​ka) po​sle na​vod​nog ve​šta​če​nja usta​no​vio je da je ko​ri​šćen ek​splo​ziv is​to​ve​tan onom koji su ko​ri​sti​le Cr​ve​ne bri​ga​de, ali je Ka​son do​ka​zao da je ko​ri​šćen C-4 koji su tad u svo​me ar​se​na​lu ima​le samo NATO tru​pe. Ukrat​ko, sve je za​mr​-

še​no, ali kao što vi​diš, bez ob​zi​ra na to da li je reč o pri​pad​ni​ci​ma Cr​ve​nih bri​ga​da ili NATO-u, ni​šta ne može da pro​đe bez Gla​di​ju​sa. Is​tra​gom je do​ka​za​no i da je Novi po​re​dak sa​ra​đi​vao sa SID-om, ita​li​jan​skom voj​nom oba​ve​štaj​nom slu​žbom, a ako voj​ni oba​ve​štaj​ci, kao što mo​žeš da za​mi​sliš, bom​bom usmr​te tri ka​ra​bi​nje​ra, to ni​ka​ko nije zbog mr​žnje pre​ma voj​sci, već da bi kri​vi​ca pala na mi​li​tant​ne ak​ti​vi​ste kraj​nje le​vi​ce. Skra​ti​ću pri​ču, po​sle mno​gih is​tra​ga i pro​ti​vi​stra​ga, Vin​či​gve​ra ja osu​đen na do​ži​vot​nu ro​bi​ju, ali je iz za​tvo​ra na​sta​vio da ot​kri​va na​če​la stra​te​gi​je stva​ra​nja na​pe​to​sti. Po​me​nuo je i ma​sakr na že​le​znič​koj sta​ni​ci u Bo​lo​nji 1980. go​di​ne (kao što vi​diš, svi ti kr​va​vi aten​ta​ti bili su me​đu​sob​no po​ve​za​ni, to nije moja puka ma​šta), a za aten​tat na Trgu fon​ta​ne 1969. go​di​ne iz​ja​vio je da je is​pla​ni​ran kako bi ta​da​šnji pred​sed​nik vla​de Ma​ri​ja​no Ru​mor pro​gla​sio van​red​no sta​nje. Re​kao je još i ovo, pro​či​ta​ću ti: Ne​mo​gu​će je skri​va​ti se bez para. Ne​mo​gu​će je skri​va​ti se bez po​dr​ške. Ja sam mo​gao da iza​be​rem put koji su mno​gi iza​bra​li, da na​đem uhle​blje​nje, na pri​mer, u Ar​gen​ti​ni, u oba​ve​štaj​noj slu​žbi. A mo​gao sam da iza​be​rem i put kri​mi​na​la. Ali ja ni​sam že​leo da bu​dem do​u​šnik oba​ve​štaj​ne slu​žbe niti da bu​dem pre​stup​nik. Po​sto​jao je samo je​dan na​čin po​mo​ću kog sam mo​gao po​no​vo da se do​mog​nem svo​je slo​bo​de. Da se pre​dam. I to sam i uči​nio. Oči​gled​no je to lo​gi​ka jed​nog lu​dog eg​zi​bi​ci​o​ni​ste, ali taj lu​đak ima po​u​zda​ne in​for​ma​ci​je. I evo moje pot​pu​no re​kon​stru​i​sa​ne pri​če: Mu​so​li​ni​je​va sena, bu​du​ći da su ga svi sma​tra​li po​koj​nim, nad​no​si​la se nad svim zbi​va​nji​ma u Ita​li​ji od 1945. go​di​ne pa sve do da​nas, a nje​go​va stvar​na smrt ozna​či​la je po​če​tak naj​go​reg pe​ri​o​da u isto​ri​ji ove ze​mlje, čiji su sa​stav​ni deo bili stay-be​hind sna​ge, NATO, CIA. Gla​di​jus, P2, ma​fi​ja, oba​ve​štaj​ci, voj​na ko​man​da, pre​mi​je​ri po​put An​dre​o​ti​ja, pred​sed​ni​ci kao Ko​si​ga, i na​rav​no, do​bar deo te​ro​ri​stič​kih or​ga​ni​za​ci​ja kraj​nje le​vi​ce, ve​sto ma​ni​pu​li​sa​ne i sa go​mi​lom kr​ti​ca. Da i ne po​mi​njem to da je Moro otet i li​kvi​di​ran zato što je ne​što znao i bio spre​man da pro​go​vo​ri. A tome mo​žeš pri​do​da​ti i či​tav niz ma​njih zlo​či​na, koji na prvi po​gled nisu ima​li ni​ka​kvu po​li​tič​ku po​za​di​nu…” „Da, zver iz Uli​ce San Gre​go​ri​ja, sa​pun​džij​ka iz Ko​re​đa, ču​do​vi​šte iz Ne​ro​le…” „Ne budi sar​ka​sti​čan, mo​žda ti prvi po​sle​rat​ni slu​ča​je​vi nisu ima​li ni​ka​kve veze, ali sve osta​lo se može sa​gle​da​ti mno​go prak​tič​ni​je, kako se kaže, kao je​din​stve​na pri​ča ko​jom je do​mi​ni​rao vir​tu​el​ni lik, i upra​vljao svim zbi​va​nji​ma s bal​ko​na Pa​la​te Ve​ne​ci​ja, iako je bio ne​vi​dljiv. Ko​stu​ri”, re​kao je upi​ru​ći pr​stom u naše neme do​ma​ći​ne oko nas, „mogu uvek noću da iza​đu i za​poč​nu svoj mr​tvač​ki ples. Ima mno​go toga na nebu i ze​mlji o čemu vaša mu​drost i ne sa​nja itd, kao što i sam znaš. Nema ni​ka​kve sum​nje da je Gla​di​jus, po​što je so​vjet​ska pret​nja pre​sta​la, za​vr​šio na ta​va​nu, pa su Ko​si​ga i An​dre​o​ti o toj or​ga​ni​za​ci​ji pri​ča​li da bi iz nje is​te​ra​li zle du​ho​ve, kako bi je pred​sta​vi​li kao ne​što naj​nor​mal​ni​je, što se od​i​gra​va​lo uz odo​bre​nje vla​sti i svih pa​tri​ot​skih sna​ga, ne​što slič​no taj​nom dru​štvu kar​bo​na​ra s po​čet​ka XIX veka. Ali da li je sve za​i​sta go​to​vo ili su neke ot​por​ne gru​pe na​sta​vi​le da de​la​ju iz sen​ke? Mi​slim da nas čeka sve i sva​šta.” Na​mr​šte​nog čela po​gle​dao je oko sebe: „Bo​lje je da sad iza​đe​mo, ne do​pa​da mi se ona gru​pa Ja​pa​na​ca koja ula​zi. Špi​ju​ni s Da​le​kog isto​ka svu​da su se raz​mi​le​li, Kina je ta​ko​đe ušla u igru, a osim toga, ra​zu​me​ju sve je​zi​ke.” Dok smo iz​la​zi​li i po​no​vo pu​nim plu​ći​ma udi​sa​li svež va​zduh, upi​tao sam ga: „Jesi li pro​ve​rio sve to?” „Raz​go​va​rao sam s oso​ba​ma koje su upu​će​ne u raz​na de​ša​va​nja, a po​tra​žio sam sa​vet i od na​šeg ko​le​ge Lu​či​di​ja. Mo​žda ne znaš, ali on je po​ve​zan s oba​ve​štaj​nom slu​žbom.” „Znam, kako da ne znam. Me​đu​tim, zar mu ve​ru​ješ?” „Spa​da u lju​de koji zna​ju da drže je​zik za zu​bi​ma, ne bri​ni. Po​treb​no mi je još ne​ko​li​ko dana da pri​ku​pim neke ne​po​bit​ne do​ka​ze, po​na​vljam ne​po​bit​ne, a onda ću oti​ći do Si​me​i​ja i pred​sta​vi​ti mu re​zul​ta​te svo​je is​tra​ge. Dva​na​est na​sta​va​ka za dva​na​est nul​tih bro​je​va.”

Te ve​če​ri, da bih za​bo​ra​vio ko​stu​re iz Sve​tog Ber​nar​di​na, iz​veo sam Maju u je​dan re​sto​ran u ko​jem se jede pod sve​ća​ma. Na​rav​no, ni​sam joj pri​čao o Gla​di​ju​su, iz​be​ga​vao sam jela u ko​ji​ma je tre​ba​lo uklo​nja​ti ko​sti i po​la​ko iza​šao iz svo​je po​pod​nev​ne more.

XVI Su​bo​ta, 6. jun

Bra​ga​do​čo je na​red​nih ne​ko​li​ko dana po​sve​tio sre​đi​va​nju uti​sa​ka, a u če​tvr​tak je pro​veo celo ju​tro u Si​me​i​je​voj kan​ce​la​ri​ji. Dok je iz​la​zio, ne​gde oko 11 sati, Si​mei mu je re​kao: „Mo​lim vas, pro​ve​ri​te taj po​da​tak još jed​nom, hoću da ide​mo na si​gur​no.” „Sva​ka​ko”, od​go​vo​rio mu je Bra​ga​do​čo, koji je na​pro​sto odi​sao do​brim ra​spo​lo​že​njem i op​ti​mi​zmom. „Ve​če​ras tre​ba da sret​nem oso​bu u koju imam po​ve​re​nja, pa ću iz​vr​ši​ti po​sled​nju pro​ve​ru.” Osta​tak re​dak​ci​je mar​lji​vo je ra​dio na po​pu​nja​va​nju stal​nih ru​bri​ka na stra​ni​ca​ma pr​vog nul​tog bro​ja: sport, enig​ma​ti​ka, pi​sma či​ta​la​ca, ho​ro​skop, či​tu​lje. „Ma ko​li​ko da se upi​nje​mo”, re​kao je u jed​nom tre​nut​ku Ko​stan​ca, „čini mi se da ne​će​mo uspe​ti da is​pu​ni​mo dva​de​set i če​ti​ri stra​ni​ce. Po​treb​no nam je još ve​sti.” „U redu”, re​kao je Si​mei, „mo​lim vas da i vi po​mog​ne​te, Ko​lo​na.” „Nije ne​op​hod​no iz​mi​šlja​ti ve​sti”, iz​ja​vio sam, „mo​že​mo i samo da ih vra​ti​mo u op​ti​caj.” „Kako?” „Lju​di ima​ju krat​ko pam​će​nje. Ako ho​će​te, evo jed​nog ba​nal​nog pri​me​ra, svi zna​ju da je Ju​li​je Ce​zar ubi​jen na mar​tov​ske ide, ali su se​ća​nja zbr​ka​na. Do​volj​no je po​tra​ži​ti neku no​vi​ju knji​gu na en​gle​skom, u ko​joj se po​mi​nje pri​ča o Ce​za​ru, a onda se sta​vi bom​ba​stič​ni na​slov: Ne​ve​ro​vat​no ot​kri​će na​uč​ni​ka iz Kem​bri​dža, Ce​zar je za​i​sta ubi​jen na mar​tov​ske ide, a onda se sve lepo pre​pri​ča i do​bi​je se iz​u​zet​no či​tljiv čla​nak. Na​rav​no da sam s pri​čom o Ce​za​ru malo pre​te​rao, ali kada se po​me​ne Pio Al​ber​go Tri​vul​cio, sva​ka​ko da se po ana​lo​gi​ji može po​me​nu​ti i skan​dal u koji je bila uvu​če​na Rim​ska ban​ka. Ona je pro​pa​la kra​jem XIX veka, te nema ni​ka​kve veze s da​na​šnjim do​ga​đa​ji​ma, ali je​dan skan​dal vuče dru​gi, do​volj​no je u neke stav​ke uba​ci​ti odre​đe​ne alu​zi​je pa da se ko​laps te ban​ke pri​ka​že kao da se od​i​grao juče, Uve​ren sam da bi Lu​či​di iz toga mo​gao da iz​vu​če od​li​čan čla​nak.” „Sa​vr​še​no”, re​kao je Si​mei, „a šta ho​će​te vi da ka​že​te, Kam​bri​ja?” „Upra​vo sam pro​či​tao agen​cij​sku vest, još jed​na Bo​go​ro​di​ca po​če​la je da lije suze u ne​kom ma​lom me​stu na jugu Ita​li​je.” „Sjaj​no, na​pra​vi​te sen​za​ci​o​na​li​stič​ki čla​nak od toga!” „O tome kako pra​zno​ver​je stal​no iz​bi​ja na vi​de​lo?” „Ta​man po​sla! Mi ni​smo al​ma​nah ate​i​sta i ra​ci​o​na​li​sta. Lju​di žele čuda, a ne skep​ti​ci​zam ka​kav im nude le​vi​čar​ski fo​li​ran​ti. Ako po​me​ne​mo to čudo u član​ku, ni​ka​ko ne zna​či da mo​ra​mo da se kom​pro​mi​tu​je​mo sta​vom da naše no​vi​ne ve​ru​ju u nje​ga. Do​volj​no je iz​ve​sti​ti o do​ga​đa​ju ili reći kako mu je neko pri​su​stvo​vao. A nas se ne tiče da li Bo​go​ro​di​ce za​i​sta liju suze ili ne. Za​klju​čak tre​ba da iz​vu​če či​ta​lac, a ako je ver​nik, sva​ka​ko će po​ve​ro​va​ti. Na​slov neka ide na više stu​ba​ca.” Svi su se zdu​šno ba​ci​li na po​sao. Pro​šao sam kraj Ma​ji​nog sto​la, ba​ci​la se sa ža​rom na či​tu​lje. Re​kao sam joj: „Ne​moj da za​bo​ra​viš, po​ro​di​ca je ne​u​te​šna.” „Pra​zni​na u srcu osta​je zbog tvog pre​ra​nog od​la​ska, tvo​ji naj​mi​li​ji: su​pru​ga Pal​mi​ra, ćer​ka Se​re​na i zet Pa​skva​le”, od​go​vo​ri​la je ona. „Mo​žda je bo​lje da ćer​ka bude Dže​si​ka ili Dže​ni​fer.” Na​sme​šio sam joj se da je ohra​brim i oti​šao.

Pro​veo sam, kao i obič​no u to doba, veče kod Maje, ali smo te ve​če​ri njen sa​lon pre​tr​pan hr​pa​ma na​sla​ga​nih knji​ga pre​tvo​ri​li u naše lju​bav​no gne​zdo. U jed​noj go​mi​li bile su na​sla​ga​ne plo​če koje je na​sle​di​la od bake i deke, is​klju​či​vo long​plej​ke kla​sič​ne mu​zi​ke. Zna​li smo po​ne​kad da le​ži​mo sa​ti​ma i slu​ša​mo ih. Te ve​če​ri Maja je sta​vi​la Be​to​ve​no​vu Sed​mu sim​fo​ni​ju i sa su​za​ma u oči​ma mi is​pri​ča​la da bi još od pu​ber​te​ta uvek bri​znu​la u plač kada bi za​ču​la dru​gi stav. „To je po​če​lo kada sam ima​la še​sna​est go​di​na, bila sam bez para, ali sam, za​hva​lju​ju​ći jed​nom po​zna​ni​ku, ula​zi​la bes​plat​no na po​sled​nju ga​le​ri​ju, no na​rav​no, ni​sam ima​la svo​je me​sto, nego sam ču​ča​la na ste​pe​ni​štu, da bih se malo-po​ma​lo na kra​ju skroz opru​ži​la. Drvo je bilo tvr​do, ali mi to nije sme​ta​lo. A kada bi po​čeo dru​gi stav, po​mi​sli​la sam kako bih vo​le​la da umrem tako i po​če​la da pla​čem. Bila sam po​ma​lo luda. Ali na​sta​vi​la sam da pla​čem i ka​sni​je, kada sam se opa​me​ti​la.” Ni​ka​da ni​sam pla​kao slu​ša​ju​ći mu​zi​ku, ali sam bio dir​nut či​nje​ni​com da ona to čini. Po​sle ne​ko​li​ko mi​nu​ta ću​ta​nja, Maja je re​kla: „A on je bio ćak​nut.” Koji on? Šu​man, re​kla mi je Maja, kao da sam ja ko zna gde od​lu​tao u mi​sli​ma. Njen uo​bi​ča​je​ni au​ti​zam. „Šu​man ćak​nut?” „Pa da, sil​ni ro​man​ti​čar​ski iz​li​vi, a dru​ga​či​je se nije ni mo​glo u to doba, ipak, sve je to is​klju​či​vo iz nje​go​vog mo​zga. A kad neko stal​no na​pre​že mo​zak, na kra​ju od​le​pi. Pot​pu​no mi je ja​sno za​što se nje​go​va su​pru​ga za​lju​bi​la u Bram​sa. To je pot​pu​no dru​ga​či​ja boja zvu​ka, dru​ga​či​ja mu​zi​ka, a pri​tom je bio i ve​se​ljak. Ali ne že​lim da ka​žem da je Ro​bert bio loš, sva​ka​ko da je imao ta​len​ta, a nije bio ni od onih ra​zme​tlji​va​ca.” „Ko​jih?” „Onaj ga​lam​dži​ja List i onaj špic​lov Rah​ma​nji​nov, oni su kom​po​no​va​li lošu mu​zi​ku, va​žno im je bilo samo da osta​ve uti​sak, zgr​nu pare, kon​cert za na​iv​či​ne u C-duru i slič​no. Ako pre​gle​daš onu hrpu, ne​ćeš pro​na​ći ni​jed​nu nji​ho​vu plo​ču. Ba​ci​la sam ih. Više bi ko​ri​sti bilo da su ko​pa​li u rud​ni​ku.” „Ali ko je po tebi bo​lji od Li​sta?” „Pa Sati, zar ne?” „Ali ne pla​češ kada slu​šaš Sa​ti​ja?” „Na​rav​no da ne, samo bi mi još i to tre​ba​lo, pla​čem samo uz dru​gi stav Be​to​ve​no​ve Sed​me.” A onda, po​sle duže pa​u​ze: „Od pu​ber​te​ta pla​čem i uz po​je​di​ne Šo​pe​no​ve kom​po​zi​ci​je. Ali sva​ka​ko ne pla​čem dok slu​šam nje​go​ve kon​cer​te.” „A za​što ne uz kon​cer​te?” „Zato što se on, kada ga odvo​jiš od kla​vi​ra i daš mu u ruke or​ke​star, pot​pu​no iz​gu​bi. Sve je to za​pra​vo pi​ja​ni​zam za gu​da​če, du​va​če i uda​ralj​ke. A da li si mo​žda vi​deo onaj film u ko​jem Šo​pe​na igra Kor​nel Vajld? Kad mu kap krvi pad​ne na dir​ke? Dok je di​ri​go​vao or​ke​strom, krv je sva​ka​ko pr​ska​la po ce​lom or​ke​stru.” Maja nije pre​sta​ja​la da me iz​ne​na​đu​je, čak i kada bih bio uve​ren da je do​bro po​zna​jem. S njom sam mo​gao čak da na​u​čim i da ra​zu​mem mu​zi​ku. Ba​rem na njen na​čin. To je bilo po​sled​nje sreć​no veče. Juče sam se ka​sno pro​bu​dio i do​šao u re​dak​ci​ju ne​što pre po​dne​va. Čim sam ušao, ugle​dao sam uni​for​mi​sa​ne lju​de kako pre​tu​ra​ju ne​što po Bra​ga​do​čo​vim fi​o​ka​ma, a neki tip u ci​vi​lu is​pi​ti​vao je pri​sut​ne. Si​mei je bio na vra​ti​ma svo​je kan​ce​la​ri​je, bled kao krpa. Kam​bri​ja mi se pri​bli​žio i tiho re​kao, kao da mi sa​op​šta​va neku taj​nu: „Ubi​li su Bra​ga​do​ča.” „Šta? Bra​ga​do​ča? Kako?” „Neki noć​ni ču​var je ju​tros u šest sati, vra​ća​ju​ći se kući bi​ci​klom, vi​deo na ploč​ni​ku leš opru​že​nog

čo​ve​ka s li​cem na​do​le i ra​nom na le​đi​ma. U to doba bilo mu je po​treb​no do​sta vre​me​na da pro​na​đe neki otvo​ren kafe da bi po​zvao hit​nu po​moć i po​li​ci​ju. Sud​ski ve​štak je utvr​dio da je smrt na​stu​pi​la usled jed​nog je​di​nog sna​žnog ubo​da no​žem. Nož nije ostao u telu.” „Ali gde?” „U ne​kom so​ka​ku u bli​zi​ni To​rin​ske uli​ce, kako se beše zove… mi​slim da je Ba​nja​ra, ili mo​žda Ba​nje​ra.” Onaj čova u ci​vi​lu mi je pri​šao i pred​sta​vio se u ne​ko​li​ko reči: in​spek​tor za jav​nu be​zbed​nost. Pi​tao me je kad sam po​sled​nji put vi​deo Bra​ga​do​ča. „Juče, ovde u kan​ce​la​ri​ji”, od​go​vo​rio sam mu, „kao i sve moje ko​le​ge, ako se ne va​ram. Čini mi se da je oti​šao odav​de sam, ne​što pre osta​lih.” Upi​tao me je, za​si​gur​no kao i sve osta​le, kako sam pro​veo veče. Re​kao sam mu da sam bio na ve​če​ri s pri​ja​te​lji​com, a po​tom oti​šao na spa​va​nje. Oči​gled​no ni​sam imao ali​bi, ali iz​gle​da da ga niko od pri​sut​nih nije imao, no to nije iza​zva​lo bog​zna ka​kvu po​zor​nost in​spek​to​ra. To je bilo, kako se kaže u kri​mi​ći​ma, samo ru​tin​sko pi​ta​nje. Ta​ko​đe ga je za​ni​ma​lo da sa​zna da li je Bra​ga​do​čo imao ne​pri​ja​te​lje i da li se, s ob​zi​rom na to da je bio no​vi​nar, upleo u neku opa​snu pri​ču. Na​rav​no da ni​sam ni​šta zuc​nuo, ne da bih pri​krio isti​nu, već zbog toga što sam is​tog tre​na shva​tio da bi, ako po​ka​žem da bilo šta znam o tome, ne​ko​me mo​glo da pad​ne na pa​met da i mene skra​ti za gla​vu. Ne smem da ot​kri​jem ni​šta ni po​li​ci​ji, raz​mi​šljao sam. Pa zar mi nije i sam Bra​ga​do​čo re​kao da su u te za​vr​zla​me svi uple​te​ni, pa čak i šu​ma​ri. A ako sam sve do juče sma​trao da je on obi​čan mi​to​man, nje​go​va smrt une​la je kre​di​bi​li​tet u sve što je go​vo​rio. Zno​jio sam se, ali in​spek​tor to nije pri​me​tio, a ako i je​ste, to je pri​pi​sao uz​bu​đe​nju koje je taj do​ga​đaj iza​zvao. „Ne znam”, re​kao sam mu, „šta je tač​no pra​tio Bra​ga​do​čo ovih dana, mo​žda bi od​go​vor na to pi​ta​nje mo​gao da vam dâ go​spo​din Si​mei, on odre​đu​je ko će ra​di​ti na kom član​ku. Kroz ma​glu se se​ćam da je tre​ba​lo da na​pi​še čla​nak o pro​sti​tu​ci​ji, mo​žda bi to mo​gao da bude trag koji tre​ba sle​di​ti.” „Vi​de​će​mo”, re​kao je in​spek​tor i kre​nuo da is​pi​tu​je Maju, koja je bila u su​za​ma. Nije vo​le​la Bra​ga​do​ča, mi​slio sam, ali nje​na si​to​ta du​ši​ca ni​ko​me ne bi po​že​le​la da tako skon​ča. Bilo mi je žao nje, ne Bra​ga​do​ča, oči​to da je ose​ća​la kri​vi​cu što je go​vo​ri​la loše o nje​mu. U tom tre​nu Si​mei mi je dao znak da uđem kod nje​ga u kan​ce​la​ri​ju. „Ko​lo​na”, ka​zao mi je se​de​ći za svo​jim rad​nim sto​lom drh​ta​vih ruku, „i vi zna​te čime se ba​vio Bra​ga​do​čo.” „Pa i znam i ne znam, ne​što mi je na​tuk​nuo, ali ni​sam si​gu​ran da…” „Ne glu​mi​te lu​di​lo, Ko​lo​na, vi ste već pro​klju​vi​li da je Bra​ga​do​čo do​bio nož u leđa zato što se spre​mao da ot​kri​je neke stva​ri. Ne znam šta je od sve​ga toga isti​na, a šta je on iz​ma​štao, ali je či​nje​ni​ca da su se nje​go​va is​tra​ži​va​nja usme​ri​la na naj​ra​zli​či​ti​ja zbi​va​nja, a iz​gle​da mi da je bar jed​no od njih uro​di​lo plo​dom, pa su mo​ra​li da ga ućut​ka​ju. Ali po​što je juče is​pri​čao svo​ju pri​ču i meni, i ja znam o čemu se radi, prem​da mi nije baš sve naj​ja​sni​je, i bu​du​ći da mi je re​kao da se po​ve​rio i vama, i vi ste upu​će​ni, da​kle, obo​ji​ca smo u opa​sno​sti. I to nije sve, pre dva sata neko je po​zvao ko​men​da​to​ra Vi​mer​ka​tea. Nije mi re​kao ni ko ni šta mu je sa​op​štio, ali je Vi​mer​ka​te shva​tio da je či​tav ovaj pro​je​kat s no​vi​na​ma Su​tra uplo​vio u opa​sne vode, tako da je re​šio da ga sto​pi​ra. Već mi je po​slao če​ko​ve za sve u re​dak​ci​ji, svi će u ko​ver​ti do​bi​ti dvo​me​seč​nu pla​tu i za​hval​ni​cu za sa​rad​nju. Niko nije imao ugo​vor pa ne može ni da pro​te​stu​je. Vi​mer​ka​te nije znao da ste i vi u opa​sno​sti, ali mi​slim da je za vas bo​lje da ne ide​te u ban​ku da unov​či​te ček, zato ću ga is​ce​pa​ti, imao sam ne​što nov​ca u kasi, pa sam za vas u ko​ve​rat sta​vio pla​tu za dva me​se​ca u go​to​vi​ni. Do su​tra će i ove kan​ce​la​ri​je biti is​pra​žnje​ne. Što se tiče nas dvo​ji​ce, mo​ra​će​mo da za​bo​ra​vi​mo i naš do​go​vor, vaše za​du​že​nje, knji​gu koju je tre​ba​lo da na​pi​še​te. Su​tra umi​re, i to već da​nas. Me​đu​tim, nije do​volj​no što se no​vi​ne gase, vi i ja i da​lje zna​mo pre​vi​še.”

„Ali mi​slim da je Bra​ga​do​čo o tome pri​čao i s Lu​či​di​jem…” „Da​kle, vi baš ni​šta ni​ste shva​ti​li. To i je​ste bila nje​go​va gre​ška. Lu​či​di je na​mi​ri​sao da je naš po​koj​ni pri​ja​te​lj mo​gao opa​sno da za​mu​ti vodu pa je oti​šao da to sa​op​šti… kome? Ne znam tač​no kome, ali je taj za​si​gur​no za​klju​čio da Bra​ga​do​čo zna pre​vi​še. Niko neće na​u​di​ti Lu​či​di​ju, on je s dru​ge stra​ne ba​ri​ka​de. Ali nama dvo​ji​ci mo​žda i hoće. Reći ću vam šta ću ja. Čim po​li​ci​ja iza​đe, sta​vi​ću u tor​bu osta​tak nov​ca iz kase, po​hi​ta​ti ka sta​ni​ci i se​sti u prvi voz za Lu​ga​no. Bez pr​tlja​ga. Po​zna​jem jed​nog čo​ve​ka koji je u sta​nju da bilo kome pro​me​ni ana​graf​ske po​dat​ke, do​bi​ću novo ime, novi pa​soš, novo bo​ra​vi​šte, još ćemo da vi​di​mo gde. Ne​sta​ću pre nego što Bra​ga​do​čo​ve ubi​ce us​pe​ju da me pro​na​đu. Na​dam se da ću ih pre​du​hi​tri​ti. A Vi​mer​ka​tea sam za​mo​lio da moju ot​prem​ni​nu upla​ti u do​la​ri​ma na ra​čun u švaj​car​skoj. Što se tiče vas, ne znam šta da vam sa​ve​tu​jem, ali sva​ka​ko gle​daj​te da se za​klju​ča​te u kuću i ne​moj​te da se mu​va​te na​po​lju. Na​đi​te na​čin da is​pa​ri​te odav​de, da sam na va​šem me​stu, oda​brao bih neku od ze​ma​lja istoč​ne Evro​pe, tamo gde stay-be​hind ni​ka​da nije pu​stio svo​je pip​ke.” „Da​kle, vi mi​sli​te da je za sve ovo kriv stay-be​hind? Pa to su sve op​šte​po​zna​ti po​da​ci. Ili mo​žda čan​tra​nje o Mu​so​li​ni​ju? Pa ta pri​ča je za​i​sta gro​tesk​na, niko ne bi po​ve​ro​vao u nju.” „A šta je s Va​ti​ka​nom? Čak i da je sve samo re​kla-ka​za​la, u no​vi​na​ma bi se po​ja​vi​lo da je cr​kva omo​gu​ći​la Du​čeu da po​beg​ne ’45. i pru​ža​la mu uto​či​šte to​li​ko go​di​na. Uz sve one ne​vo​lje koje ima​ju sa Sin​do​nom, Kal​vi​jem i Mar​sin​ka​som, pre nego što bi do​ka​za​li da je pri​ča o Mu​so​li​ni​ju naj​o​bič​ni​ja no​vi​nar​ska pat​ka, već bi​smo či​ta​li član​ke o tome u svim vo​de​ćim svet​skim no​vi​na​ma. Ni​ko​me ne ve​ruj​te, Ko​lo​na, za​tvo​ri​te se u kuću, ma​kar ve​če​ras, a onda se po​bri​ni​te da is​pa​ri​te. Pri​krij​te se ne​gde na ne​ko​li​ko me​se​ci, a onda pra​vac Ru​mu​ni​ja ili neka slič​na ze​mlja, tamo je ži​vot jef​tin te bi​ste s dva​na​est mi​li​o​na lira, ko​li​ko se na​la​zi u ovoj ko​ver​ti, mo​gli po​du​že da ži​vi​te go​spod​ski, a po​sle ćete već vi​de​ti. Do​vi​đe​nja, Ko​lo​na, žao mi je što se sve za​vr​ši​lo ova​ko, baš kao u onom vicu koji je is​pri​ča​la naša Maja o ka​u​bo​ju u Abi​li​nu: baš šte​ta, iz​gu​bi​li smo. Do​pu​sti​te mi da se spre​mim za odla​zak čim ovi po​li​caj​ci na​pu​ste naše pro​sto​ri​je.” Hteo sam is​tog tre​na da ne​sta​nem, ali onaj pro​kle​ti in​spek​tor na​sta​vio je da is​pi​tu​je sve žive, iako nije sa​znao ama baš ni​šta va​žno, te tako sti​go​smo i do ve​če​ri. Pro​šao sam po​red Lu​či​di​je​vog pi​sa​ćeg sto​la, on je upra​vo otva​rao ko​ver​tu. „Je​ste li ade​kvat​no na​gra​đe​ni”, upi​tao sam ga, a on je sva​ka​ko shva​tio na šta alu​di​ram. Po​gle​dao me je po​do​zri​vo i samo upi​tao: „A šta je vama is​pri​čao Bra​ga​do​čo?” „Znam da je is​tra​ži​vao neku pri​ču, ali ni​ka​da nije hteo da mi ot​kri​je o čemu je reč.” „Za​i​sta?” pro​ko​men​ta​ri​sao je. „Si​ro​ta luda, ko zna u šta je tu​rio nos.” Po​tom se okre​nuo na dru​gu stra​nu. Čim mi je in​spek​tor do​zvo​lio da odem, uz uo​bi​ča​je​nu opa​sku da ću mo​žda biti ne​op​ho​dan u da​ljoj is​tra​zi, šap​nuo sam Maji: „Kre​ni kući i če​kaj da ti se ja​vim, ali mi​slim da ti se neću ja​vi​ti do su​tra uju​tro.” Pre​pla​še​no me je po​gle​da​la: „Ali ka​kve veze ti imaš sa svim tim?” „Ni​ka​kve, ni​sam uple​ten u to, šta ti pada na pa​met, nego sve ovo me je po​mu​ti​lo, valj​da je to nor​mal​no.” „ A šta se de​ša​va? Uru​či​li su mi ko​ver​tu s če​kom i za​hval​ni​cu za moj dra​go​ce​ni rad.” „No​vi​ne se gase, ob​ja​sni​ću ti ka​sni​je.” „A što mi ne ob​ja​sniš sada?” „Ku​nem ti se da ću ti sve reći su​tra. Ni​šta ne bri​ni, idi kući. Mo​lim te, po​slu​šaj me.” Po​slu​ša​la me je s upit​nim po​gle​dom, dok su joj se oči pu​ni​le su​za​ma. A ja sam oti​šao bez ijed​ne do​dat​ne reči. Pro​veo sam veče u kući, ni​sam ve​če​rao, is​pio sam pola fla​še vi​ski​ja raz​mi​šlja​ju​ći šta bih moga da ura​dim. A onda sam pot​pu​no is​cr​pljen uzeo stil​noks i za​spao.

A ju​tros voda iz če​sme više nije cu​ri​la.

XVII Subota, 6. jun, 12 h

Evo. Sad sam sve rekonstruisao. Pokušavam da saberem utiske. Ko su oni? Simei je bio u pravu kada je rekao da je Bragadočo grupisao, ispravno ili pogrešno, gomilu činjenica. Koja od tih činjenica je mogla nekoga da zabrine? Slučaj Musolini? A koga bi u tom slučaju trebalo da muči nečista savest? Vatikan, neke saučesnike u Borgezeovom puču, koji još uvek imaju važan položaj u državnom vrhu (hm, posle dvadeset godina verovatno su svi pomrli), tajne službe (koje?)? A možda je reč o nekom matorom nitkovu kojem su strah i nostalgija hrana za dušu, te je sve sam smislio, a možda se čak osilio i da zapreti Vimerkateu kao da iza sebe ima, na primer, mafiju. Dakle, luđak, ali ako te neki luđak traži da bi te ucmekao, on je podjednako opasan kao i pametan, a verovatno čak i opasniji. Bilo da je reč o njima ili o usamljenom luđaku, očito je da je neko ušao u moj stan noćas. A ako je ušao prvi put, bez problema može da uđe i drugi put. Dakle, ne smem više da ostanem ovde. Ali da li su oni ili luđak sigurni da ja zaista nešto znam? Da li me je Bragadočo pomenuo Lučidiju? Izgleda da nije, ili barem nije rekao sve, sudeći po onih nekoliko rečenica razmenjenih s tim žbirom. Mogu li se onda smatrati bezbednim? Svakako ne. Bekstvo u Rumuniju odavde ne bi bilo nimalo lako, možda je bolje da sačekam razvoj događaja i da vidim šta kažu sutrašnje novine. Ako Bragadočovo ubistvo ne bude pomenuto, onda su moje nade zasigurno jalove, jer bi to značilo da neko već zataškava celu stvar. U svakom slučaju, neophodno je da se skrivam barem neko vreme. Ali gde, budući da bi bilo opasno čak i da promolim nos iz stana? Pomislio sam na Maju i kućicu kraj jezera. Mislim da moju vezu s Majom niko nije primetio, te tako ona nije pod prismotrom. Ona nije, ali moj telefon sigurno jeste, te joj ne smem telefonirati iz kuće, a da bih to učinio s nekog drugog mesta, morao bih da izađem. Prisetio sam se da se iz mog dvorišta može ući u toalet kafea na uglu. A sinulo mi je i da se na kraju dvorišta nalaze gvozdena vrata, koja decenijama niko nije otvarao. O njima mi je pričao vlasnik kuće kada mi je predavao ključeve stana. Uz ključeve od kapije i ulaznih vrata, nalazio se još jedan stari ključ prekriven rđom: „On vam nikada neće biti potreban”, rekao je gazda uz smešak, „ali već pedeset godina svaki stanar ima i taj ključ. Vidite, tokom rata ovde nije postojalo sklonište u koje bi stanari mogli da odu za vreme bombardovanja, ali je postojalo jedno dobro u kući preko puta, onoj što gleda na Kvarto del Mile, ulicu koja je paralelna s našom. Upravo zbog toga je na kraju dvorišta iskopan prolaz, kako bi ljudi mogli brzo da dođu do tog

skloništa u slučaju uzbune. Na ulazu su postavljena vrata koja su se zaključavala i spolja i iznutra, ali su svi stanari imali po jedan ključ, koji je, kao što vidite, za ovih pedeset godina zarđao. „Ne verujem da će vam ikada biti potreban, no taj prolaz je i dalje odličan način za beg u slučaju požara. Ubacite ga u neku fioku i zaboravite na njega.” Eto šta je trebalo da uradim. Sišao sam u dvorište, ušao kroz toalet u kafe, vlasnik me poznaje, već sam i ranije tako ulazio. Pogledao sam oko sebe, pre podne nije bilo gotovo nikog, za jednim stolom sedeo je stariji par, jeli su kroasane i bezbrižno ispijali kapučino, nisu ličili na obaveštajce. Naručio sam dupli espreso, morao sam da se razbudim, i ušao u kabinu s telefonom. Maja je odmah odgovorila, bila je izuzetno uzbuđena, rekao sam joj da ćuti i da me sasluša. „Molim te, budi oprezna i ništa ne pitaj. U jednu torbu ubaci sve što je potrebno za nekoliko dana na Orti, a onda sedi u kola. Iza moje kuće, u ulici Kvarto dei Mile, ne znam da ti kažem tačno koji broj, nalazi se kapija, manje-više u visini moje kuće. Možda je kapija i otvorena, jer mislim da se u dvorištu iza nalazi nekakav magacin. Možeš da uđeš unutra ili da me sačekaš ispred kapije. Podesi svoj sat prema mom, a pretpostavljam da ti do mene treba petnaestak minuta kolima, budi tamo za tačno sat Ako je kapija zaključana, ja ću te čekati ispred nje, ali dođi na vreme jer ne želim da stojim dugo na ulici. Molim te, ništa me ne pitaj sada. Uzmi torbu, sedi u kola, pažljivo proračunaj vreme i dođi. Sve ću ti objasniti kasnije. Ne verujem da će te neko pratiti, ali za svaki slučaj pažljivo gledaj u retrovizor, pa ako ti se učini da te neko prati, daj mašti na volju, kreći se bez ikakve logike, pokušaj da se oslobodiš pratioca, nema šanse da to uradiš dok si kod kanala, ali posle možeš iznenada da skreneš, recimo da prođeš semafor na crveno u poslednjem času, pa da kola koja te prate moraju da se zaustave. Uzdam se u tebe, ljubavi “ Maja bi mogla da bude savršen saučesnik u prepadima na banku, budući da je zadatak obavila do savršenstva, bila je ispred kapije u dogovoreno vreme, napeta ali zadovoljna. Ušao sam u kola, rekao joj gde treba da skrene kako bi se što pre dokopala Čertoskog bulevara, a odande je i sama znala kako da se uključi na autoput za Novaru, a još bolje od mene znala je gde treba da skrene za Ortu. Tokom puta nismo progovorili ni reč. Kada smo stigli do kuće, rekao sam joj da bih, ako joj sve ispričam, mogao da je izložim opasnosti. Da li može da se zadovolji time što će mi poverovati, a da cela priča za nju ostane samo tajna? Ni govora, to nije moglo nikako da prođe. „izvini”, rekla je, „još uvek ne znam koga ili čega se plašiš, ali postoje samo dve mogućnosti: ili niko ne zna da smo zajedno, pa samim tim nisam ni u kakvoj opasnosti, ili su već saznali za našu vezu, pa samim tim misle da i ja znam sve. Hajde, razveži jezik, kako inače mogu da mislim isto što misliš i ti?” Neustrašiva. Mo-

rao sam sve da joj ispričam, na kraju krajeva, već je bila telo od moga tela, kao što veli Postanje.

XVIII Četvrtak, 11. jun

Prethodnih dana sam se zabarikadirao u kuću, plašio sam se da izađem. „Ma hajde”, rekla je Maja, „ovde te niko ne poznaje, ko god da su ti ljudi kojih se bojiš, oni ne znaju da si ovde.” „Nema veze”, odgovarao sam, „nikad se ne zna.” Maja Je počela da me leči kao da sam bolestan, kljukala me je anksioliticima i mazila po glavi dok sam sedeo kraj prozora gledajući jezero. U nedelju ujutro otišla je rano da kupi novine. Bragadočovo ubistvo završilo je u crnoj hronici, ali nije izazvalo bogzna kakvo interesovanje. Spomenuto je da je ubijen novinar, da je moguće da ga je zbog istrage o prostituciji uklonio neki makro kome je stao na žulj. Izgleda da su tu tezu prihvatili na osnovu onoga što sam ja rekao, a očito ih je i Simei usmerio u tom pravcu. Očigledno im nisu bili važni ostali članovi redakcije, nisu čak ni primetili da smo Simei i ja isparili. S druge strane, čak i da su otišli do kancelarija, zatekli bi samo prazan prostor, a onaj inspektor nije čak zapisao ni naše adrese. Alal vera, inspektore Megre. Ali ne verujem da smo mu u mislima. Teorija da je Bragadočova smrt povezana s prostitucijom i te kako je pila vodu, uobičajena stvar. Naravno, Kostanca je mogao da kaže da je on bio zadužen za noćne dame, ali možda se i njemu učinilo da je Bragadočo na neki način povezan s tim krugovima, pa se uplašio i za vlastitu sigurnost i odlučio da drži jezik za zubima. Bragadočo je već narednih dana nestao s novinskih stranica. Policija ima gomilu sličnih slučajeva, a pokojnik je ipak bio samo trećerazredno piskaralo. Kao što rekoše u Kazablanki, Round up the usual suspects i kraj priče. U predvečerje sam, sav tmuran, gledao kako i jezero postaje tmurno. Ostrvo San Đulio, koje je bilo okupano sunčevom svetlošću, sada je bilo nalik na Beklinovo Ostrvo mrtvih. Onda je Maja rešila da me malo razdrma pa me je povela u šetnju po brežuljku Sakro Monte. Nisam znao da se na njegovim obroncima uzdižu brojne kapele i da se u njima mogu videti mistične diorame šarenih kipova u prirodnoj veličini, nasmešeni anđeli, a pre svega scene iz života svetog Franje. Ali avaj, u liku majke koja je grlila uplakano dete video sam žrtvu nekog davnog atentata, a u svečanom saboru pape, kardinala i mračnih fratra prizor sednice Vatikanske banke posvećene mojem zarobljavanju, sve te predivne boje i verske figurice od gline nisu mogle da me nateraju da mislim na carstvo nebesko, u svemu sam

video perfidno prikrivenu alegoriju sila zla koje u tami kuju paklene planove. Čak mi je palo na pamet da tokom noći te figure postaju kosturi (na kraju krajeva, štaje ružičasto telo nekog anđela nego lažni omotač koji skriva skelet, pa makar on bio i nebeski?) i postaju učesnici u zlokobnom plesu mrtvaca u Crkvi Svetog Bernardina na Kostima. Zaista nisam znao da sam toliko plašljiv, stideo sam se što me Maja vidi u takvom stanju (eto, pomislio sam, sad će mi i ona dati nogu), ali slika beživotnog Bragadočovog tela, ispruženog potrbuške u Banjeri, stalno mi je bila pred očima. S vremena na vreme padalo mi je na um da se zbog iznenadne pukotine u vremenu i prostoru (kako je to beše zvao Vonegat? hronosinklastički infundibulum) u Banjeri, usred mrkle noći ponovo materijalizovao Boda, ubica od pre sto godina, koji je uljeza lišio života. Ali to ne bi moglo da objasni telefonski poziv koji je primio Vimerkate, a upravo to sam potezao kao argument kada je Maja pokušavala da me ubedi da je možda ipak u pitanju neko bezvezno ubistvo: Bragadočo je bio napaljeni dripac, bog da mu dušu prosti, možda je nešto zabrljao s nekom noćnom damom, pa ga je stigla osveta njenog svodnika, klasičan primer onih slučajeva gde de minimis non curat praetor. „Da”, ponovio bih ja, „ali svodnik ne bi telefonirao izdavaču i naterao ga da stopira novine! ” „A ko ti garantuje da je Vimerkate zaista primio taj telefonski poziv? Možda se pokajao što je odlučio da osnuje novi list, troškovi su počeli da ga pritiskaju, pa je, čim je doznao za smrt jednog od novinara, iskoristio priliku da ugasi Sutra i saradnicima isplati dve mesečne plate, umesto da ih plaća još godinu dana. A ne isključujem da je, kao što si mi ti rekao, on želeo da mu Sutra posluži kako bi mu neko rekao: okani se svega i primičemo te u odabrano društvo. Pa eto, pretpostavimo da je neki lik poput Lučidija dojavio tom odabranom društvu da se Sutra sprema da objavi feljton koji bi mnoge doveo u neprijatan položaj, pa je neko iz te elite telefonirao Vimerkateu i rekao mu: u redu, gasi to đubre od novina pa ćeš nam se priključiti. A onda je Bragadočo sasvim bez veze stradao, možda od ruke nekakvog luđaka, time si s dnevnog reda skinuo problem telefonskog poziva Vimerkateu.” „Ali luđaka nisam skinuo s dnevnog reda. Ko je onda noću ušao u moj stan?” „Tu priču sam čula od tebe. Kako možeš da budeš siguran da je neko ušao?” „A ko je onda zatvorio vodu?” „Čekaj malo da ti objasnim. Zar ti nemaš ženu koja ti sprema stan?” „Ona dolazi samo jednom nedeljno.” „U redu, a kad je bila poslednji put?” „Uvek dolazi petkom po podne. Uzgred, upravo smo tog dana saznali za Bragadoča.” „Dakle? Zar nije ona mogla da zatvori vodu zbog toga što joj je kapanje iz tuša išlo na nerve?” „Ali ja sam u petak uveče popio čašu vode kako bih progutao pilulu za spavanje…”

„Popio si pola čaše, jer ti je toliko dovoljno. Čak i kada se zavrne ventil, u cevi ostane malo vode, a ti jednostavno nisi obratio pažnju da je to bila poslednja količina vode koja je izašla iz česme. Jesi li tokom te večeri pio još vode?” „Ne, nisam ni večerao, samo sam salio pola flaše viskija.” „Vidiš? Ne kažem da si paranoičan, ali Bragadočova smrt i Simeijeve opaske uticale su na to da si odmah pomislio da ti je neko tokom noći ušao u stan. A umesto toga, za vodu se pobrinula tvoja spremačica tog popodneva.” „Ali Bragadočo je zaista platio glavom!” „Već smo videli da uzrok njegove smrti može da bude bilo šta. Dakle, moguće je da ti uopšte nisi nikome na udaru.” Preostala četiri dana proveli smo mozgajući, stvarali smo i odbacivali pretpostavke, ja sam bivao sve mračniji, a Maja sve uslužnija, stalno je trčkala od kuće do sela kako bi mi donela sveže namirnice i flašu viskija, jer sam već iskapio tri. Dva puta smo vodili ljubav, ali je za mene to bilo više iz besa, kao da želim samo da se ispraznim, bez trunke zadovoljstva. Pa ipak, osećao sam da svakim danom sve više volim to biće koje se od nejakog vrapčića pretvorilo u vernu vučicu spremnu da rastrgne bilo koga ko bi se drznuo da mi naudi. A onda smo te večeri upalili televizor i slučajno naleteli na program Korada Auđasa: bavio se emisijom Operacija Gladijus koju je dan ranije emitovao BBC. Gledali smo u čudu, bez ijedne reči. Sve je ličilo na film čiji je scenarista Bragadočo, ništa od onih njegovih priča nije izostalo, a bilo je još i novih detalja, s tim što su reči bile potkrepljene slikama, dokumentima i izjavama poznatih ljudi. Emisija se na početku bavila svim zlodelima koje je počinio belgijski stay-behind, da bi se u daljem toku emisije otkrilo da su pojedini predsednici vlade, u koje je CIA imala poverenja, znali za postojanje Gladijusa, dok drugi, poput Fanfanija i Mora nisu znali ništa o toj operaciji. Na ekranu su se ređale izjave velikih špijuna poput: „Prevaru smišlja um, a koristi država.” Tokom cele emisije (dva i po sata) pojavljivao se Vinčigvera, koji je otkrivao sve i svašta, čak i da su obaveštajne službe saveznika pre kraja rata već potpisale dogovor s Borgezeom i njegovom Desetom torpednom jedinicom da će se suprotstaviti sovjetskoj invaziji, a mnogi svedoci tvrdili su, bez trunke srama, da je bilo normalno da se za operaciju kakva je bila Gladijus angažuju bivši fašisti uostalom, američki obaveštajci u Nemačkoj jemčili su čak i dželatima kakav je bio Klaus Barbi da neće biti kažnjeni. Više puta se pojavio i Ličo Đeli, koji je ležerno izjavljivao da je bio saradnik savezničkih tajnih službi. Premda ga je Vinčigvera nazvao uzornim fašistom, Đeli je pričao o svom delanju, svojim kontaktima i izvorima informacija, a da ga pritom ni najmanje nije pogodilo što je svako mogao da shvati da je sve vreme igrao dvostruku igru.

Kosiga je pričao da su mu 1948. godine, kao mladom katoličkom aktivisti, dali mašinku i ručne bombe kako bi stupio u akciju u slučaju da Komunistička partija ne prihvati rezultate izbora. Potom su ponovo prikazali Vinčigveru, koji je mrtav hladan izjavio da se celokupna ekstremna desnica posvetila stvaranju napetosti kako bi psihološki pripremila javnost za proglas o uvođenju vanrednog stanja, ali je naglasio da su grupe poput Novog poretka i Nacionalne avangarde sarađivale s ljudima iz raznih ministarstava. Senatori koji su bili na udaru parlamentarne istrage bez uvijanja su govorili da su policija i obaveštajne službe prilikom svakog atentata uklanjale dokaze kako bi omele sudske istrage. Vinčigvera je razjasnio da krivci za atentat na Trgu fontane nisu bili samo Freda i Ventura, neofašisti koji su po mišljenju svih bili idejni tvorci napada, već da je operacijom rukovodila Kancelarija za specijalne poslove Ministarstva unutrašnjih poslova. A potom je ispričao na koji način su se Novi poredak i Nacionalna avangarda infiltrirali u levičarske grupe i podsticali ih na terorističke akcije. Pukovnik Ozvald Li Vinter, jedan od rukovodilaca CIA, objasnio je da Crvene brigade nisu samo bile prepune ubačenih ljudi, već i da je njima rukovodio general Santovito iz italijanske vojne obaveštajne službe. U jednom neverovatnom intervjuu, Alberto Frančeskini, jedan od osnivača Crvenih brigada, koji je među prvima dopao zatvora, zapitao se prestravljeno da li je možda sve ono što je on iskreno činio zapravo osmislio neko koje Imao potpuno drugačije ciljeve, a onda je reč ponovo uzeo Vinčigvera i istakao da je Nacionalna avangarda imala zadatak da deli maostičke proglase kako bi se proširio strah od akcija prokineskih grupacija. Jedan od komandanata operacije Gladijus, general Incerili, nije se ustezao da kaže da su se magacini s oružjem nalazili u kasarnama karabinjera, te da je svako od učesnika te operacije mogao iz njih da uzme šta god mu zatreba tako što bi, kao u starim jeftinim krimićima, pokazao polovinu pocepane novčanice od hiljadu lira, kao znak za prepoznavanje. Naravno, na kraju se pričalo i o slučaju Moro, naglašeno je da su upravo u vreme otmice u ulici Fani primećeni i agenti tajnih službi, jedan od njih se pravdao da se tu obreo zato što ga je neki prijatelj pozvao na ručak, premda nikome nije bilo jasno zašto je otišao na sastanak u devet ujutro. Naravno da je Vilijam Kolbi, bivši direktor američke CIA, sve negirao, ali su neki agenti te obaveštajne službe, bez prikrivanja lica na snimku, pominjali čak i dokumente u kojima se, do poslednjeg centa, navode svote isplaćene učesnicima u krvavim atentatima. Tako je general Mičeli primao pet hiljada dolara mesečno. Tokom televizijske emisije rečeno je da je reč o dokaznom materijalu koji ne bi mogao da se upotrebi za neko suđenje, ali je svakako dovoljan da ustalasa javno mnjenje. Maja i ja smo bili u čudu. Ta otkrića prevazilazila su čak i najsmeliju Bragadočovu maštu. „Pa naravno”, rekla je Maja, „pa i sam Bragadočo ti je rekao da su sve te vesti već poodavno poznate, ali su izbrisane iz kolektivnog se-

ćanja, bilo je dovoljno pročeprkati po arhivama i novinskim zbirkama i sastaviti sve delove slagalice. Čak sam i ja lično, ne samo u vreme dok sam bila student, već i kad sam se bavila sentimentalnim vezama, čitale novine, zasigurno sam i ja čula za te priče, ali sam ih zaboravila, jer svako novo otkriće briše ono staro. Trebalo je samo izvući sve to iz naftalina, a to su učinili i Bragadočo i BBC. Sve se lepo pomeša i dobiju se dva savršena koktela, ne možeš da odrediš koji je bolji.” „Da, ali Bragadočo je dao svoj pečat pričom o Musoliniju i ubistvom pape Lučanija.” „U redu, on je bio mitoman i u svemu je video zavere, ali srž problema je ista.” „Mili bože”, rekao sam, „jesi li svesna da je pre neki dan neko ubio Bragadoča iz straha da bi neke vesti mogle da isplivaju na površinu, a sad, posle ove emisije, milioni ljudi znaju o čemu je reč?” „Ljubavi”, rekla Je Maja, „upravo u tome je tvoja sreća. Hajde da pretpostavimo da je neko, bilo da su to oni tvoji oni ili usamljeni luđak, zaista strahovao da bi ljudi mogli ponovo da se prisete tih stvari i da bi na vldelo mogao da izađe i neki manji događaj, koji je izmakao čak i nama koji smo gledali emisiju, a da bi upravo to moglo da u neprijatnu situaciju dovede neku grupaciju ili pojedinca… Pa dobro, posle ove emisije, ni oni ni luđak nemaju više potrebu da uklone ni tebe ni Simeija. Kada biste vas dvojica sutra otišli da izbrbljate nekim novinama sve što ste saznali od Bragadoča, gledali bi vas kao da ste pali s kruške, budući da biste samo ponovili ono što je viđeno na televiziji.” „Ali možda se neko plaši da bismo mogli da progovorimo o onome o čemu BBC nije govorio, o Musoliniju, o papi Lučaniju.” „U redu, hajde da pretpostavimo da bi ti mogao da ispričaš priču o Musoliniju. U Bragadočovu verziju je ionako bilo teško poverovati, budući da nije izneo ama baš nikakve dokaze, sve je samo prazna priča. Reći će ti da si pošandrcao, da je BBC-ijeva emisija samo rasplamsala tvoju bujnu maštu. Štaviše, idealno ćeš im poslužiti: vidite, reći će oni, sada će svaki smutljivac da izmisli nešto novo. A poplava takvih informacija dovela bi do toga da bi se čak i otkrića do kojih je došao BBC pretvorila u najobičniju novinarsku spekulaciju ili najobičnije buncanje nalik na teorije zavere onih koji tvrde da se Amerikanci nikada nisu iskrcali na Mesec i da se Pentagon iz sve snage upire da sakrije postojanje letećih tanjira. Ova emisija svako otkriće čini nepotrebnim i beskorisnim, jer, kao što i sam znaš (kako beše ona francuska knjiga) larealite dee la fiction, a sada više niko ne bi bio u stanju da još nešto izmisli.” „Dakle, tvrdiš da sam ja slobodan?” „Naravno, ko je ono rekao da će nas istina osloboditi? Ta istina će sva ostala otkrića učiniti lažnim. Na kraju krajeva, BBC im je učinio ogromnu uslugu. Od sutra neko može da tvrdi da papa ubija decu i potom ih jede za ručak ili da je bombu u vozu Italikus postavila Majka Tereza, ljudi će samo reći: Stvarno? Baš zanimljivo. Potom će se okrenuti na drugu stranu i nasta-

viti da gledaju svoja posla. Mogla bih u život da se opkladim da novine sutra neće ni pomenuti ovu emisiju. Ništa ne može da nas potrese, na kraju krajeva, ova zemlja je već videla varvarske invazije, pljačku Rima, masakar u Senigaliji, šest stotina hiljada mrtvih u Velikom ratu, pakao II svetskog rata, možeš misliti koliko je važno nekoliko stotina ljudi koji su odletell u vazduh tokom proteklih četrdeset godina. Zločinačke tajne službe? Mačji kašalj u odnosu na Bordžije. Oduvek smo bili narod bodeža i otrova. Pelcovani smo na sve priče, šta god nam kažu tvrdimo da smo već čuli i za gore, a da pritom možda ni nova ni stara tvrdnja nisu tačne. Ako su nas lagale Sjedinjene Američke Države, obaveštajne službe širom Evrope, naša vlada, novine, pa zašto onda to isto ne bi mogao da uradi i BBC? Jedini problem kojim se vrli građani bave jeste da izbegnu da plate porez, a oni tamo na vrhu mogu da rade šta god im se ćefne, ionako svako drpa koliko stigne. I nikom ništa. Vidiš da su bila dovoljna dva meseca kod Simeija da i ja postanem prepredena.” „Pa šta onda da radimo?” „Pre svega moraš da se smiriš, a ja ću sutra mrtva hladna da odem da unovčim Vimerkateov ček, a ti podigni svoj novac iz banke ako imaš nešto na računu.” „Od aprila sam štedeo, Još malo pa sam ušparao dve cele plate, dakle, uz dvanaest miliona koje mi je pre neki dan dao Sirnei, imam još desetak. Bogat sam.” „Divno, i ja sam ostavila nešto sa strane, dakle, dižemo sve i put pod noge.” „Put pod noge? Pa zar nismo rekli da sada možemo slobodno da se šetkamo?” „Da, ali zar ti i dalje Imaš želju da živiš u ovoj zemlji, gde će se uvek sve odvijati na isti način, gde ćeš se, kada sedneš u neku piceriju, plašiti da čovek pored tebe radi za obaveštajnu službu ili se sprema da ubije nekog novog sudiju Falkonea, a da će bomba eksplodirati baš kada ti budeš prolazio tuda?” „Ali gde ćemo da odemo, čula si i videla da se slično odigralo u celoj Evropi, od Švedske do Portugalije, da nećeš možda da odeš u Tursku među sive vukove ili, ako ti to uopšte dopuste, u Ameriku, gde ubijaju predsednlke i gde se mafija infiltrirala u obaveštajne službe? Svet je prava mora, ljubavi, ja sam hteo da siđem, ali su mi rekli da je to nemoguće, mi smo u brzom vozu bez usputnih stanica.” „Dragi, potražlćemo neku zemlju u kojoj nema tajni, gde je sve jasno kao sunce. Postoji brdo takvih zemalja, negde između Južne i Centralne Amerike. Tamo ništa nije skriveno, zna se ko pripada kom kartelu, a koje vođa revolucionarnih bandi. Ti lepo sedneš u restoran i naletiš na neke svoje prijatelje koji ti predstave svog drugara, glavnog igrača u švercu oružja, a on sav nalickan i doteran, s belom uštirkanom košuljom preko pantalona, kelneri mu se peze - señor, hoćete ovo, señor, hoćete ono - a komandant žandarmerije mu ukazuje svoje poštovanje. To su zemlje u kojima nema tajni, sve se odvija javno, podmićivanje policije je potpuno legalno, prožimanje vladajućih struktura i kriminalaca predviđeno je ustavom, banke žive od pranja novca, a svako

ko ne položi novac sumnjivog porekla može da nadrlja i ostane bez dozvole za boravak, ubijaju se samo međusobno, a turiste ostavljaju na miru. Mogli bismo da pronađemo posao u nekim novinama ili nekoj izdavačkoj kući, imam tamo neke prijatelje koji rade u časopisima posvećenim sentimentalnim vezama - kad malo bolje razmislim, to je baš lep i častan posao, ti napišeš neku izmišljotinu, svi znaju da je to samo plod mašte, ali se ludo zabavljaju, a otkrivaš tajne samo onih koji su već raskrinkani na televiziji. Španski možemo da naučimo za nedelju dana, pa ćemo se tako, dragi moj Tusitala, domoći egzotičnih krajeva o kojima smo sanjali” Nisam u stanju da sam preduzmem neku akciju, ali ako mi neko drugi doda loptu, ponekad i ja mogu da dam gol. Maja je još naivna, a meni su godine donele mudrost. Kad znate da ste gubitnik, jedina uteha vam je da mislite da su i svi oko vas, uključujući i pobednike, gubitnici. Uzvratio sam Maji. „Ljubavi, ti nisi uzela u obzir da će malo-pomalo i Italija biti nalik na te zemlje iz snova u koje bi htela da se preseliš. Ako smo uspeli prvo da prihvatimo, a onda potpuno zaboravimo sve ono o čemu je pričao BBC, znači da smo na dobrom putu da izgubimo osećaj stida. Zar nisi videla kako su sagovornici u večerašnjoj emisiji hladnokrvno pričali kako su uradili to i to, kao da za to treba još i da im se dodeli odlikovanje? Nema više baroknog kjaroskura, ili ičega iz kontrareformacije, danas se sve odvija en plein air, kao na slikama impresionista, podmićivanje je dozvoljeno, mafijaš sedi u Parlamentu, u vladi utajivač poreza, dok po zatvorima čame samo sitne jajare iz Albanije. Pristojan svet će i dalje glasati za ništarije zato što neće poverovati BBC-iju ili zato što neće gledati emisije nalik na ovu večerašnju, pošto će ih za ekrane prikovati neko đubre, možda će u udarnim terminima biti Vimerkateov telešop, poneko važno ublstvo, i sahrane uz državne počasti. Ali mi nećemo biti deo te igre, ja ću se ponovo okrenuti prevođenju sa nemačkog, a ti se lepo vrati u taj tvoj časopis za frizerske salone i čekaonice stomatoloških ordinacija. Uveče ćemo da pogledamo neki lep film, vikende ćemo provoditi ovde na Orti, a za sve drugo zabole nas štikla. Treba samo sačekati: čim definitivno postanemo Treći svet, život u našoj zemlji postaće izuzetno prijatan, kao da smo ceo dan na Kopakabani, pa onda samba rumba ča-ča-ča.” Maja mi je povratila mir, poverenje u sebe ili makar ublažila nepoverenje u svet koji me okružuje. Život je podnošljiv ako ne tražite previše. Sutra je (kao što je govorila Skarlet O’Hara, znam da je opet u pitanju citat, ali odrekao sam se govora u prvom licu, te puštam druge da govore) novi dan. Ostrvo San Đulio ponovo je blistalo na suncu.

Beleška o knjizi Nul​ti broj je pre sve​ga ne​ga​ci​ja no​vi​nar​ske pro​fe​si​je, ali i po​ma​lo gro​tesk​na pa​ro​di​ja ne​če​ga što se za​i​sta od​i​gra​lo u mno​gim ita​li​jan​skim re​žim​skim no​vi​na​ma to​kom Dru​ge re​pu​bli​ke. Eko se u naj​no​vi​jem ro​ma​nu po​no​vo vra​ća svo​joj omi​lje​noj te​ma​ti​ci - te​o​ri​ja​ma za​ve​re i la​žnim mi​to​vi​ma, ali ovom pri​li​kom ne ura​nja u da​le​ku pro​šlost, već se okre​će no​vi​joj ita​li​jan​skoj isto​ri​ji - taj​nim lo​ža​ma, per​fid​nim pla​no​vi​ma slu​žba be​zbed​no​sti, ta​jan​stve​nim do​ga​đa​ji​ma. Glav​ni ju​nak nije ni uče​ni mi​sli​lac po​put Vi​li​je​ma od Ba​sker​vi​la iz Ime​na ruže ni pre​fri​ga​ni kri​vo​tvo​ri​te​lj na​lik na Si​mo​ni​ni​ja iz Pra​škog gro​blja, već (po sop​stve​nom pri​zna​nju) pro​pa​li no​vi​nar Ko​lo​na, koji po​sle duge ka​ri​je​re pi​ska​ra​la u lo​kal​nim no​vi​na​ma na pra​gu pe​de​se​te go​di​ne do​bi​ja po​nu​du koja mu može pro​me​ni​ti ži​vot. Rad​nja naj​kra​ćeg Eko​vog ro​ma​na od​vi​ja se u Mi​la​nu, gra​du u ko​jem je Eko pro​veo veći deo svog ži​vo​ta i čije taj​ne od​lič​no po​zna​je. Neke od tih taj​ni će sa​zna​ti i či​ta​o​ci Nul​tog bro​ja. Prem​da su glav​na zbi​va​nja sme​šte​na u 1992. go​di​nu, ro​man se do​ti​če broj​nih do​ga​đa​ja iz se​dam​de​se​tih go​di​na XX veka, koje su u Ita​li​ji osta​vi​le ne​i​zbri​siv trag: od afe​re Gla​di​jus (ak​ci​je spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca NATO-a), pre​ko ne​u​spe​log dr​žav​nog uda​ra pro​fa​ši​stič​kog vođe Ju​ni​ja Va​le​ri​ja Bor​ge​zea, do zlo​gla​sne ma​son​ske lože P2 i ta​jan​stve​ne smr​ti pape Jo​va​na Pa​vla I. Sva​ka​ko da ova knji​ga oni​ma koji su pro​ži​ve​li te go​di​ne može da po​slu​ži kao pod​set​nik na ta bur​na vre​me​na, dok će no​vim ge​ne​ra​ci​ja​ma pri​bli​ži​ti epo​hu o ko​joj ne zna​ju mno​go. Naj​ve​će za​do​volj​stvo Eko​vim obo​ža​va​o​ci​ma, uz nje​go​vu uo​bi​ča​je​nu vi​spre​nost i du​ho​vi​tost, sva​ka​ko će pru​ži​ti ne​ve​ro​vat​na pri​ča o po​sled​njim da​ni​ma Be​ni​ta Mu​so​li​ni​ja.